Дигитално насиље

Као што и сам назив каже, дигитално или електронско насиље подразумева све случајеве у којима неко користи електронске уређаје и интернет да би некога намерно уплашио, увредио, понизио, или га на неки други начин повредио. Најчешће подразумева текстуалне или видео поруке, фотографије и позиве којима се друга особа узнемирава, уходи, вређа, провоцира, прети и томе слично – дакле, насиље на интернету је сваки облик насиља који настаје употребом дигиталних технологија. Овај вид насиља све је заступљенији последњих година са брзим развојем информационих технологија.

Дигитално насиље назива се још и сајбер насиље, интернет, као што већ рекосмо електронско или сајбербулинг, што је посебна тема, о којој ћемо у даљем тексту.

Најчешћи облици насиља на интернету су: претње, вређање на било којој основи, уцене, телефонски узнемирујући позиви, злоупотреба личних података, лажни профили, говор мржње, интернет преваре, сексуално злостављање путем интернета. Није ретко да се насиље на интернету и уживо дешавају упоредо.

Директно насиље је када насилник отворено напада жртву, руга јој се, прети, вређа, критикује и слично. Индиректно насиље се догађа преко треће особе или жртви иза леђа. Ова врста насиља је теже уочљива и за циљ има друштвену изолацију, искључивање неке особе из друштва, оговарање и ширење гласина. Насиље помоћу посредника је сваки облик насиља у коме се жртва не напада директно, већ се неко други наведе да то уради. У највећем броју случајева та трећа страна није ни свесна да учествује у дигиталном насиљу.

Облици насиља који се испољавају на интернету, а које преноси републички портал Чувам те су следећи:

– постављање узнемирујућих, увредљивих или претећих порука, слика или видео-снимака на туђе профиле или слање тих материјала СМСом, инстант порукама, имејлом, остављање на чету;

– снимање и дистрибуција слика, порука и материјала сексуалног садржаја;

– узнемиравање телефонским позивима;

– лажно представљање, коришћење туђег идентитета, креирање профила на друштвеним мрежама на туђе име;

– недозвољено саопштавање туђих приватних информација, објављивање лажних оптужби или гласина о другој особи на профилима друштвених мрежа, блоговима итд;

– промена или крађа лозинки;

– слање вируса;

– исмевање у онлајн причаоницама и на интернет форумима, непримерено коментарисање туђих слика, порука на профилима, блоговима;

– игнорисање, искључивање (нпр. из група на социјалним мрежама), подстицање мржње (по различитим основама) и др.

Сајбер насиље може да се врши директно или индиректно (уз помоћ посредника). Могуће је уплитање и других особа, чак и без њиховог знања (нпр. коришћење имена или адресе без дозволе).

Дигитално насиље је најраспрострањеније међу млађим генерацијама, али дешава се и да одрасле особе врше насиље над децом – малтретирају их или прогањају уз помоћ интернета. Важно је напоменути да је то кривично дело које је кажњиво законом.

Одрасле особе (сексуални предатори или насилници) могу лажно да се представљају на интернету и тако уђу у комуникацију са децом и младима, а све у циљу да их сексуално злоупотребе.

У том случају говоримо о сексуалном насиљу или сексуалној злоупотреби путем интернета.

Сексуални предатори на интернету се служе „грумингом“ – поступцима који су предаторски мотивисани, а уз помоћ којих ће успоставити контакт и комуникацију, што ће довести до физичких приступа детету. Како су истраживања показала, ови предатори су најчешће мушкарци, а њихова занимања и узраст су различити.

Још једним обликом дигиталног насиља може се сматрати секстинг, односно слање и шеровање садржаја са експлцитним сексуалним садржајем на друштвеним мрежама или интернету. Иако можда делује безазлено, секстинг може да има велике последице, поготово када су у питању малолетна лица.

Наиме, поседовање и ширење фотографија и/или видео-снимака са сексуалним садржајем на којима су малолетна лица, према Кривичном закону Републике Србије , спада у поседовање дечје порнографије, чак и ако особе на сликама шаљу експлицитне материјале или дају пристанак да се фотографишу или снимају и кажњиво је затвором према члану 185 (Приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију).

Садржаји који се размењује на овај начин, могу да падну у погрешне руке и тако стигну до других особа којима нису намењени. У овом случају фотографије и видео снимци могу да се користе за злостављање, малтретирање и прогањање уз помоћ интернета.

Често се помиње појам булинг. То је међународно признат термин који означава различите видове насиља. То је облик насиља који наноси бол другом, био он физички или психички, а у сваком случају са собом носи стрес који може имати тешке последице. Може се одвијати на друштвеним мрежама, апликацијама за размену порука, гејминг платформама и мобилним телефонима. То је понашање које се понавља и које има за циљ да уплаши, наљути или осрамоти особе које су нападнуте.

Последице дигиталног насиља су бројне и могу да трају дуго и да на најразличитије начине утичу на особу, и то

-ментално

-емоционално

-физички.

Када особа искуси онлине насиље,  може се осећати као да је сви нападају, чак и унутар породичног дома. Особи може да се чини као да нема помоћи. Важно је разговарати са најближима, обратити се особи којој верујете, а ако сте у школи, психологу или педагогу, као и наставнику или професору коме верујете. Постоје и бројни видови подршке путем различитих контакт телефона, тако да је доступан бесплатан број 19833 за пријаву дигиталног насиља.

Ако се насиље дешава на друштвеној мрежи, треба блокирати насилника и пријавити насиље тој друштвеној мрежи. Компаније морају да штите своје кориснике. Могло би бити од помоћи да сакупите доказе – поруке и слике које доказују да си био/ла изложен/а насиљу. Наравно, уколико је у питању непосредна опасност, важно је контактирати полицију или другу хитну службу у Србији.

Савет је и да, уколико се особа сусретне са насиљем на интернету, избрише одређене апликације или останете неко време ван мрежа. То није дугорочно решење, а често може насилницама бити послата погрешна порука – охрабривање њиховог неприхватљивог понашања.

Ако наиђете на насиље на интернету, можда ћете пожелети да избришете одређене апликације или останете неко време ван мрежа да би себи дали време за опоравак. Али одлазак са интернета није дугорочно решење. Можда чак на тај начин шаљеш насилницима погрешну поруку – охрабрујеш њихово неприхватљиво понашање.

Морамо да будемо пажљиви о ономе што делимо или кажемо у дигиталном простору, јер наше речи могу нанети штету другима.

Морамо бити љубазни једни према другима и на мрежи и у стварном животу.

Најважније је, пре него што почнемо да користимо мреже, да будемо дигитално писмени, како бисмом избегли опасности на интернету. Шта подразумева дигитална писменост?

Дигитална писменост је способност да се пронађу, анализирају, створе и пренесу у дигиталном формату различите информације. Дигитална писменост је скуп знања и вештина које су у вези са употребом дигиталних технологија, и то је једна од кључних вештина које су неопходне сваком човеку у 21. веку, а налази се на списку од осам кључних компетенција за целоживотно учење и активно учествовање у друштву.

Основне дигиталне вештине су данас потребне и на послу, али и ради једноставних облика комуникације у свакодневном животу. Данас се развијају нове дигиталне услуге, попут е-управе и е-трговине које су намењени лакшем животу грађана са дигиталним вештинама. Функционална дигитална неписменост може да изложи грађане, посебно млађе и рањиве групе, злоупотребама нових технологија.

Како се не бисмо излагали ризику важно је да увек размислимо пре него што нешто објавимо или поделимо на друштвеним мрежама, јер то остаје заувек доступно на интернету. Никада не треба остављати личне податке као што су адреса, телефон или назив школе и фирме у којој радите. Кроз поставке на мрежама можете подесити приватност налога и одабрати ко може да види оно што објављујете на мрежама, ко може да шаље поруке или коментарише постове. Лоши коментари могу да се пријаве мрежи, као што може и да се затражи уклањање штетних коментара, порука и фотографија. Такође, можете сасвим блокирати људе, тако да не могу да виде профил, нити да поново контактирају.

Као и код свих осталих облика насиља најважније је да се реагује и да се случај пријави надлежним органима.

Медијски пројекат “Реци НЕ насиљу“ реализује се уз финансијску подршку града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Please follow and like us:
Реци не насиљу