Јован Јањић, доктор филологије и педагошки саветник, преминуо је у Врању у 91. години.

Рођен је у Ратају 1934. године.

Основну школу завршио је у месту рођења, ниже разреде Државне мешовите гимназије и Учитељску школу у Врању, а потом Филозофски факултет у Скопљу (група Историја књижевности народа Југославије) 1961. године.

На Филолошком факултету у Београду (1974) стекао је звање специјалиста првог степена за наставу српскохрватског језика и књижевности, на Филозофском факултету Свеучилиштва у Загребу (1979) звање магистар из подручја књижевности с особитим обзиром на усмену народну књижевност и (1982).

Звање педагошки саветник доделио му је (1983) Просветни савет Србије.

Радио је у Основној школи у Стрешку као учитељ (1953–1954), потом у Основној школи Лепеница, Основној осмогодишњој школи у Ратају (1956–1961) као професор српског језика, као и у Гимназији Јован Скерлић у Владичином Хану, где је био и директор (1961–1967).

Радио је такође у Међуопштинском заводу за унапређивање васпитања и образовања у Врању.

Резултате својих истраживања објавио је у 35 књига и у више од 150 студија, есеја, приказа, рецензија, и да је на око 40 домаћих и међународних симпозијума и конгреса о томе подносио саопштења.

Рецензирао је уџбенике и друге књиге.

Више од три деценије, почев од 1983. године, био је члан редакције часописа Школски час.

Заступљен у Лексикону стваралаца у предуниверзитетском образовању (Београд, 2019).

Био је члан Удружења потомака ратника ослободилачких ратова до 1918. године и СУБНОР-а Врање.

Добитник је признања 7. септембар СО Врање за издавачку делатност, Јавног признања Седми септембар Града Врања (2014), Јавног признања 4. октобар и других.

Јован Јањић биће сахрањен на Шапраначком гробљу у Врању, у среду 16. априла у 13 часова.

Изјаве саучешћа породица ће примати од 11 до 13 часова у капели тог гробља.