Православни верници прослављају Васкрс, највећи и најстарији хришћански празник, који се слави у спомен на Христово васкрснуће, његову победу над смрћу и над грехом.
Црквена учења казују да је Исус Христос распет у петак, суботу је прележао у гробу, у Јосифовом врту, a васкрсао у недељу. Радосну вест о васкрсењу је женама мироносицама саопштио архангел Гаврило.
-А лице његово бијаше као муња и одјело његово као снег, записао је јеванђелист Матеј описујући архангела Гаврила који седи на „гробном камену“ и показује прстом на празан гроб.
-Не бојте се ви, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде, јер устаде као што је казао, записано је у Јеванђељу по Матеју, а слично и у другим јеванђељима, која се завршавају порукама нове вере чију проповед настављају Христови апостоли.
У православним хришћанским црквама се на Васкрс отварају Царске двери на олтару, чиме се симболично указује да је Исус својим васкрсењем победио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду, пут у вечни живот.
Уместо уобичајеног поздрава, људи се на Васкрс све до Спасовдана поздрављају са: „Христос васкрсе,“ а отпоздрављају са “Ваистину васкрсе!“
Васкрс се сматра најсвечанијим празником у години – празником над празницима. Празнује се три дана, па су у календару Српске православне цркве, црвеним слобом обележени и Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак. Цела седмица после Васкрса назива се Светла недеља.
Васкрсење Христово у свету, осим српске, данас слави и руска, грчка, бугарска и етиопска црква, као и један број Ескима који живе на Аљасци, али и православни верници у Египту.
Васкрс је покретни празник и може бити у размаку од 35 дана, најраније 4. априла, а најкасније 8. маја по јулијанском календару. По грегоријанском календару, то је период од 22. марта до 25. априла.
У народу је обичај да се за Васкрс фарбају јаја, којима се симболизује очигледност васкрсења и настајање живота из мртвила.
Обичај је да се пријатељима и укућанима деле фарбана јаја, којима се они туцају, а онај ко разбије другоме јаје има право да га узме.
Прво васкршње јаје чува се годину дана и назива се чуваркућа.
Према предању, обичај фарбања јаја потиче из времена када је Марија Магдалена изашла пред римског цара Тиберија, поклонила му кокошије јаје и говорила о Исусовом васкрсењу, на шта је он одговорио да је као што је то јаје црвено, тако и Христос васкрсао. У том тренутку јаје је заиста задобило црвену боју.
Први понедељак након Васкрса је Побусани понедељак, дан посвећен покојницима.
