На недавно завршеном литерарном конкурсу у организацији Културно – образовног центра, а уз подршку Града, под називом „Писмо моме претку – имао си се за шта родити и борити“ ученице Емилија Арсић и Лена Маринковић освојиле су друго место, из категорије награђених ученика основних и средњих школа.
Прилог почињемо причом коју је Лена Маринковић написала, а за коју је награђена.
„Драги прадеда, драго ми је што имам прилику да ти се овако обратим, захвалим и пре свега кажем све оно што ми је на души. Нисам имала прилике да те упознам, али сам толико слушала проча о теби, да имам утисак као да се знамо. Знам да си напорно радио да би преживео и нама оставио нешто. Упркос свим тешкоћама, захвалан си био ониме чиме располажеш, ценио си ситнице, а трудио се да створиш боље услове за своју децу, за све нас. Ти ниси имао ствари које ми данас имамо, струју, воду, кола, авионе, телевизију и интернет. Имао си част, храброст, мудрост и вољу за боље сутра.“
Ово је прича којом је ученица седмог разреда ОШ „Бранко Радичевић“ освојила друго место у категорији ученика основних школа. Она је Лена Марковић, а награда коју је добила на литерарном конкурсу само је још једна у низу награда коју је ова млада девојчица освојила.
-Ово није прва награда коју сам освојила, имам их десетак и врло ми значи јер мислим да сам овим показала колико је заправо важно да ми ценимо оно што људи раде за нас и иако ти људи више нису међу нама, и даље је важно да их ми осећамо и да наставимо путем који су они започели, јер је то исправан пут, речи су награђене ученице Лене.
-Ја сам освојила другу награду у категорији средњих школа, што се тиче саме припреме , могу да кажем да није било тако тешко јер сам по добијању информације о наслову конкурса, одмах знала о чему бих писала. Једина тешка ствар у томе да ли одлучити и писати о само једном претку или се обраћати свима. Онда сам дошла до закључка да не би било захвално причати и захваљивати се само једном претку, тако да сам одлучила да се обраћам свима и започела сам свој текст речима „Моји Врањанци, моји ослободиоци Врања, моји Срби“, истакла је награђена Емилија.
Конкуренција је била јака, додаје Емилија и каже, да је то још један доказ колико су награђени ученици имали вредне радове, али и заслужење награде. Овим двема ученицама није заједничка само љубав према писању, изражавању својим мисли и емоција на папир, већ и таленат и успех на разним школским такмичењима.
-Што се тиче самог српског језика, ове године сам освојила три награде, у слободно време волим да рецитујем, тако да сам на овогодишњем концерту поводом „Савиндана“ освојила такође, друго место на рецитаторском конкурсу. Сада се такмичим из књижевности, освојила сам треће место на општинском и тако пласирала себе на окружно такмичење, објашњава Емилија.
-Генерално сам добијала награде за писање, не пријављујем се само уколико Град расписује конкурс, већ свуда у Србији. Мени свака награда значи као и то што има урођен таленат за читањем и писањем. Инспирацију за писање могу да нађем у свему, довољно ми је да се осврнем око себе и видим природу, биљку, цвет, симпатију, пријатељима и инспирација сама дође, наглашава Лена.
Оне су младе, насмејане, скромне и јединствене, а управо их њихов таленат да оно што виде, чују, осете или пожеле, ставе на папир и од тога направе причу, песму, прозу, у којој се многи пронађу.
