Девета емисија серијала „Играј се и учи“ посвећена је мантафама. Мантафе можемо окарактерисати као кратке бајалице, које су се рецитовале на Ђурђевданско јутро у старом Врању. О овој теми говориле су професорка књижевности Бранка Марковић и глумица Радмила Ђорђевић.
Турци сваке године празнују „Hidirellez“, који је симбол зеленила и буђења у природи. Обичај који се том приликом у Турској обавља у ђул-башти познат је под различитим називима: мартавал, мантифар.
У Врању, где се називао мантафа, представљао је праву малу свечаност и узбудљив доживљај.
– То су љубавне песме, неки љубавни стихови који су раније изговарани у давна времена на турском језику. Пошто смо у то време живели под Турцима, онда би их жене преводиле на наш српски језик. Све девојке, које су биле неудате имале су прилику да окушају своју срећу, да извуку своју мантафу и да чују своју судбину – објашњава глумица Радмила Ђорђевић.
У чанак би се сипала вода, а у њу ставило црвено ускршње јаје, дрен, здравац, па би се све то ставило под бокор ружиног грма. Једна девојка се покрије велом преко главе и даје јој се огледало, те она из чанка вади ките цвећа и изговара мантафу.
– Мантафа је веома кратка лирска, љубавна песма. Она је цела темпераментна, лирична, нежна, она прориче судбину девојке. Мантафе је веома поетски описао наш непревазиђени Бора Станковић. Мада је мантафа специфична и за нека друга поднебља. Неки заговарају да она није баш турска, већ да су је Турци преузели од старих Грка, тачније да она датира још из византијског времена – објашњава професорка књижевности Бранка Марковић.
Мантафа је живела у специфичним друштвено-економским и културним условима. Живо је негована у старом патријархалном Врању, у варошици с оријенталним колоритом, с уским сокацима, високим оградним зидовима, сеновитим баштама. Темпо живота кретао се прилично споро.
Нове друштвене прилике, полако су је потискивале. Негде до 1912. године одржавана је у многим улицама и деловима града.
Међу два светска рата ишчезава. У Горњој чаршији, где живе Роми муслимани, обављало се све до 1950. године.
