У сусрет Божићу, време се броји празницима који се памте читавог живота и преносе на следеће генерације, подсећајући на речи Исуса Христа – Заиста вам кажем: Који не прими Царства Божијега као дете, неће ући у њега. јег, славе се Детинци.
У сусрет Божићу, време се броји празницима који се памте читавог живота и преносе на следеће генерације, подсећајући на речи Исуса Христа – Заиста вам кажем: Који не прими Царства Божијега као дете, неће ући у њега.
Бити као дете јесте повратак животу као радости и животу као слободи, што је и сама суштина празника који најављују рођење сина Божијег.
Детинци, Материце и Оци, проводе се у заједништву, уз окупљање породице.
Данас, на Детинце, родитељи везују малишане, од, симболично, оних у колевци до још невенчаних младих, очекујући дар за одрешење.
Следеће недеље у улози дародавца су мајке, последње недеље пред Божић, поклоне деле очеви.
Међусобним везивањем и одрешењем, указује се да се треба радовати и када дарујемо друге, да давање значи добијање, да милосрђе значи љубав према ближњем, да праштање и покајање јесу врлине.
И све то кроз игру и веселе породичне празнике. Сваког од ових празника, припрема се свечани ручак на којем се окупи цела породица.
И подсетимо, сутра се потапа божићња пшеница у воду, на Никољдан сеје, како би довољно порасла до празника рођења Сина Божијег.