Српска православна црква данас прославља празник Сретење Господње, као успомену на дан када је Богородица први пут у храм увела новорођеног Христа да га посвети Богу.
Тај дан, када се десио први сусрет Бога и човека под сводовима храма, у православној цркви важи за један од најсвечанијих догађаја.
Праћен је речима које праведни Богоносац изговара са Богомладенцем у наручју и уједно једном од најлепших православних вечерњих молитви – „Отпусти сада раба твојега Господе, јер видеше очи моје спасење твоје“.
У Саборном храму Свете Тројице у Врању, свету архијерејску литургију поводом Сретења Господњег служио је епископ врањски господин Пахомије са свештенством, након чега се приступило резању славских колача, у присуству бројних свечара, који данас славе овај празник.
Дан Сретења 1804. године пресудан је за историју српског народа, јер је тог дана Карађорђе Петровић подигао у Орашцу Први српски устанак.
На Сретење 1835. године у Крагујевцу је проглашен и први Устав кнежевине Србије, познат као Сретењски устав, а Република Србија на овај дан слави Дан државности
У нашем народу постоји и веровање да се на Сретење срећу зима и лето.
Ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи се, уплашени од сопствене сенке, врате у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.
