На водоводној мрежи у Ужичкој улици дошло је до хаварије, чија је санација у току.

Моле се потрошачи за разумевање и стрпљење, а све се предузима да радови буду завршени у најкраћем могућем временском периоду, саопштавају из Водовода.

Првог дана радне недеље ујутро слаб и умерен мраз, на југу Србије понегде магла.

Пре подне умерено облачно са сунчаним интервалима уз слаб до умерен, а на истоку Србије и јак западни ветар.

Затим јаче пролазно наоблачење, које ће после подне у планинским пределима источне Србије условити слаб снег, а увече и у току ноћи пролазне падавине (киша и снег) се очекују и у осталим крајевима.

Дуваће умерен и јак северозападни ветар.

Најнижа температура од -9 до -2 , а највиша од 4 до 9 степени.

У уторак на северозападу Србије претежно сунчано.

У осталим крајевима у првом делу дана умерено до потпуно облачно, још ујутро у брдско-планинским пределима понегде са слабим снегом, а после подне се очекује разведравање.

Ветар умерен и јак, северозападни, после подне у слабљењу.

Најнижа температура од -2 до 3 , а највиша од 2 до 7 степени.

Средином недеље ујутро мраз и понегде магла.

У току дана претежно сунчано. Ветар слаб, променљив.

Најнижа температура од -7 до -2 , а највиша од 2 до 7 степени.

Да ли је планирано и остварено? На шта је поносан први човек града, а шта изазива опрез код њега? Колико је пандемија утицала на промене? Шта нас све очекује у погледу модернизације града?

„Велика је одговорност према грађанима за све оно што се дешава у граду. Било је много ствари које су свима биле непознате, не само локалној самоуправи, држави, него читавом свету. Мислим на пандемију и прилагођавање на све што се дешавало око ње. Како време пролази тако смо се и ми навикли да живимо са њом, да функционишемо и мислим да то добро чинимо, не само на нивоу локалне самоуправе већ и на нивоу државе Србије“, почиње причу градоначелник Врања др Слободан Миленковић.

 Чувамо старо и градимо ново  

РТВ Врање: „Старо“ Врање које се пропознаје по Бори Станковићу и по свему осталом што чини душу овог града, повезујемо са „новим“ Врањем које тежи убрзаном привредном развоју. Чини се да је центар ваше радне мете исписан паролом „Чувајмо старо, а градимо ново“.

Градоначелник: Тачно је. Трудимо се као локална самаоуправа да очувамо оно старо што имамо, по чему смо препознатљиви, по богатом културно-историјском наслеђу, а између осталог то је и мапа у самом административном центру града. Све што је учињено у погледу њене рестаурације је било транспарентно, а средства су оправдана код Министарства државне управе и локалне самоуправе. Средства смо, иначе добили захваљујући нашим суграђанима у игри ''Узми рачун и победи'', 20 хиљада евра. Драго ми је да је један наш Врањанац, студент на Факулетету примењене уметности, учествовао заједно са екипом конзерватора у овом подухвату. 7. септембра 2021. смо свечано отворили  мапу и надам се да је за дужи временски период сачувана од било каквог пропадања. Генерално, боримо се да сачувамо старо и улажемо у савремене токове. Цео овај трг планирамо да уредимо. Пре две године почели смо са рестаурацијом споменика, а након мапе крећемо да сређујемо и степенице, биће ту и водени слапови... Биће ово једно предивно место за окупљање.

РТВ Врање: Нажалост, борба за очување здравља и живота људи ниjе престала и jош увек траjе.

Градоначелник: Као локална самоуправа, много помажемо Здравственом центру Врање, пре свега, ангажовањем лекара и медицинских сестара на пројекту. Ангажујемо и фармацеуте и фармацеутске техничаре, јер желимо да тај сегмент дистрибуције лекова и снабдевености руралног становништва медикаментима заокружимо. Реконструкција болнице заједно са изградњом станова за припаднике снага безбедности су највећи пројекти. Само та два пројекта су вредности као један градски буџет. То је све захваљујући средствима Републике Србије,  али пре свега, концепту који је председник Вучић осмислио, а то је да крене у генералну реконструкцију болница на територији целе Србије и изградњу станова за припаднике снага безбедности. Предуслов за све то је била финансијска консолидација. Ми сада имамо тај капитални пројекат вредности милијарду 391 милион динара, али не стајемо на томе. Већ припремамо терен за следећу фазу, а то је реконструкција Дечијег одељења, Неурологије и болничке апотеке, а након тога и пројектно-техничку документацију за реновирање Дома здравља, старе Неурологије, ОРЛ и АТД диспанзер. Разматрамо и реконструкцију дела који се односи на техничке ствари, пре свега, кухиње, јер такава објекат заслужује да има савремену кухињу.

Пред нама је изазов и ко зна колико ће дуго да траје у смислу нових таласа заражавања. Не смемо да будемо равнодушни и да сматрамо да ће се десити неком другом, а не нама. Сада имамо ситуацију да не постоји неко, а да није у комшилуку или фамилији имао особу која је оболела. Нажалост, многи су и страдали.Позивам наше суграђане да се вакцинишу, више нема простора за недоумицу. Колико год имао простор, вирус ће се прилагођавати и модификовати, стварати нове сојеве, а ми се нећемо вратити нормалном животу.

РТВ Врање: Иако jе и ово била тешка година за локалне самоуправе, успели сте да сачувате стабилност финансиjског система.

Градоначелник: Било је изузетно тешко сачувати финансијску стабилност. Када је кренула пандемија, а потом и Геокс, заиста је то био велики ударац за наш финансијски систем. Хвала богу, успели смо из свега тога да изађемо и да буџет не буде угрожен. Водили смо рачуна о томе колико преузимамо обавезе и да не оптеретимо функционисање система. Трудили смо се, и максимално се трудимо, да тим људима који су остали без посла, колико-толико компензујемо, не само као локална самоуправа, већ пре свега, као држава. Надам се да ћемо у наредном  периоду изаћи са добрим вестима, што се тиче новог инвеститора. Председник Вучић је то већ и најавио. Што се тиче локалног буџет, ми јесмо очували финансијску стабилност и  није све било лако. У међувремену је стабилизован рад Компанија Симпо и Јумко. Они сада редовно плаћају све своје обавезе према локалној самоуправи. Успели смо да апсолутно све обавезе које су приказане у Централном регистру фактура исплаћујемо и да цео систем функционише. Да истовремено сви примају плате у систему и да сва удружења грађана која се финансирају пројектно, исплаћујемо на време.

Решавање проблема

РТВ Врање: Капитални проjекти коjи су започети, завршени су. То су они проjекти коjи су годинама гурани под тепих jер су веома захтевни, у финансиjском и инфраструктурном смислу. То се, пре свега, односи на реконструкциjу улице Боре Станковића и Градског парка, коjи, ево постају репрезентативни у сваком смислу.

Градоначелник: Сетимо се колико је критика било на почетку процеса реконструкције Градског парка, па и протеста ... Сетимо се како је изгледао пре реконструкције.Сабласно место, које су грађани заобилазили, нарочито у вечерњим сатима. Сетите се оне кућице од картона која је била легло наркомана.Сада имамо један репрезентативан простор и слободно могу рећи, један од лепших паркова у Србији. Када све озелени изгледа прелепо. У музичком павиљону већ имамо и прва венчања. Око новогодишњих празника, када сам давао задатак мојим сарадницима, рекао сам да желим да парк изгледа као бајка. Они су ме послушали и набавили фигуре и расвету. То је изазивало доста контраверзи, али о укусима не вреди расправљати. Уверен сам, да они који критикују, да су видели ове фигуре негде на Западу, први би се сликали поред њих.

Критике су биле и за улицу Бора Станковић. Успели смо да је завршимо, све је исплаћено и никоме ништа не дугујемо. Јако сам поносан и на ту улицу и на Градски парк и на многе друге капиталне пројекте, које смо покренули.

РТВ Врање: Како се носите са критикама?

Градоначелник: Очигледно је да све што урадимо добије неку негативну конотацију. Разумем људе, јер су небројено пута у прошлости били разочарани. Било је свега и свачега и много пута је народ преварен. Најлакше је некога критиковати и наденути му етикете да је лопов, преварант. Некако сам, што се тиче тих удараца и навикао. Једноставно радим часно, одговорно, поштено, надам се да се резултати виде и идемо даље. Мени је битно и значајно то што су Одбор за финансије Републике Србије и Дражавна ревизорска инситуција,  јасно и гласно рекли да је наш буџет пример добре праксе. Буџет је транспаренат, сви могу да га виде, да дођу, да се увере. Борим се резулатима.

РТВ Врање: Изградили сте више дечjих игралишта, оспособили дечји вртић Звончица у Горњој Чаршији, завршава се вртић у насељу Рашка, а онда сте се упустили и у реконструкцију вртића „Дечја радост“.

Градоначелник: Завршен је и вртић Бамби у Врањској Бањи, а кренуло се са реконструкцијом вртића Дечија радост код АТД-а. Припремамо документацију за вртић Пчелица у Огледној станици. На конкусру Министарства енергетике аплицираћемо са тим пројектом. Што се тиче предшколског образовања из буџета издвајамо као ниједна друга локална самоуправа, скоро 14 процената. Крећемо са изградњом соларне електране у вртићу Наше дете. Тамо је централна кухиња, одакле се сви вртићи снабдевају храном  и он је највећи потошач струје. Драго ми је да имамо свеобухватан приступ и предшколском, али и основном образовању, јер смо и многа истурена одељења у сеоским срединама реконструисали. У селима Содерце и Доње Жапско, а радићемо и у Власу.

РТВ Врање: Упркос пандемији, након решавања имовинског правних односа, експропријације, израде пројеката и добијања грађевинских дозвола, реализован је и комунални програм. Многе градске улице добиле су ново рухо.

Градоначелник: Стекао сам  утисак да се много брзо заборавља оно што смо до сада урадили. Више нико не спомиње улицу Марије Кири, која је била изузетно проблематична, као и неколико улица на Шапраначком Риду, Будисава Шошкића, Јелене Ћетковић и многе друге. Интензивно радимо на решавању многих улица у приградским насељима. Цело насеље око станова безбдности је без асфалта, Ђорђа Андрејевића Куна, Пећка, Ресавска, Франце Розмара, Николетине Бурсаћа, Народног Фронта. Многе од њих смо имовински решили, неке ће бити решене током ове године. Избегавамо текуће одржавање и пуко крпљење рупа, већ идемо на комплетну реконструкцију улица. Ове године уређене су улице Виктор Бубањ, Коче Рацина, Кајмакчаланска, Дринска, Васе Пелагића и наставићемо. Пре свега улице које су у лошем стању, Мишарска, Гњиланска... Комунални програм је усвојен, средства у буџету су обезбеђена.

Капитални пројекти

РТВ Врање: Докле се стигло са реализацијом пројекта Регионални центар за ванредне ситуације? Отварање је најављивано за фебруар-март 2022.

Градоначелник: Регионални центар за ванредне ситуације је стратешки битан пројекат и капиатални за град и за цео југ Србије. Интензивно се ради на завршетку партерног уређења. Пробијена је улица Филипа Филиповића и спојена са Радничком. Те две улице спојићемо мостом. Биће сређена и расвета, лед осветљење. Потпорни зид је завршен. То је обавеза локалне самоуправе, али захваљујући добрим односима које имамо са Путевима Србије, ја сам увек када сам имамо прилику, молио да то исфинансирају Путеви Србије и они су прихватали, а вредност је 40 милиона динара. Колико год сам могао, уштедео сам, а то је  да република исфинансира и партерно уређење. Такав принцип је и што се тиче станова за службе безбедности. Држава је имала слуха за нас, па смо за прве четири стамбене јединице, које су већ добиле употребну дозволу, од државе добили 105 милиона динара за комуналну инфраструктуру. Надам да ћемо успети да обезбедимо средства и за прву Б фазу, за нових пет стамбених јединица.

Рачунали смо и дошли до податка да је држава у претходних пет година у Врање уложила близу 150 милиона евра. Ту укључујем и нови пројекат, а то је изградња 142 км канализационе мреже у граду, приградским насељима, а највише према сеоским срединама, вредности 70 милона евра.

Моји сарадници су ми рекли да је у нивоу овог пројекта била само изградња бране Првонек, која се градила од 1987. до 2005. године. У тих 150 милиона евра не улази приватна инвестиција од 90 милиона евра, у Врањској Бањи и изградња 4 хотела.

РТВ Врање: Још један капитални пројекат је пред нама, то је Тренинг центар у Индустријској зони и израда пројекта за нови Центар за социјални рад.

Градоначелник: То су два пројекта која реализујемо са Владом Србије. Тренинг центар у Индустријској зони реализујемо преко Министарства просвете, а нову зграду Центра за социјални рад на локацији где је био Американски дом, са Министарством за социјалну политику. Један смо од четири града где ће се градити типски Центар за социјални рад, и имамо обавезу завршетка земљаних радова. Наша обавеза је и пројектно-техничка документација за Тренинг центар и то је већ завршено. Овај центар је изузетно важан јер служи за обуку радника на захтев послодавца који долазе у Индустријску зону. То се поклапа са концептом дуалног образовања, а ми у граду већ имамо одређене профиле по том принципу.

РТВ Врање: Паралелно са развојем градске, радило се и на побољшању и реконструкцији сеоске инфраструктуре.

Градоначелник: Веома нам је битно да задржимо становништво на селу. Многа села и махале су добили асфалт. Само у овој години 9 километара  и 100 метара у 14 села.  Уложили смо 50 милиона динара. Да би било где радили морамо да имамо решена имовинска питања, пројекат и грађевинску дозволу и то објашњавамо грађанима. Нон-стоп смо на терену, причамо са људима и они то схаватају. Желимо да обогатимо села, зато радимо и Задружне домове у Дубници, у Доњем Требешињу. Одвојили смо 41 милион за дирекне подстицаје, за физичка лица, удружења. Од Министарства пољопривреде смо добили 10 милиона динара и из локалног буџета иде још 18 милиона за изградњу водоводне мреже у селу Моштаница. Узећемо кредит од 80 милиона динара за изградњу водоводне мреже у селу Нерадовац.

Најављени препород Врањске Бање

РТВ Врање: Годину за нама памтићемо и по најави препорода Врањске Бање. Миленијум резорт и америчка хотелска компанија градиће комплекс хотела.

Градоначелник: У Врањској Бањи се кренуло са изградњом. Са хотелом који је био Скадар на Бањштици годинама. Генерације и генерације нису знале шта да раде, док није дошао председник Вучић и заинтересовао се за тај проблем. И коначно се кренуло у оживљавање и препород Врањске Бање. Издата је грађевинска дозвола. Инвеститор Миленијум тим, заједно са франшизом Мериот ланац хотела, креће са изградњом хотелског комплеткса на тој локацији, реконструкцијом Специјалне болнице и изградњом бунгалова. Биће то најрепрезентативнији хотелски комплекс, не само на Балкану, већ и у Европи и свету. Морамо да искористимо потенцијале бање, пре свега топлу воду. Сви смо гледали само како отиче, сада коначно добија сврху. Бања ће бити центар не само здравственог већ и свих осталих врста туризма.

Да живот у нашем граду буде пријатан и да људи воле да остану овде

РТВ Врање: Људи у Врању су срдачни и гостопримљиви. Осим тога, у граду постоји специфична, веома занимљива и инспиративна култура. Сада можемо да се похвалимо и реконструкцијом Народног музеја, Прибојчићеве куће и Баба Златине улице.

Градоначелник: Ми смо пре четрири године, преко Министарства културе и конкурса Градови у фокусу, најпре почели грађевинску санацију Народног музеја. Урађени су темељи, јер је била поремећена статика. Направили смо добру сарадњу са министарством и након тога смо добили средства за сређивање унутрашњости и сталне поставке Народног музеја. Сада се то приводи крају. Добили смо 24 милиона динара. Улажемо у културу,  у то што имамо, у наслеђе и оно што је под заштитом државе. Успели смо да зграду Харемлука пребацимо на град и  уступили смо је на коришћење музеју. Следећа фаза је да уредимо и Харемлук, где су потребни хитни санациони радови на крову, јер прокишњава, да не би дошло до додатног урушавања објекта.

РТВ Врање: На пролеће 2022.године требало би да се почне са радовима на изградњи Центра изврсности у насељу Ћошка који ће се простирати на око 10 хиљада метра квадратних. Град овим пројектом добија много јер се ради о научно-образовном центру са акцентом на младе, талентоване људе и природне науке.

Градоначелник: Излетиште Ђошка је дуго било  у лошем стању. Основни проблем је био судски процес који се водио дуго година између Угоститељског предузећа и дужника. Наше Градско правобранилаштво је успело да реши тај проблем и да се тај објекат, на основу тапије, од стране ктитора, врати локалној самоуправи. Намена је била за школску децу и кренули смо да уређујемо по том легату. Јавила се могућност да изградимо Научно технолошки образовни парк, заједно са Книћем, а такав постоји и у Тршићу. Односиће се  на природне науке. Пројекат је у изради. Извесно је да ће бити финансиран преко Министарства просвете. Он је ушао у њихове дугорочне планове. Врање ће добити уређен простор са наменом која је примарно дата од стране легата. Имаћемо објекат који треба да буде и самоодржив, па су зато предвиђени и неки комерцијални садржаји. Он је намењен не само за талентовану децу, већ и да се ту одржавају радионице, конгреси, едукације просветних радника. То ће бити једна нова димензија, јер ми морамо град да позиционирамо не само у индустријском већ и у образовном смислу.

РТВ Врање: Градоначелниче, шта ће се још променити на подручју града?

Градоначелник: У светлу сада актуелних тема и отварања Поглавља 27, издвојио бих изградњу котларнице на био масу и полако „превођење“ наше топлане са мазута на обновљиве изворе енергије. То су планови за наредни период, и не само то, већ да се посветимо енергетској ефикасности. Због тога смо кренули у пројекат јавно-приватног партнерства у погледу јавне расвете, замене свих живиних и натријумових сијалица са лед сијалицама, где је уштеда преко 74 процента. Поред тога, постоји велика заинтересованост за соларне електране, јер смо један од градова у Србији у коме има највише сунчаних дана.  

Локална самоуправа ће наставити да ради на стварању што бољих услова за живот и рад наших суграђана. Да живот у нашем граду буде пријатан и да људи воле да остану овде.

У поноћ је почела нова јулијанска година за Српску, Руску и Грузијску православну цркву, Јерусалимску патријаршију и Руску заграничну цркву које обележавају још два велика хришћанска празника - Обрезање Исуса Христа и Светог Василија Великог. A dа ли су наши суграђани славили Српску нову и на који начин?

Српска или Православна нова година последњих година све се ређе прославља за разлику од оне коју славимо по новом календару. Поједине породице задржале су обичај да се окупе и за овај празник, који је у календару Српске православне цркве обележен црвеним словом.

''Славимо обавезно, не пропуштамо,'' каже једна наша суграђанка.

''Ја сам дошла са Косова и Метохије, долазимо овде код лекара и ја славим и ми доле славимо колико год смо у могућности, иако смо ограничени, али уз помоћ Божију, све ће бити добро, данас је велики празник,'' додаје друга наша саговорница.

Има и оних који Светог Василија Великог прослављају као крсну славу, те су дошли у Саборни храм да прережу славске колаче.

На овај дан у свим храмовима служи се литургија Светог Василија Великог, која се, према канону СПЦ, служи 10 пута годишње - 1. јануара, уочи Божића и Богојављења, у све недеље Великог часног поста (осим Цветне недеље), на Велики Четвртак и Велику Суботу. Сачувана су многа богословска и апологетска дела Светог Василија кога славимо и 12. фебруара (30. јануара по Јулијанском календару) - на празник Света три јерарха.

Дан Обрезања господњег или Мали Божић такође је један од највећих хришћанских празника.Према Светом писму, Исус Христос је преузео на себе грехе људског рода, а чин обрезања се сматра знаком очишћења од прародитељског греха. Старозаветно обрезање предображава новозаветно крштење. Обрезање Господа показује да је Он примио на себе истинско тело људско, а не привидно, како су касније учили о њему јеретици.

Због погоршања епидемиолошке ситуације сви концерти у земљи су отказани, те су они који славе нову годину по јулијанском календару, прославили у кругу породице и пријатеља.

Весело, раздрагано, само онако како то Роми знају, славило се синоћ на Тргу слободе у Горњој чаршији у Врању. Роми су славили Василицу, један од највећих  ромских празника. Хладно време и температуре у минусу нису спречиле Роме и Ромкиње да се окупе и уживају у овом празнику. Играло се, певало, славило, а тако ће бити и данас .

Дан светог Василија, традиционално се обележава уз музику, песму , игру и грејану ракију у Горњој Чаршији у Врању.

-Ово је срећан дан за мене,на данашњи дан сам се родио, имендан ми је и радујем се што баш на Васуљицу прослављам. Прославићемо уз музику, игру и грејану ракију, каже Василије Шабановић.

-Раније се много другачије славила Васуљица. Раније се славило по кафанама до поноћи. Након тога нас је покојни Бакија Бакић са својим трубачким оркестром чекао код Хамама и уз музику смо ишли према Горњој Чаршији, присећа се Станимир Станишић.

-Има много обичаја који се везују за Васуљицу. 12. јануара увече кољу се гуске и ћурке. Према традицији, сутрадан се оне стављају негде у кући или дворишту да висе. Ноћас око 12 сати имамо полазнике које домаћини позивају да им први уђу кући и да им донесу срећу. А већ данас се обележавање Васуљице наставља у свим домовима, уз богату трпезу, у кругу породице и у лепом расположењу ,објашњава Ивица Демирановић.

Иначе, Роми празнују Светог Василија јер су, по легенди, бежећи од сурових освајача дошли до “велике воде”, где су спас нашли захваљујући гускама, које им је послао Бог и оне су их одвеле на чврсто тло.

Василицу, највећи ромски празник после Ђурђевдана, прослављају Роми у целом свету. У души нескривени оптимизам, у кући окупљена породица, а за трпезом живина. И то, како кажу, што крупнија то боља, јер то не одражава само статус породице у заједници у којој живе, већ је наговештај боље и богатије Нове године.