Насиље је сваки облик учињеног, односно понављаног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља и развоја неке особе.
Према дефиницији Светске здравствене организације насиље се дефинише као “интернационално коришћење физичке силе или моћи, претеће или стварне, против самог себе, друге особе, или против групе или заједнице, које резултира или има високу вероватноћу повреда, смрти, психолошког повређивања, лошег развитка или сиромаштва.“ Сама дефиниција укључује намеру извршења дела, без обзира на исход. Генерално, било шта што доводи до штете или повреде може бити описано као насиље, иако није било планирано као дело насиља.
У посебном одељку “Чувам те“ на сајту Владе Србије стоји да насиље може бити начињено према запосленом, ученику, другом запосленом, родитељу, односно другом законском заступнику, ученика према другом детету и ученику, запосленом, као и према трећем лицу.
Истраживања су показала да постоји јака веза између нивоа насиља променљивих фактора као што су сиромаштво, неједнакост полова, приходи, конзумирање алкохола и недостатак стабилног односа између деце и родитеља. Стратегије које се боре против основних узрока насиља могу бити ефикасне у превентиви насиља.
Различите су поделе насиља, те тако негде наилазимо на поделу на:
- Насиље усмерено ка самом себи
- Насиље између особа
- Колективно насиље
Сходно томе, даље насиље неки аутори деле на:
- Физичко
- Сексуално
- Психичко
- Емоционално
У новијој литератури поред физичког, психичког, сексуалног и емоционалног, још се наводи социјално, дигитално, злоупотреба детета и ученика, насилни екстремизам, трговина људима, експлоатација и занемаривање и немарно поступање.
До насиља не доводи само један фактор, већ га проузрокује комплекс фактора, који се испољавају на различитим нивоима.
Узроци насилног понашања су честа тема истраживања. Насилно понашање дефинисано је као намерна физичка агресија према другој особи. Будући да је насиље ствар перцепције психолози су установили различитост у томе да ли људи доживљавају одређена физичка дела као насиље. На пример, разумевање насиља је повезано са доживљајем односа агресор-жртва: отуда су психолози показали да људи не могу да препознају насиље при пружању одбрамбене силе, чак ни када је она већа од агресорске.
Претња и спровођење физичког кажњавања је испробан и проверен начин спречавања насиља од давнина. Користе се различити нивои у већини држава.
Најбитнији чиниоци превенције насиља су једнакост полова, стварање друштвених норми, обучавање младих животним вештинама, добар криминално-правни систем, као и поштовање људских права.
Пројекат “Реци НЕ насиљу“ суфинансира Град Врање. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.