Српска православна црква данас обележава почетак нове године. Црквена Нова година обележава се 1. септембра по старом, а 14. по новом календару, када се убиру плодови и приноси благодарност Богу. Данас је и велики празник Свети Симеон Столпник, први који славимо у овом годишњем циклусу, а посебно свечано у нашој епархији је у селима Содерце и Богдановац.

Први Васељенски Сабор определио је да црквена година почиње првог септембра. Месец септембар је био код Јевреја почетак нове грађанске године, месец збирања плодова и приношења жртви благодарности Богу. Дуго времена је и грађанска година у хришћанском свету рачуната као и црквена од првог септембра, Међутим, касније је пренета на први јануар, најпре у западној Европи, а потом и у Русији, па и у остале православне земље.

''Убирањем жетве завршава се плодоносна стара година и почиње нова. Паметан домаћин сада подвлачи црту и прерачунава, гледа житнице, плодове, а уједно и самог себе, шта је учинио са собом током прошле године, треба да се радује свему што је Господ дао и да на данашњи дан принесе жртву Богу, а да све што је зло, као што је у њиви зао коров, одбацује, све оно што му је прљало душу. Поготово за нас је ова и прошла година била тешка због пандемије. Благодаримо Господу што смо претекли, приносимо жртву са жељом да буде много боље време оно што нас чека, да не буде тих пошасти, болести више,'' каже свештеник Далибор Величковић.

Први празник у Црквеној новој години је Свети Симеон Столпник, који је симбол подвижништва и молитве.

''Преподобни Симеон Столпник био је оснивач и узор монаштва, он се је одрекао свега постојећег, отишао у пустињу и подвизавао се на стубу. Господ нама каже ''Узми крст свој, одреци се свега онога што ти прља душу и одваја од Бога и од ближњих својих и приђи к мени.'' Он је узео себи за подвиг да се моли Богу на једном стубу, на тај начин је налазио свој мир у посту и молитви, живећи узорним подвижичким животом је себи задобио царство Божије и удостојио се да буде први светитељ у овом годишњем кругу,'' додаје свештеник.

Посебно свечано данас је у манастиру Светог Симеона Столпника у селу Содерце, где је литургију служио владика Пахомије и у селу Богдановац, где постоји храм посвећен данашњем празнику.

Међу најважнијим обичајима за овај празник је молитва за добру, плодну и радосну годину пред нама. Од давнина се људи на овај празник моле да Бог благослови ''венац године'' да сачува веру, мир, да година протекне добро, за градове, насеља и заштиту од непријатеља. Неке породице у Србији прослављају Црквену Нову годину као крсну славу, а раније су људи на данашњи дан носили семе у цркву да се освешта пре сетве.

Један од најважнијих пројеката на коме ради Влада Србије је увођење новог модела фискализације, који треба потпуно да промени начин на који ради постојећи. Увођењем новог система постиже се транспарентно пословање и подршка онима који не послују у сивој зони, подиђе се ниво рада Пореске управе и смањује трошак привредницима.

-Привредници неће морати да чувају контролне траке, неће имати обавезу годишњег сервисирања уређаја, сертификације, биће ово много једноставнији и јефтинији систем за нашу привреду и коначно систем који ће нам омогућити да се још ефикасније и боље боримо против  сиве економије. Она иначе постоји у мањем обиму, али увођењем е-фактура и овог система фискализације свешћемо је на минимум, каже министар финансија Синиша Мали.

Три су важне новине за привреднике. Они су тражили прелазни период и добилу су од 1. новембра до краја априла, каже Мали. У току тих шест месеци нови и стари систем радиће паралелно како би се корисници навикли на увођење новог система.

-Друга ствар, које је веома важна су субвенције. Дакле, пореске обвезнике неће коштати увођење новог система фискализације. Ми ћемо до краја месеца на седници Владе усвојити Уредбу у којој ће до детаља бити регулисано добијање субвенција. Оне ће бити 100 евра по продајном објекту и 100 евра по фискалном уређају и добија сваки порески обвезник. Они који нису у систему ПДВ-а добиће још 20 одсто како би утицај набавке и куповине био неутралан. Око 6 милијарди динара је целокупан трошак увођења система, а све ће ићи у траншама, каже министар.

Систем је потпуно флексибилан. Порески обвезници неће морати да користе постојеће фискалне уређаје, моћи ће да користе и таблете и мобилне телефоне и на свом штампачу да штампају фискалне рачуне. 

Због хаварије на водоводној мрежи у улици Милована Илића Гочобана, без воде су њени и становници улица Видоје Смилевски и Че Гевара.

Из градског Водовода кажу да ће прекид у водоснабдевању трајати до завршетка радова.

И мештани насеља Гуштери у Врањкој Бањи су од јутрос без воде, због како кажу у Водоводу, хаварије на водоводној мрежи.

Из Водовода моле потрошаче за разумевање и стрпљење и напомињу да ће радови бити завршени у најкраћем могућем временском периоду.

Од последица корона вируса у Ковид болници у Крушевцу, у недељу, 12. септембра, преминуо је др Драган Стевановић – Боне.

Др Стевановић, доктор опште медицине, радио је у Служби за здравствену заштиту одраслог становништва Дома здравља Врање.

Рођен је 1961. године.

Руководство Здравственог центра Врање изјавило је дубоко и најискреније саучешће породици преминулог колеге.

И запослени у Служи за здравствену заштиту одраслог становништва Дома здравља Врање, упутили су најискреније саучешће породици др Драгана Стевановића.

У саучешћу се каже: Изгубили смо сарадника, пријатеља и колегу др Бонета.
Сваки дан проведен са тобом заувек ће се памтити у нашој Служби уз поштовање твог имена!

Трговина људима је глобални феномен који погађа све земље – земље у политичкој и економској транзицији, неразвијене земље и земље у развоју, земље у рату и постконфликтне земље, које се појављују као земље порекла и транзита жртава, као и економски развијеније земље које се појављују као земље дестинације. Термини „земља порекла“, „земља транзита“ и „земља дестинације“ нису апсолутне категорије – једна држава може, у конкретним случајевима, имати различите улоге. Такође, економска развијеност и богатство земље дестинације се не могу посматрати независно од ситуације у земљи порекла.

Трговина људима - продаја и куповина човека

Трговина људима подразумева продају и куповину, тј. држање неке особе у циљу њене експлоатације, као и све друге радње које могу бити део тог процеса (нпр. превоз, скривање, чување и сл.). До експлоатације увек долази и експлоатација се увек одржава употребом силе, претње, преваром, злоупотребом овлашћења и или злоупотребом тешког положаја, отмицом или на неки други начин. Kада се ради о трговини децом, није важно које средство је употребљено, тј. говоримо о трговини људима иако није било елемената претње, принуде, злоупотребе положаја и слично. Такође, пристанак жртве на експлоатацију не мења чињеницу да се ради о трговини људима и да је то кривично дело.

Трговином  до зараде

Циљ трговине људима је остваривање зараде или неке друге користи кроз експлоатацију, било да се ради о сексуалној експлоатацији, принудном раду, принудном просјачењу, принуди на вршење кривичних дела, илегалном усвојењу, принудним браковима, трговини органима или неком другом облику. Један од уобичајених стереотипа је да трговци људима своје жртве излажу искључиво сексуалној експлоатацији, те да су само жене и девојчице угрожене, а занемарују се други облици експлоатације, као што је радна експлоатација, чије су жртве најчешће мушкарци.

Први документ

Међународне институције признају постојање трговине људима као међународног проблема. Оне чак истичу да се ради о једном од најуноснијих послова организованог криминалитета. Зато је трговина људима постала предмет разматрања током деведесетих година двадесетог века, када је и интензивиран рад на проналажењу адекватних механизама за њено сузбијање и спречавање. Од тада је усвојен велики број препорука, резолуција, конвенција, протокола и декларација, које су утицале да трговина људима постане забрањена и проскрибована делатност, како на међународном, тако и на националном нивоу.

Први међународни документ који целовито регулише забрану трговине белим робљем донет је почетком XX века. Након тога, донета је Међународна конвенција о сузбијању трговине женама и децом 1921. године, која прецизно утврђује систем санкција за прекршиоце те забране. Тај документ предвиђа кажњавање како учинилаца тог деликта,  тако и кажњавање за покушај, припремање, наговарање и навођење других лица са намером њихове употребе у забрањене сврхе. Касније је донета и Конвенција о сузбијању трговине лицима и о експлоатацији проституције других из 1949. године ради сузбијања трговине лицима у циљу сексуалне експлоатације, са настојањем потпуног укидања трговине белим робљем.

Забрана трговине људима

Забрана трговине људима данас представља општи правни принцип и заступљена је у свим правним системима у свету. На том принципу су донети касније и бројни међународни универзални и регионални међународни документи са циљем забране трговине људима у свим њеним облицима. Овај облик савременог ропства дуго није био прецизно дефинисан, иако је био забрањен многим међународноправним документима. Тек доношењем Протокола о трговини људима у Палерму, који представља допуну Конвенције Уједињених нација против транснационалног организованог криминала, дата је јасна дефиниција ове појаве. Овај Протокол је био основ по коме је трговина људима инкриминисана као кривично дело 2003. године у кривичном законодавству Савезне Републике Југославије. Без обзира на све те мере, мали број држава има посебне законе против трговине људима, а немају све државе ни одговарајуће механизме за превенцију и сузбијање ове појаве.

Кривични законик

У Републици Србији такође не постоји посебан закон којим би се регулисало кажњавање и спречавање трговине људима, већ је ова област регулисана Кривичним закоником.  Она заокупља велику пажњу научне и стручне јавности. Кроз анализу уговорне праксе на међународном нивоу и правних докумената на националном нивоу може се боље упознати природа појма и садржина трговине људима, њене карактеристике и облици испољавања са правног аспекта. Тако боље познавање ове појаве доводи до развијања механизама којима се може утицати на њено спречавање и њено лакше препознавање, а самим тим и на кажњавање учинилаца тог кривичног дела.

Трговина људима и Уједињене нације

Међународна заједница је у Палерму, 2000. године на челу са Уједињеним нацијама донела три Протокола као додатак Конвенцији против транснационалног организованог криминала. То су: 

Протокол за превенцију, сузбијање и кажњавање трговине људским бићима,- нарочито женама и децом, 

Протокол против кријумчарења миграната копном, морем и ваздухом и

Протокол против недозвољене производње и трговине ватреним оружјем, њихових- компоненти и делова и муниције.

Република Србија је ратификовала и ову Конвенцију и Протоколе 2001. године.

Протокол за превенцију, сузбијање и кажњавање трговине људским бићима, нарочито женама и децом, заслужује посебну пажњу у сузбијању кривичног дела трговине људима на међународном нивоу. Овај Протокол ступио је на снагу 2003. године. Он представља допуну Конвенције УН против транснационалног организованог криминала. Закон о потврђивању Конвенције Уједињених нација против транснационалног организованог криминала и допунских протокола.

Протокол је значајан искорак ка хармонизацији норми националних законодавстава, које се односе на спречавање трговине људима. Од држава потписница Протокола се захтева да инкриминишу трговину људима како је у овом акту дефинисана, стављајући акценат на превенцију и борбу против трговине људима, уз захтев за свеобухватан међународни приступ у земљама порекла, транзита и крајњег одредишта, при чему се стаје у заштиту међународно признатих људских права и слобода.  У овом Протоколу трговина људима се дефинише као врбовање, транспорт, пренос или задржавање лица, под претњом или коришћењем силе или других облика принуде, отмицом, преваром, обманом, злоупотребом положаја рањивости или тешког положаја жртве, давањем или прихватањем новца или других бенефиција ради добијања пристанка лица и преузимањем контроле над тим лицем, у сврху експлоатације. Пристанак жртве на намеравану експлоатацију је ирелевантан у свим случајевима у којима је коришћена било која мера изнета у дефинисању трговине људима. Посебно се појачава заштита најмлађе категорије жртава (деце), експлицитно наглашавајући да је дете свако лице испод осамнаест година. У Протоколу се посебно истиче значај помоћи жртвама трговине људима у виду становања, лекарске, психолошке и материјалне помоћи, пружање савета и информација посебно везано за законска права, као и других видова помоћи.

Иако је већина земаља чланица потписала и ратификовала овај Протокол чиме је он постао део њиховог националног законодавства, његово спровођење у пракси и даље носи одређене проблеме. Наиме, и даље већина жртава овакве трговине никада није идентификована, а само мали број учинилаца овог кривичног дела је био осуђен.