Данас се празнује Мали Божић, први дан нове 2024. године по јулијанском календару. Истог дана је и слава Светог Василија Великог. За овај дан везују се многи обичаји.
Данашњи дан започео је у црквама поноћним молебаном за успешну и благословену Нову годину. Када је за календарски почетак нове године узет 1. јануар.
Данас се славе још два велика празника – Обрезање Исуса Христа и дан Светог Василија Великог.
Дан Обрезања Исуса Христа, осмог дана по рођењу, један је од највећих хришћанских празника. По обичајном календару, назива се и Мали Божић, јер се у многим крајевима понављају божићни ритуали.
14. јануар је датум када се одаје почаст Светом Василију, Великом архиепископу Kесаријском који је рођен око 329. године у доба владавине цара Kонстантина.
Василије, који је важио за ученог човека свог времена, је 15 година изучавао говорништво, филозофију, астрономију и друге науке у Атини. Његови савременици и пријатељи током студија били су Григорије Богослов и Јулијан који је касније постао цар одступник.
Василије и његов некадашњи учитељ Евула заједно су крштени на реци Јордан. Kасније је Василије постао епископ Kесарије Kападокијске и на том положају остао готово пуних 10 година. Упокојио се релативно млад, у 50. години живота, 1. јануара 379. године (по старом календару)
Свети Василије Велики је током живота учинио велике помаке у проповедању и ширењу православне хришћанске вере. Важио је за вредног, изузетно ученог и морално чистог човека који је био устројитељ и стуб цркве. Чак је за живота добио надимак „пчела цркве Христове“ јер се говорило да као пчела разноси мед верницима, а жаоке и убоде јеретицима. Због тога се на његов дан традиционално узима кашика меда.
Васиљевдан се код Срба слави као крсна слава, а код Грка и Руса као имендан.Тако се на овај датум и даље у многим местима спаљује бадњак и поштују други обичај попут мешења обредног хлеба „василице“ у част Светог Василија Великог.Данас би требало избегавати свађе да се не би свађали целе године.
Слава Свети Василије Велики се слави са мрсном или посном трпезом, све у зависности да ли „пада“ у среду или петак када се слави посно, а осталим данима се слави мрсно.
