Позната по севдаху и мераку, са мало текста, а много емоција, песма је симбол града Врања и надалеко чувене музике овога краја. Она описује живот, обичаје и љубави које су се овде рађале и нестајале, а лаганим и спорим ритмовима буди најдубље осећаје.  Врањска песма је јединствена и по њој смо надалеко познати. Данас врањску песму од заборава чувају Бранимир Стошић Каце, Ивана Тасић, Чеда Марковић али и многи други извођачи који ће се наћи на сцени у оквиру фестивала ‘’Врањска градска песма’’.

Прве вечери манифестације учествују  Снежана Савић, Чеда Марковић, Бранимир Стошић Каце, Ивана Тасић, Принц од Врање, Милена Лазаревић Поповић и Никола Зекић. Они ће певати у пратњи оркестра Владе Пановића. Ми смо угостили добро познате гласове и чуваре врањског мелоса, који су нам говорили о томе зашто толико волимо врањску песму и какве емоције оне буде о нама.

-Вероватно свако од нас пронађе неку своју причу у  свакој песми, ако узмемо у обзир да је свака песма лепа, дубока, осећајна, весела, пуна љубави и наравно да су то звуци које све нас опијају. Не само код Врањанаца него и шире, врањска песма се посебно цени и воли, речи су Бранимира Стошића Кацета, познатог вокалног солисте.

-Мени је посебно драго када неко приђе и каже ми да се током слушања врањске песме расплакао и да га је толико дирнула, истакла је Ивана Тасић.

Музика нема границу, на ком год језику да се пева, разуме се и осећа, речи су познатог интерпретатора врањске песме Чеде Марковића.

-Врањска песма је изузетно сетна, љубавна, песма у којој музика говори много више од текста. На тако малом географском подручју, толико велико музичко богатство нико нема као Врање. Врањске песме у принципу нису дуетске, може да се отпева нпр. „Дуде бело дуде“ јер је ту разговор између момка и девојке“, рекао је Марковић.

Они су препознатљиви као чувари врањске песме, на фестивалу „Оћу да ви појем врањанско“  певају  нумере које најлепше описују остварене и неостварене љубави, емоције и живот.