Вест да је наш суграђанин, спортски радник и хуманиста Јова Ристић, номинован за Хероја 2022. године наишла је на позитивне реакције свих. То само говори о томе колико је он поштован међу Врањанцима, али и шире.

Биографију Јове Ристића можете наћи на сајту onisuheroji.rs где можете и гласати за њега. Она и није потребна Врањанцима, сви добро знају да је реч о великом хуманисти, који је само у претходној години узео учешће у 28 хуманитарних акција, што помоћи у прикупљању средстава за лечење, то и директне помоћи социјално угроженим домаћинствима у руралним подручјима. Годинама уназад бави се хуманитарним радом, те се тачан број акција и људи којима је помогао не зна.

-Драго ми је да сам добио велику подршку  грађана Врања, што значи да сам претходних година радио квалитетно, то ми је нека највећа сатисфакција, када ме људи сретну на улици и кажу: “Гласао сам за тебе, свака част, заслужено,“ и мислим да је то највећа похвала коју човек може да добије за свој рад и труд. Изненађен сам био номинацијом, ја нисам ни знао да постоји ово такмичење. Хвала свима и онима који су ме предложили и онима који су гласали и онима који ће тек гласати, каже Јова Ристић.

Гласови ће бити обједињени и 20. маја биће проглашено 10 хероја од 170 предложених кандидата. Поред гласова, у обзир ће бити узете и остале референце, а неки од критеријума су колико су кандидати инспиративни и колико подстичу младе да буду узор и модел понашања. Ристић додаје да је, без обзира на исход гласања, он већ победио, јер га је препознала заједница у којој живи и ради.

-Не сметрам себе неким херојем, за мене су хероји Надица, Адријана, Снежана, ја само сматрам да сам човек који даје све од себе и помаже правим херојима, можда сам ја неки дискретни херој у целој причи, додаје скромно Ристић.

Јова Ристић је бивши фудбалер. После играчке каријере почео је да ради као тренер. На једном од тренинга 2009. године, доживео је тешку повреду. Приликом истезања играча пала му је бетонска ограда на ноге. После четири операције ампутирано му је 70% левог стопала. Након годину дана паузе вратио се фудбалу, а од 2017. године основао своју школу фудбала „Престиж“ која је за непуне три године постала најмасовнија школа фудбала на југу Србије. У овом периоду радећи са децом организовао је преко 200 хуманитарно-едукативних акција. Добровољни је давалац крви и радо се одазове и овом позиву да помогне неком.

Његов мото је: Само оно што даш другоме остаје заувек твоје!