Друштво

Друштво

Оштинско правобранилаштво у Владичином Хану у прошлој години успело је да смањи број судских предмета што је довело до до значајних уштеда у буџету. Истовремено дошло је до окончања два изузетно важна поступка од којих је један трајао скоро 10 година, а односи се на враћање имовине Фабрике омотног папира и амбалаже.

Поносна је Mарија Станојевић општински правобранилац на велики број решених предмета.

„Највећи изазов био је судски предмет, поништај уговора по тужби ФОПЕ против компаније из Бугарске. Радило се о судском поступку у коме су предмет били поништаји уговора који су бугарске фирме закључиле, а они су се односили на пренос покретне и непокретне имовине ФОПЕ. Две фирме су закључиле уговор о преносу потраживања на име цесија, а у питању су била позајмљена новчана средства у висини од милион 300 хиљада евра. Средства су постала спорна у моменту отварања стечаја 2011. године и предмет судског спора. Судски спор је трајао 10 година. Коначни епилог је да су сви уговори поништени и сва имовина враћена ФОПИ“, објашњава Станојевић.

Највећи број пресуда односио се на уједе паса луталица. То је умногоме оптерећивало буџет ако се има у виду да су у питању милионска издвајања.

„У сарадњи са тужилаштвом и полицијом смо преполовили тужбе за накнаде штете од уједа паса луталица. 90 посто предмета које је водила општина, односили су се  управо на то. Од 137 колико их је било 2019.године, сада смо имали само 65.  У просеку се издвајало од 5 до 6 милиона динара из општинске касе, а сада је износ дупло мањи“, истиче Марија Станојевић општински правобранилац

У новој години очекују их нови изазови. Издаваја експропријације на више локација у граду због изградње саобраћајница. То подразумева усаглашавање са планским документима општине и утврђивање јавног интереса пред Владом Републике Србије, а онда појединачне поступке за сваку парцелу са физичким  лицима.

 

 

Последњи пут измењено уторак, 18 јануар 2022 14:53

Српска православна црква данас обележава Крстовдан, дан који је посвећен часном крсту и први посни дан након Божићног поста. Празник је повезан са Богојављењем и Светим Јованом Крститељем, јер симболизује крштење Христово и јављање Бога у сва своја три лица: као Бог Отац, Бог Син и Свети Дух. Свети Јован је крстио Исуса Христа на реци Јордану и тиме означио почетак новозаветне вере.

Зимски Крстовдан слави се као успомена на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди. Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христа, али и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који је и крстио Исуса у реци Јордан.

''Хтео сам да истакнем да су ова три празника суштински повезана и неодвојиви један од другога, Крстовдан, Богојављење и Свети Јован. Нама се Бог на Богојављење јавио у сва три лица, као Бог Отац, Син и Свети Дух. Бог Син је био у реци и крстио се и треће лице у виду белог голуба се јавља као Свети Дух. Бог се јавио или објавио. Бог се човеку непрестано јавља и објављује и нуди, било да је реч о старом или новом завету, а на нама самима је да ли прихватамо или не прихватамо оно што нам се нуди,'' каже свештеник Небојша Стојадиновић из епархије врањске. 

На Крстовдан и Богојављење освећује се вода, која се касније односи кући и ваљало би је користити, каже свештеник, а не само чувати у дому.

''Вода која ће се данас освећивати у нашим храмовима а велико освећење биће и сутра, али освећење водена Богојављење је новијег датума, раније се у нашој цркви вода освећивала на Крстовдан и народ је тада долазио по свету водицу и односио је у своје домове. Наше је да позовемо наше парохијане да узму учешће најпре ус ветој литургији јер велики број стонииспред храма и чека а воде има довољно за све па зато и позивамо све да дођу да најпре литургијски обележимо празник, а након тога ћемо и осветити воду, нема потребе за стварањем гужви испред, вода је вода узели је ујутро или увече, током целог дана се може узети,'' додаје свештеник.

У Саборном храму у Врању, као и у свим храмовима епархије врањске освећење воде биће одмах након Свете литургије. У појединим местима организовано ће се пливати и за часни крст.

Последњи пут измењено уторак, 18 јануар 2022 14:40

Српска православна црква и верници славе зимски Крстовдан, празник уочи Богојављења, који се слави као успомена на прве Хришћане и када се строго пости.

По предању, данас се укрштају ветрови.

Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који је и крстио сина Божијег у реци Јордану.

Јесењи Крстовдан, 27. септембра по новом календару, обележава успомену на проналажење Часног Крста на Голготи на којем је разапет син Божији.

На овај дан, после литургије, у храмовима се обавља и чин водоосвећења, сутра на Богојављење, вода се освећује и ван храма, на рекама и другим отвореним местима.

Од Божића до Богојављења мрсни су сви дани, али се на Крстовдан, ма који дан од понедељак до петка био, строго пости, на води. Уколико падне у суботу и недељу, пост је разрешен на уље.

Овим постом се припремамо за празник Богојављења и за пијење богојављенске водице.

У нашем народу верује се да се вечерас у поноћ, пред Богојављење, отвара небо и Бог јавља људима.

Чека се поноћ, а тада уз молитву треба изговорити жељу.

Према народним обичајима у неким деловима Србије на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа.

Пости се строго, први пут после Божића, јер је до овог дана било разрешење због великог празника.

Зато је у српском народу остала изрека: "Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости".

По народном предсказивању времена, који ветар дува на Крстовдан, тај ветар ће најчешће дувати током године.

У Срему се говорило да се овога дана ветрови крсте (тј. укрштају, дувају један другоме у сусрет), па који надјача.

У дванаест дана, почињући од Божића а закључно с Крстовданом, огледа се дванаест месеци године која долази, па какво је време ког дана такво ће бити у месецу који том дану одговара по редоследу.

На Крстовдан су се, преносе хроничари, јели остаци бадњеданског пасуља и - спремане су пихтије.

Али како је Крстовдан посни дан, то су их јели сутрадан, на Богојављење.

 

Милан Ковачевић, младић из села Бање код Србице,  физички је нападнут од стране локалног Албанца, када је кренуо у оближње насеље Рудник у куповину. Осумњичени  га је прво вербално, а потом и физички напао, ударивши га у пределу главе.  Ово није први пут да се Милан Ковачевић налази на мети локалних Албанаца, који га дужи период узнемиравају, због чега је и овај случај пријавио полицији. Од инцидената, у овом селу, у којем  живи око 200 становника, најчешће су крађе.

Ковачевићу је недавно запаљена колиба, нелегално му секу шуму а често је мета и вербалних провокација.

Како Ковачевић каже, притисак је велики, бесправно секу шуму а пре неколико дана када је отишао у планину од своје колибе затекао је само пепео.

“Питао сам комшије које су увек ту са мном, рекли су ми да сумњају да је тај што ме јуче ударио, 100 посто да је он. Питао сам га што ми је секао дрва а он ме само ударио песницом. Ја сам се повукао”, рекао је Ковачевић и додао да га је и власник радње заштитио као и да након напада одмах отишао у станицу полиције.

Иако је све инциденте пријављивао полицији не верује да ће сви починиоци бити откривени и адекватно санкционисани.

И поред учесталих притисака којима је изложен као и тешких животних услова ипак се не да.

“Држим се, могу само пушком да ме убију. Ту сам рођен и нећу да напуштам своје огњиште”, одлучан је Ковачевић.

Брат му је ту а отац је убијен 1999. године

Милан Ковачевић живи од пољопривреде и продаје млека. Услови су тешки а приходи недовољни за нормалан живот, углавном за преживљавање.

“Имам седам грла крава, од тога живим. Продајем млеко, радим пољопривреду. Преко лета сам са њима у планини сам, тешко је али морамо. Где смо – ту смо”, рекао је Ковачевић.

Ковачевићу је до сада помагала Канцеларија за Косово и Метохију, како по питању набавке стоке, тако и пољопривредне механизације

И након последњег инцидента позвали су га да му пруже подршку. Овом вредном младићу много би значило стално запослење што би му улило додатну сигурност за наставак живота овде.

Извор: ТВ Мост

У уторак, 18. јануара, са почетком у 08.00 сати, биће одржана 74. седница Градског већа.

Чланови Већа разматраће, између осталог, Предлог Одлуке о распореду рада и радном времену Апотекарске установе Врање, Нацрт Одлуке о измени и допуни Одлуке о јавним паркиралиштима, Нацрт Краткорочног акционог плана квалитета ваздуха на територији града Врања.

Такође, већници ће разматрати и Текст јавног конкурса за финасирање, односно суфинансирање појеката цркава и верских заједница из буџета града Врања у 2022. години, као и Предлог Решења о именовању Организационог одбора за реализацију Фестивала „Градска Врањска песма“.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Познати добитници награда ''Свети Сава'' - Радио Телевизија Врање https://t.co/t9yc62SzDn via @tripplesworld https://t.co/rCmNUxyrUw
Локална самоуправа определила још 3 милиона динара за Фонд за подстицај развоја пољопривреде - Радио Телевизија Вра… https://t.co/M5f9LZMMTz
Сумња се да је у пожару у Радовници страдала старица - Радио Телевизија Врање https://t.co/hOHcbFEv9h via… https://t.co/xiKQFVryxt
Follow RTV Vranje on Twitter