Антонина Стојановић проглашена је ђаком генерације у ОШ „Радоје Домановић“, док је Михаило Стојиљковић понео титулу и ђака генерације и спортисте генерације у ОШ „Јован Јовановић Змај“ и гостујући на нашој телевизији рекли су нам колико им значе ове титуле и како су до њих дошли.
Да се све може кад се хоће, да се труд на крају исплати и да је битна само добра организација времена, показују нам ови млади људи.
– Од малена се бавим кошарком, тренирао сам у разним клубовима, развио сам љубав према спорту. Касније сам само наставио и играо за школу три године у 6., 7. и 8. разреду, и освајали смо награде. Редовно сам учио у школи, довољно је да се дневно издвоји по 30-45 минута и да се пређе оно што је у школи рађено тог дана, а тренинге сам имао три или четири пута недељно по сат времена – каже Стојиљковић.
Да би се постигли велики успеси и да би остао истрајан у нечему, потребна је подршка најближих, каже Антонина Стојановић.
– Мени су највећа подршка константно били родитељи, који су ме мотивисали да учим. У почетку ми је то била обавеза, међутим око 6. или 7. разреда ми је већ постало некако интересантно да учим. Нисам само учила као обавезу, него ме је стварно интересовало то о чему читам и радим, а и на многа такмичења сам ишла својевољно, јер сам хтела да знам више и да научим више – каже Стојановићева.
Ови млади људи кажу да је пресудно било то што су заволели књиге и предмете. Сами су истраживали разне теме невезано за школу, учили из разних лексикона, других књига и са интернета.
