Током овог месеца дошло је до повећања броја оболевања од ковида, због чега је Министарство здравља издало нове препоруке здравственим установама. Стручњаци кажу да, за сада, нема опасности по јавно здравље, али да одређене групе становништва ипак треба да буду на опрезу.
ПРИЛОГ: Епидемиолог ЗЗЈЗ Врање др Слађан Станковић указује да се вирус короне ендемизирао, што значи да је присутан попут сваког другог вируса који изазива респираторне инфекције.
Од 4. маја ове године, корона, према Светској здравственој организацији, званично не представља претњу по међународно јавно здравље, али је вирус и даље присутан у нашим животима и још увек циркулише.
– Узети су параметри да више не оптерећује здравствени систем, односно да нема тежих клиничких слика и хоспитализација.
Узет је у обзир и степен колективног имунитета који је завидан у неким земљама, па и код нас јер износи око 60 одсто.
Он је стицан вакцинисањем, али и прележаном инфекцијом, а неки људи су га прележали и више пута – указује епидемиолог.
Код нас је, као и у педесетак других земаља, доминантан Ерис сој вируса.
– Људи су се најчешће заражавали током годишњих одмора и путовања.
У Грчкој је била повећана активност овог вируса, а код нас је доказан и изолован овај сој вируса у Институту за јавно здравље Војводине.
Оно што је важно је да је Ерис подсој Омикрон соја коронавируса – каже др Станковић.
Овај сој показује већу инфективност и брже заражавање, али нису забележене теже клиничке слике.
Типични симптоми ковида у овом периоду обухватају главобољу и гушобољу, малаксалост, кашаљ и повремено повишену температуру.
Симптоми обично трају највише седам дана, нису тежег типа и обично нема компликација.
Здравствени радници треба да посебну пажњу посвете хоспитализованим онколошким и хематолошким пацијентима и старијим пацијентима са имунолошким проблемима.
