У оквиру обележавања 50 година од обнове епархије врањске у Галерији Народног универзитета одржана је промоција издања епархије. Представљене су монографије, зборници, молитвеници, часописи, дечји листови из бројних области, од теологије, преко књижевности, србистике до филозофије.
Епархија врањска, у протеклом периоду, након доласка митрополита Пахомија на њено чело, није обнављала само цркве и манастире, већ је покренула и снажну издавачку делатност, чији је циљ да верски, духовно, научно и културно просвети српски народ на овим просторима, истакнуто је на скупу.
Каталог који прати промоцију броји близу 120 публикација, што је импозантна бројка, оцењује проф. др Драгољуб Марјановић, који је последњих неколико година био учесник два научна скупа у овом делу земље.
– Дакле, у те пројекте Епархије врањске, који су кулминирали излажењем та два научна зборника, укључили смо се и ми са Филозофског факултета у Београду, са катедре за историју Византије.
То су зборници посвећени Светом Прохору Пчињском и Светом краљу Милутину, двема великим личностима српске историје, али и светитељима, значајним за Епархију врањску, пре свега, због значаја Светог Прохора за Врање и околину, али и краља Милутина, као другог ктитора манастира Прохор Пчињски.
То је још један повод да се сакупимо овде и ја сам се радо одазвао позиву митрополита Пахомија да, са своје стране, кажем пар речи о делу тих подвига и прегалаштва Епархије – казао је професор Марјановић.
Издања која се налазе у каталогу Епархије врањске од велике су духовне и историјске вредности, указује историчар Небојша Дојчиновић из Сурдулице.
– Међу њима су часопис Искон, Епархијски гласник, затим „Хришћански живот“, новине које су периодично излазиле и имале велики утицај на вернике и уопште људе на тлу Епархије.
Поред тога, имали смо и научне скупове везане за Балканске ратове и Први светски рат, са учешћем Филозофског факултета у Београду и Филозофског факултета у Нишу.
Њихов значај је за целу државу, а не само за наш крај – наводи Дојчиновић.
Издавачка делатност Епархије није само технички посао, то је једна врста пастирске, културне и просветне мисије, чија је посебна димензија заједништво, рекао је свештеник Стојадиновић на промоцији.
– Ово је сведочанство једног духовног, културног и националног континуитета. Ово је празник слова, памћења, вере и идентитета.
У времену у којем многе вредности бивају релативизоване, у којем се звук истините речи често гуши, у буци површности и тренутности, ми данас пред собом имамо плодове једног дугог и стрпљивог рада, плодове истрајности љубави и вере у смисао духовне, писане речи – рекао је Стојадиновић.
У представљеним издањима, нови живот добијају дела и сведочења многих исповедника, мученика, подвижника и просветитеља из ових крајева, указао је Небојша Стојадиновић.
