У манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Паљи у току су радови на обнови, рестаурацији и конзервацији крова и фасаде цркве који треба да дају слику првобитног изгледа цркве.

Ови изузетно значајни и занатски тешки радови изводе се по пројекту и под надзором Завода за заштиту споменика културе из Ниша и представљају део радова на уређењу манастирског комплекса. Радови су финансирани од средстава Епархије врањске и добровољних прилога верника.

Овај манастир налази се у селу Паља, 50-ак километара од Сурдулице. Смештен је на висини од 950 метара надморске висине, на левој обали реке Јерме (Паљевице). Према археолошким истраживањима и налазима археолошких ископавања, обављених од 2004. до 2006. године, манастир је подигнут у XIII веку, у време Дејановића.

Црква је једнобродна, са олтаром, две бочне апсиде полукружног облика и припратом. Најстарији део цркве покривен је каменим плочама, а припрата и бочне апсиде ћерамидом. Што се фрескописа тиче, Бугари су, градећи припрату, премалтерисали драгоцене средњовековне византијске фреске и на новом малтеру насликали нове, врло ниског квалитета.

У близини манастира налази се извор, за који се верује да је лековит. Многи долазе да се умију или понесу са њега воду, а нарочито помаже код болести очију. У народу овог краја постоји предање да је манастир једанпут посетио и Свети Сава, када се враћао из Цариграда.

Народ се код ове светиње окупља неколико пута годишње и то: на Светог пророка Јеремију (14. маја), на Светог пророка Илију (2. августа) и на Успење Пресвете Богородице (28. августа).

Благословом Његовог преосвештенстваепископа врањског Господина Пахомија, обнова овог манастира почела је 2006. године. Манастир је тада био у врло лошем стању, без монаштва, са срушеним и уништеним манастирским конаком. Сама црква је готово сасвим била руинирана.

Најпре су урађени пројекти  рестаурације и конзервације цркве, изградње конака и уређења целокупног манастирског комплекса. Све пројекте израдио је Завод за заштиту споменика културе из Ниша.

Пре почетка радова, 2006. године, обављенасу археолошка ископавања у самој цркви и у порти цркве, од стране археолога Завода за заштиту споменика културе из Ниша. Након тога, започети су радови на храму и манастирском конаку. Почела је изградња новог манастирског конака, на темељима старог.

Јесење коло наградне игре "Узми рачун и победи", која је једна од мера у борби против сиве економије, почиње 18. септембра. Да се у сивим токовима нешто мења, за сада указује то што је више од половине рачуна стигло из малих радњи.

У међувремену, девет локалних самоуправа, чији су грађани највише слали рачуне, утрошило је наградних 180 хиљада евра за инвестиције по сопственом избору. Врање је добило реконструисани мозаик града.

Дечја игралишта, спортски терени, вртићи, али и кола хитне помоћи, неке су од инвестиција по мери грађана. Шампиони у слању фискалних рачуна, Врањанци су одлучили да обнове трг и готово пола века стару мозаик мапу града. Камен и стакло набављани су са Венецијанског острва Мурано.

Статистички, сваки Врањанац у прошлом колу послао је најмање пет коверата. Процењује се да је баш због наградне игре, једна трећина грађана Србије почела редовно да узима фискалне рачуне.

Директор ЈП "Пошта Србије" Зоран Ђорђевић каже да, како се приближава други круг, има све више пошиљки. Процена је неких 50.000 дневно. До 6. септембра је стигло 6.739.785 пошиљки.

Да се у сивим токовима нешто мења, за сада указује и то што је више од половине рачуна стигло из малих радњи.

Колико је уз све мере сузбијена сива економија, знаће се крајем године. Последње истраживање из 2017. показало је да је од 2012. године смањена за шест одсто.

У сивој економији обрће се 15,4 одсто БДП-а и то је огромна цифра од седам милијарди евра.

То су сви ауто-путеви који се граде и пет година плата за здравствене раднике.

На фискалним рачунима послатим у прошлогодишњем колу наградне игре, било је 100 милиона евра ПДВ-а. С обзиром на број до сада пристиглих коверата, то би се могло поновити.

На јужној фасади манастирске цркве, ових дана постављени су нови мозаици: Светог архангела Михаила, Преподобног Прохора Пчињског и војводе (касније цара) Романа IV Диогена и мозаик на коме Преподобни Прохор Пчињски благосиља народ.

Аутор мозаика је Светлана Миловановић из Београда, а даровали су их Небојша и Бобан Ковачевић из Београда, потомци Недељка Ковачевића из Клиновца, тутора манастира крајем 19. и почетком 20. века.

У току је израда и мозаика који ће бити постављени на четири мала кубета на крову цркве, а сви ови послови се обављају као део радова на уређењу спољне фасаде цркве у оквиру програма обнове манастирског комплекса.

Ова и протекла година у знаку су обележавања јубилеја манастира Преподобног Прохора Пчињског - 950 година од оснивања и 700 година од упокојења краља Милутина, који га је обновио.

Манастир Свети Прохор Пчињски данас ради као културно-просветни центар краја у којем се налази и у склопу њега ради богословска школа, преписивачко-илуминаторска радионица, а организовано се учи иконописачки занат.

Комплекс манастира стављен је под заштиту Закона, као споменик културе 1950. године, а 1979. године проглашен је културним добром од изузетног значаја.

Воде нема у Карађорђевој улици, због хаварије на водоводној мрежи. Прекид у водоснабдевању најављен је до завршетка радова.

Такође, због интервенције на водоводној мрежи, без воде ће бити мештани Ћуковца и Златокопа. Искључење је планирано у периоду од 9 до 10 часова.

Испред Народне скупштине у Београду у суботу је 139 кадета и кадеткиња промовисано у официре Војске Србије. Међу најбољима и Врањанка Тијана Станојковић која је дипломирала на Медицинском факултету Војно медицинске академије са просеком 9,96.

Најмлађим официримa председник Србије Александар Вучић уручио је пиштоље са посветом и пожелео да буду марљиви, сањају велике снове и имају високе циљеве.

Млада Тијана Станојковић је из Врања. Завршила је Медицински факултет ВМА са фантастичним просеком 9,96 и постала потпоручник Војске Србије као најбољи кадет у рангу 7. класе Медицинског факултета.

Након уручења специјалног признања, изјавила је да је свесна "које привилегије носи Војно медицинска академија коју је завршила" и открила да је униформу Војске Србије одабрала јер јој је и тата официр.

Након што је званично промовисана као официр Војске Србије рекла је да су "осећања била предивна", и да јој је посебно драго што јој је породица ту у тако лепим тренуцима.

"Цело школовање било је веома изазовно, сви смо веома поносни на нас јер је много труда уложено да би се дошло управо до овог тренутка. Следећи корак је тај што крећем са стажирањем, потом полажем државни испит и крећем у јединице Војске Србије где ћу радити. За пар година надам се да ћу бити на специјализацији. У средњој медицинској школи сам већ знала да желим на Војно медицинску академију и које то привилегије носи", рекла је Тијана.