Основци и средњошколци од сутра су на јесењем мини распусту.

Они ће се у школске клупе, под условом да не буде неке промене због епидемије корона вируса, вратити у понедељак, 16. новембра.

Педагошки факултет у Врању организовао је први онлајн интернационални научни скуп на коме су, осим колега из Јагодине, учествовали научни посленици из Велике Британије, Уједињених Арапских  Емирата, Канаде, Француске, Хрватске, Словеније, Бугарске и Северне Македоније. Учесници су разменили искуства о начину рада, актуелном тренутку и изазовима и будућим перспективама у научном свету.

Тема скупа била је „Стратешки правци унапређења високог образовања, изазови и дилеме“. Педагошки факулет упустио се у изазов да први пут организује један овакав међународни скуп. Око 20 учесника је припремило научне радове и презентовали су их, искористивши прилику и да се виде и поразговарају са својим колегама.

Зоран Момчиловић, декан Педагошког факултета у Врању овом приликом истакао је да они размењују информације, да су радови теоријског и емпиријског карактера, што је врло значајно. ''Сва искуства значајна су због амбијента у коме се налазимо и пандемије. Очекујем да ће све то имати доброг одјека, не само у Врању и Јагодини и међу учесницима из ових земаља, већ на ширу друштвену, културну и научну јавност у Србији,“ каже Зоран Момчиловић, декан Педагошког факултета у Врању.

Ефекти овакве сарадње, размена искуства и научни приступ теми требало би да се виде ускоро.

Продекан за науку, Александар Стојадиновић каже да су ефекти овог научног скупа унапређење наставе, пре свега високог образовања, који ће дати рефлексију на сво образовање почевши од предшколског до универзитетског образовања.

Припремљени научни радови налазе се у зборнику који је већ урађен у електронској форми, на енглеском језику, а ускоро ће бити и штампано издање.

Организатори скупа истичу да ће овакав вид размене искуства бити будућа песпектива и начин рада и комуникације са осталим стручним и научним светом, ако се има у виду актуелни тренутак. Зато је важно ухватити корак са развијеним земљама. Педагошки факултет има капацитета и жели да, заједно са својим студентима, напредује константно. Организација овог догађаја говори у прилог томе.

Висока школа за пословну економију и предузетништво, Центар за студије на даљину у Врању функционише несметано, упркос епидемији корона вируса. Они су након полагања пријемног и уписа у нову школску годину, почели са наставом, која се одвија по комбинованом моделу.

Поред несметаног одвијања наставе, врањски Центар за студије на даљину Високе школе за пословну економију и предузетништво задржао је и све повластице за студенте, од стипендија до школарине. Није им много требало да се снађу у новонасталој ситуацији коју је одредила пандемија, јер су већ радили по систему студија на даљину и путем онлајн платформи.

Доцент доктор Милош Николић, менаџер Центра у Врању, каже да су ове године почели и са снимањем видео презентација и да сваки предавач има обавезу сваког радног дана да снима видео презентације из сваке области, за сваки предмет и то студенти могу на сајту школе да једним кликом преузму и одслушају та предавања која се снимају свакодневно према поглављима која су предвиђена наставним програмом. ''У случају да дође да погоршања ситуације или препоруке да се крене са потпуном онлајн наставом, ми спремно то дочекујемо, каже Николић.

Студенти раде по унапређеној moodle платформи, али се реализује и директна настава. У сарадњи са партнерима ова високошколска установа омогућава и праксу, која је тренутно стопирана због пандемије.

Још увек није познато како ће се одвијати епидемиолошка ситуација и на који начин ће се полагати испити, али је предвиђено да то буде традиционално у седишту школе, док ће предиспитне обавезе студенти завршавати путем платформе.

-Да ли била ова пандемија или уобичајена ситуација, логистика је најбитнија за студента, јер тиме омогућавамо један лакши и комфорнији вид студирања и дајемо им снагу и елан да не доживе ово као неки баук, него као један иновативни вид усавршавања и нови тренд студирања, који ће у наредном периоду узимати све више и више маха, додаје доц. др Николић.

Породична, предузетничка и стипендија на основу просека су задржане, као и висина школарине која се може платити у 10, па чак и до 12 месечних рата.

Николић истиче да је у протеклом периоду факултет доделио 48 стипендија по основу успеха: ''То уопште није мало за један приватни факултет који има само сопствене приходе. Наравно, ми се развијамо, имамо и бројне пројекте, такође смо се укључили и у партнерство 3+, тако да сваки родитељ који има троје и више деце добија умањење школарине од 20 посто и низ олакшица, тако да смо и ту партнери и апсолутно подржавамо Владу и програм за развој младих у нашој земљи и подизање наталитета.

Осим смерова пословна економија и предузетништво и финансије, банкарство и осигурање на основним и мастер студијама, и смера права на основним студијама, ПЕП нуди и могућности за доквалификације и преквалификације. Што се смера права тиче, Николић наглашава да студенти добијају звање дипломирани правник и 240 ЕСПБ бодова и да су изједначени са студентима права на државним факултетима, те да могу полагати и правосудни испит.

Унија синдиката просветних радника Србије подсећа на све теме и проблеме са којима се сусрећу просветни радници у Србији, али и на захтеве које су упутили новом министру просвете, Бранку Ружићу. Захтеви се тичу зарада запослених у образовању, преговора о платним разредима, исплате неких заосталих потраживања и слично.

С обзиром да је најављени минималац за 2021. годину 6,6 посто већи, Унија синдиката просветних радника залаже се да однос минималца према плати наставника буде 1:3, те очекују значајно повећање зарада. Инситирали су и на наставку преговора о платним разредима чија се примена очекује од 1. јануара 2021. године.

Такође, у захтеву који су упутили министру Ружићу, траже да се коригују коефицијенти ненаставном особљу са четвртим и петим степеном, као и шефовима рачуноводства са четвртим и шестим степеном. Захтевају да и помоћном особљу буду кориговани коефицијенти, јер се према постојећим њихове плате допуњују до минималца.

Такође, Унија синдиката просветних радника Србије тражи да се плате путни трошкови, ангажовања чланова у радним подгрупама при школским управама и Централној радној групи при Министарству просвете, као и да им се исплате заостале Светосавске награде које су дефинисане Посебним колективним уговором 2015. године, али и 25 хиљада динара из уштеда које су остварене у систему смештањем технолошких вишкова.

''Верујем да ће нагомилани проблеми почети полако да се решавају,  потези новог министра су охрабрујући,'' каже Душан Младеновић, председник Уније синдиката просветних радника Врања. Поред њега, на конференцији је говорио и Александар Стевановић, члан Главног одбора Уније, чији су представници данас организовали конференције у свим градовима.

Састанак представника четири репрезентативна синдиката са министром просвете, Бранком Ружићем, одржан је данас, а порука министра је да нису на супротстављеним странама, већ да су партнери који треба да отворе здраву комуникацију, да се разумеју и заступају интересе запослених у просвети. Наглашава да ће се преговори наставити у договору са ресорним министарствима.

У више од сто средњих школа у Србији организована је проба велике матуре за ученике треће године.

Крајњи циљ је да ученици по завршетку средњошколског образовања не полажу пријемене испите на факултетима, али ће за почетак бити пријемног на оним факултетима за које влада највеће интересовање.

Велика или државна матура, пре пола века била је доказ и образовања и зрелости.

Идући ка том циљу у целој земљи, па и у Пчињском округу последња три радна дана октобра организована је пробна државна матура у Техничкој школи у Врању, Гимназијама у Владичином Хану и Босилеграду и Пољопривредно-шумарској школи у Сурдулици.

"У проби су учествовали ученици треће године, јер ће они школске 2021/22. године, да заврше средњу школу и први пут полагати државну матуру. Улога пробе је да се, пре свега, провери процедура полагања, која је слична полагању завршеног испита у основној школи и оно што је највежније да се одмере захтеви који ће бити дати  ученицима да решавају на главној матуру те школске године", каже Јовица Стевановић, просветни саветник.

Ученици су полагали тестове из српског, математике и стручних предмета.

Циљ је вишеструк, каже Стевановић. То је проверава образовног система, усклађивање са европским захтевима, а на основу резултата државне матуре ученици ће моћи да уписују факултете и добиће сертификат о завршеној средњој школи.

"За ову генерацију, за ученике треће године, неће на свим факултетима бити полагања пријемних испита. На основу државне матуре ученици ће моћи да уписују факултете. У почетку ће се сигурно један број факултета определити и за додатну проверу знања, како би на неки начин направио бољи филтер за упис ученика", јасан је Стевановић.

То се пре свега односи на факултете за које влада веће интересовање, док се не стекне веће поверење у државну матуру, а онда ће бити све мање таквих факултета, објашњава Стевановић.

Крајњи циљ је да виза за упис на факултете буде положена државна матура, без додатног стреса и за ученике и за родитеље, приликом полагања пријемног на факултету.

Управо одржану прву пробу провераваће Завод за вредновање квалитета образовања, а планирана је и још једна у мају.