Данас је Велика среда, дан када је Исус Христ осуђен на смрт распећем

Распеће Христово

Све православне цркве данас обележавају Велику среду која један од најзначајнијих дана у Недељи страдања пред Васкрс, када је јеврејска скупштина Синедрион осудила Исуса Христа на смрт распећем.У Четворојеванђељу је записано да је вест о васкрсењу Лазаревом „озлобила првосвештенике“ који су Исуса осудили као лажног пророка и лажног спаситеља људског рода.

Велика Среда је стога и дан строгог поста за православне вернике, а они који поштују канон Цркве посте у среду и петак током целе године, у дане изрицања пресуде и смрти Христове.

На Велику среду Црква се молитвено присећа жене грешнице која је миром помазала Исуса Христа у Витинији, у дому Симона губавога (Лк 7,36-50), а истовремено се спомиње и Јудино издајство, које се збило након тога.Богослужење овог дана открива нам силу покајања и љубави, ради којих се сила Божја као уље изобилно излива на све оне који се искрено кају.

У личности покајане жене блуднице видимо пример велике покајне љубави.Сва четири еванђелиста описују догађај када је жена блудница помазала скупоценим миром Спаситељеве ноге, наглашавајући да ово помазање представља вид припреме за Христово страдање и погребење.

Свакако да овој покајање жене блуднице није било одједном и није се догодило случајно, она је прошла кроз унитрашњу припрему и обасјна Спаситељевом силом, омрзнула своја гнусна и греховна дела и док је Господ вечерао у дому Симона губавога она се делатно покајала за сва своја учињена сагрешења која су помрачивала њену душу.

На Велику среду престаје се са служењем Пређеосвећене литургије као и са читањем молитве Св. Јефрема Сирина коју прате велики поклони.Према предању, Исус је на Лазареву суботу у Витанији дигао из мртвих Лазара Четвородневног, починивши последње чудо пред Недељу страдања, смрт и Васкресење.

Исус Христос је наредног дана, на Цвети, ушао у Јерусалим свечано и јавно обзнанивши своју веру, свестан страдања које му предстоји.У току Страдалне недеље у православним храмовима се обележавају и Велики Четвртак, успомена на Последњу или Тајну Вечеру Исуса Христа и његових ученика, а потом Велики петак и Велика Субота, дани Христовог распећа и смрти.

Круна празновања је Васкрс, који се ове године обележава 5. маја.Православни Васкрс се слави увек после пролећне равнодневнице и то у прву недељу пуног месеца после јеврејске Пасхе и не зависи од званичних календара – Јулијанског или Грегоријанског, који су прихватиле неке православне цркве.Према званичним календарима одређују се „непокретни“ празници, док су „покретни“ празници везани за Васкрс, чији је датум условљен „природним календаром“.

Please follow and like us:
Друштво