Безбедност деце на интернету је подједнако важна као и безбедност у школи, на
улици, а то је и циљ овог пројекта, да информишемо децу, њихове родитеље,
наставнике о проблемима са којима се могу суочити коришћењем интернета.
Можда још важнији аспект овог питања је: Како и коме се могу обратити за
помоћ, односно решење проблема. Крађа идентитета, сајбер насиље, све су то
опасности које их вребају док су онлајн.
Савремен начин живота, свакодневне промене и унапређење у свим областима
живота стављају дете пред изазов новог система образовања и нових видова
комуникације.
Дечја, али ако хоћемо право да говоримо, и игра адолесцената, из градског
парка преселила се на интернет, али се правила понашања у виртуелном
игралишту често забораве.
Прва линија заштите је кућа, друга образовање, а трећа медији. У кућно
васпитање не можемо да завиримо, а држава је већ испланирала да савремене
технологије постану део школског система. Нарочито због тога што је старосна
граница деце која користе интернет све нижа. Остају медији. Наш портал траје
већ 13 година. Бавили смо се многим „озбиљним“ темама. Зато настављамо у
том правцу – стварамо веб серијал који ће бити деци, младима али и њиховим
родитељима од користи.
Према истраживањима, нажалост, свако треће дете у Србији је жртва насиља у
невидљивом, свету интернета, али многи родитељи верују да се такве ствари
дешавају другима и да су мале шансе да и њихово дете доживи неку врсту
„сајбер“ опасности.
Зато је веома важно дигитално описмењавање детета, али и родитеља, чиме се
омогућава паметно и безбедно коришћење нових технологија.
Деца узраста од 7 до 17 година веома су активна на интернету и на друштвеним
мрежама, а према истраживањима – свако треће дете је жртва неке врста сајбер
претње, односно узнемиравања у виртуелном свету.
(https://www.krug.rs/projekti/bezbednost-dece-na-internetu-koliko-smo-svesni-
opasnosti-video/ )
На свим припадницима овог друштва: родитељима, едукаторима, наставницима,
медијима је велика одговорност – да подигну свест о негативној страни
интернета и друштвених мрежа како би децу на време усмерили да интернет
употребљавају на користан начин, а не као оружје које другима може да нанесе
бол.
Приметно је, поготово када је реч о мањим срединама у Србији, да поједини
родитељи као да не желе да признају да њихово дете може бити жртва на
интернету.
Велики број родитеља сматра: „Ма неће се то десити мом детету,
није то ништа толико страшно“, као да воле да ставе те ружичасте наочари, а
деца јесу жртве и ћуте, непријатно им је, јер мисле да су сами.
То је нешто на што морамо да ставимо тачку, јер деца морају да имају поверења
у нас старије, да нам се отворе када год им се нешто сумњиво и негативно
дешава, поготово, у том виртуелном свету, али, наравно – и у реалном животу.
Чињеница да су се медији последњих година активирали и пишу о проблемима
и случајевима који се дешавају на интернету и на друштвеним мрежама.
Морамо да објаснимо деци да када отворе било који налог на друшвеним мрежама да они постају медиј. А тај медиј није опасан само ако постоји
контрола, упозоравају стручњаци. Пре свега у избору страница које деца прате.
Морамо да их научимо да филтрирају садржај. Kао што је то било када је
телевизија била примарни канал за све врсте комуникације и када се емитовао
програм који ми нисмо желели да деца гледају.
Игор Јурић из финдације „Тијана Јурић“ каже да некада савети, али ни заштита
налога нису довољни. У само неколико кликова деца могу постати жртве
интернет насиља. Непримерени садржаји од сада се могу пријавити нет патроли
која је почела са радом у оквиру Фондације и која ће их уклањати у сарадњи са
полицијом.
Много људи користи неке сајтове где постоји порнографски садржај. На тим
сајтовима често се дешава да постоји сексуално злостављање деце и због тога је
важно да се анонимно може пријавити .
У таквом окружењу веома је важно да родитељи, наставници али и медији
„разговарају“ са децом и младима. Не смемо да окрећемо главу од нових
технологија, јер све опасности које важе у реалном свету, важе и у интернет
простору. Најгоре је ако им се љутимо и осуђујемо их.Деца и млади често нису
свесни шта им се дешава. Просто не могу да верују да се све свакакве страхоте
дешавају на интернету.
Шта све вреба на интернету?
Од најчешћих опасности које децу вребају на интернету, издвојамо:
комуникацију деце са непознатим људима, различите облике интернет
вршњачког насиља, малтретирање порукама неприкладног садржаја, вређања по
верској, расној, националној, сексуалној основи, узнемиравање, постављања
лажних информација, група на друштвеним мрежама којима је циљ исмевање…
Свакако, један од најтежих облика угрожавања безбедности деце су криминалне
активности, попут крађе идентитета и информација, могућност уцена које имају
последице по физичко и ментално здравље детета:
Предатори и педофили различитих калибара у све већој мери контактирају децу,
а ту су и опасности такозваних „изазова“ на друштвеним мрежама који, такође,
узимају маха, посебно на Тик току. Неизоставно је и вршњачко насиље које,
такође, узима маха.
Kолико је важно, да се деци, још у најранијем узрасту, скрене пажња да, попут
правила која поштујемо у реалном животу, постоје и правила која важе за
виртуелни, дигитални свет? Стручњаци кажу да је веома важно!
Од тренутка када детету први пут дамо мобилни телефон у руке, када оно почне
да показује интересовање за таблет, паметни телефон, рачунар и интернет,
родитељи би требало да почну са објашњавањем да се све што је дете научило о
безбедности, такође односи и на дигитални свет. Правило да се не прича са
непознатим људима на улици, морамо да допунимо са „не дописуј се с
непознатим људима на друштвеним мрежама, немој непознатима да дајеш свој
број телефона и тако даље.
Свест о информационој безбедности мора да се развија од најранијег узраста,
већ са првим сусретом и комуникацијом деце на интернету. Наша држава може
да се похвали да је релативно рано сазрела и схватила колико је важно да са
децом поделимо информације које укључују све предности и мане доба у којем
живе, а које се првенствено односе на правилну употребу интернета.
Јер, подаци истраживања програма Нова писменост показују да 81% младих
информише путем друштвених мрежа, док је 55% деце узраста од 12 до 18
година у неком моменту доживело непријатности на интернету. Од почетка
рада, Националном контакт центру за безбедност деце на интернету стигле су
6.304 пријаве, од којих се чак 548 пријава односи на вршњачко насиље путем
интернета међу ђацима основних школа. Контакт центар одржао је 532
презентације за децу и родитеље о безбедности деце на интернету у 201
основној школи и средњој школи у Србији .
Док се убрзава приступ интернету у школама, стручњаци упозоравају – брже
треба да се ради и на обучавању деце. То је једна од порука на Дан безбедног
интерента ове (2023) године.
У Србији га сваког дана користи 86 одсто деце и тинејџера, а свако друго дете је
доживело неку непријатност. Поред добробити, приступ интернету носи и
ризике, укључујући сексуално злостављајуње и злоупотребу приватних
података .
Изрека да медаља има две стране важи и у виртуелном свету. Иако служи за
учење и забаву, интернет је све чешће место са којег вреба опасност. А са
интерента на коме се насиље дешава није лако отићи, јер је младима телефон
често у руци.
Наставиће се…