У многим школама у Србији, нова школска година започела је и са увођењем правилника о облачењу. Нова правила изазвала су полемике у јавности и на друштвеним мрежама.

Правила облачења су у Гимназији „Бора Станковић“ у Врању уведена још 2015. године и од тада се у овој образовној институцији спроводе непрекидно.

Најважнија правила налажу да одећа ученика мора да покрива стомак и рамена и не сме да буде провидна; у школу не може да се долази у мајци са уским бретелама и са непримереним деколтеом, у шортсевима и мини сукњама, а сукње и бермуде најкраће могу бити до колена.

Такође, у школу не може да се долази у папучама и обући са штиклама вишим од 5 цм, ученице могу да долазе у школу са дискретном шминком и ноктима примерене дужине.

Директорка ове реномиране установе истиче да такозвани дрес код не представља ништа ново, већ је само део општих правила понашања у свакој образовној установи у којој се млади људи школују и припремају за живот.

Када оду одавде, ученици ће отићи на факултет или ће се запослити у некој фирми где ће такође морати да поштују нека правила, тако да је ово њихова припрема за будући живот, указује директорка.

Трагична мајска дешавања у београдској школи „Владислав Рибникар“ и свеукупни друштвени трендови отежавају посао запосленима у образовању и управо због тога је њихова улога још значајнија.

– Сва та дешавања у друштву нам не иду у прилог и дошао је тренутак када морамо да бранимо образовање, а како ћемо другачије, него кроз ту нашу васпитну улогу.

Мислим да та улога мора да се примењује свакодневно, како у настави, тако и у ваннаставним активностима – сматра Мишић Станковић.

Кључну улогу у васпитању, свакако, има породица, тако да напори родитеља морају да буду усаглашени са напорима школе и других друштвених фактора како би се од младих људи створили функционални чланови друштвене заједнице, указује она.

Школа својим правилником не залази у личност и интиму ученика, већ само инсистира да ученици и њихови родитељи прихвате да одевање мора да буде примерено институцији која има своју важну улогу у друштву.

– Нико не спутава личност ученика, већ само издвајамо добро од лошег у образовању и васпитању.

Школа као систем тражи поштовање одређена правила, не зато да би ми кажњавали, већ да би сви живели лепше и хуманије – истиче директорка Гимназије.

У овој школи кажу да нису имали никаквих лоших искустава нити отпора ученика и родитеља приликом спровођења правилника о облачењу и истичу да правила важе једнако, како за ђаке, тако и за професоре.