Према записима, Јован Крститељ страдао је по налогу цара Ирода, који је попустио под притиском своје жене, злобне Иродијаде. У страху да би пророк могао васкрснути, она је наредила да му глава не буде сахрањена заједно с телом, већ сакривена на тајном месту.
Благочестива дворкиња Јована, жена Иродовог дворјанина Хузе, кришом је ископала главу и сахранила је на светом месту, на Јелеонској гори.
Векови су пролазили, а света реликвија остала је скривена све док монах Инокентије, који се настанио на Јелеонској гори, није наишао на њу.
Прво обретење означило је тренутак када је његова вера била награђена, у земљи је пронашао земљани суд у којем се налазила Крститељева глава.
Овај догађај осветлио је значај вере, истрајности и Божје правде, подсећајући вернике да истина увек излази на видело, без обзира на препреке.
Прво и друго обретење главе Светог Јована Крститеља остају симбол тријумфа светлости над тамом и вере над страхом.
Данашњи празник обележава се постом, а сматра се да сви хришћани треба да га проведу у молитви и покајању, како би били достојни Исуса Христа.
