Друштво

Друштво

Потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност је нагласила да је, говорећи о родној равноправности, важно не само колико је жена запослено у фирмама, већ колико њих је у могућности да доноси одлуке. Она је изјавила да је ова година кључна за Србију у овој области.

Законодавни оквири у области родне равноправности су донети, али то није довољно, изјавила је потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић.

''Жене јесу носиоци промена, а ова година је за Србију у области енергетике, заштите животне средине, у области енергетске транзиције, родне равноправности, рекла бих, кључна година. Ово је година када смо у области родне равноправности донели јако значајне законе, коначно нешто што смо чекали, то је био Закон о родној равноправности, али и измене Закона о заштити од дискриминације, али и Стратегија родне равноправности на којој радимо,'' изјавила је Михајловићка.

Од седам предузећа у Србији, на челу шест се налазе мушкарци, навела је као пример потпредседница Михајловић. Жена нема много на местима где се одлучује о новцу. Сфера у којој су жене успешније је образовање. Жене све више уписују факултете и брже их завршавају, зато им на тржишту рада треба дати прилику да своје знање покажу.

''Родна равноправност треба да буде, и то је наша визија, принцип рада, живота, у свим ресорима, у свим секторима у овој држави, односно нешто што ће нам бити потпуно природно, а не наметнуто да о томе треба да размишљамо када, рецимо, именујемо Надзорне одборе, директоре, када говоримо о том проценту жена и мушкараца у одређеним компанијама. Ми данас нисмо више у ситуацији да говоримо само о томе колико је жена запослено у компанијама, ми данас у ствари треба да говоримо колико жена се заиста налази на месту одлучивања. Једно је број жена које су запослене у компанијама, а друго је број оних жена које заиста јесу на местима где се одлучује,'' закључује потпредседница Владе.

Родна равноправност мора да се нађе у свакој пори друштва, како би се кроз године створили готово једнаки услови  за професионални развој и учешће мушкараца и жена у свим сферама друштвеног и привредног живота наше земље. Оно што држава ради треба да се пренесе и на јединице локалне самоуправе како би сви заједно постигли овај циљ, закључује Михајловићка.

У Скупштини Србије 40 посто чине жене, а према ранг листи парламената Интерпарламентарне уније, од 190 земаља, српски парламент је на 30. месту по броју посланица, а на 16. по броју жена у Влади.

Последњи пут измењено четвртак, 09 септембар 2021 14:36

Анђела Ђорђевић из Трговишта је млада уметница која се бави пирографијом, израдом накита, писањем песама, сликањем, заљубљена је у фолклор и традицију, али и једног младића који јој у свему помаже. Са њим је заволела и олдтајмере. Завршила је Медицинску школу и уписала Вишу школу за васпитаче, али ће овим својим „хобијима“ како из назива наставити да се бави.

Љубав према уметности препознала је од малих ногу. Подстаскнута подршком  родитеља, наставника и кореографа у Културно уметничком друштву, у коме је 8, 9 година, Анђела је прво почела као рецитатор. Затим је водила програме за све важније датуме у општини и школи. Спонтано је почела да пише песме, најпре само љубавне, а онда и о другарству, одрастању, родном крају. Родила се и љубав према пирографији и изради слика овом техником пре 5 година.

„То је техника цртања на дрвету. Ја узмем дрво, небитно да ли се ради о шпер плочи, црвеној врби или неком другом дрвету, нацртам нешто што сам замислила или шта се тражи и кренем да радим пирографом. Та справа има и разне наставке, допада ми се како то изгледа, а по свему судећи и другим људима. Волим уметност, осим овога пишем и песме. Мени тако инспирација дође у тренутку и брзо запишем своје мисли“, каже уз осмех Анђела. 

Има пуно песама које би могле да стану у две, три збирке, али још увек није издала своју књигу. То је тек у плану. Исто је и са цртежима и сликама. Неки су јој кући, већину је поклонила пријатељима и познаницима. Представила се са својим радовима и на хуманитарном балу, јер је одушевила идеја да ће тиме моћи да помогне некоме. Радови су нестали за тили час.

„Била је привилегија учествовати на балу. Мени је изузетнио драго што се то одржало у нашем граду, што су прикупљена средства за децу која су остала без родитеља. Када сам чула, одмах сам покупила неке слике и накит који сам имала код куће и однела. Била сам изненађена када су ми рекли да је све купљено“, објашњава Анђела. 

Анђелу није мазио живот, остала је без оца у најосетљивијем тренутку, периоду одрастања. Заједно са мајком и две сестре морала је да научи да се бори. Зато и разуме туђу муку и увек је спремна да помогне другима.

„Ја знам како је бити дете без родитеља. Мој отац је био војно лице, када је преминуо, Војска нам је пуно помогла, али морали смо и сами да се суочимо са тим. Зато када чујем да млада особа остане без родитеља, увек се сетим. Родитељи су нама највећа подршка, посебно када смо млади, када треба да упишемо основну, средњу школу, факулте, да кренемо на неки озбиљнији пут. Можда је због тога код мене нешто израженији тај осећај емпатије, мада мислим да има доста младих људи који су вољни да помогну другима“, истиче Анђела.

Ова девојка препуна енергије, бави се и спортом, кик бокс је њен избор. Често путује са дечком на изложбе олдтајмера, заволела је те старе машине које свака за себе говоре, дружења са заљубљеницима у аутомобиле. Планира да једног дана организује своју самосталну изложбу где ће показати све што ради и воли.

Последњи пут измењено четвртак, 09 септембар 2021 14:38

У Врању ће од 13. до 17. септембра бити одржан 7. Светски фестивал дечјег анимираног филма - ,,Златни пуж 2021’’. Организатор је Јавна установа Школа анимираног филма, уз подршку града Врања и Министарства културе и информисања Републике Србије. Фестивал ће у понедељак, 13. септембра, у 20 сати у сали Позоришта ,,Бора Станковић'' отворити заменица градоначелника Зорица Јовић, док ће за учеснике у уторак, 14. септембра, у 10 сати руководство града приредити пријем.

За фестивал су пријављена 1723 филма из 101 државе света. Селекциона комисија фестивала ,,Златни пуж 2021’’ је прегледала све приспеле филмове и за званичан програм фестивала селектовано је 39 остварења у категорији Small Snail и 31 у категорији Big Snail.

Филмови ће бити распоређени у четири званичне пројекције. Жири фестивала радиће у саставу Нитин Донде (Индија), Кузман Кузмановски (Македонија) и Никола Мајдак Јуниор (Србија). Члан жирија из Индије неће долазити у Србију, јер је цео фестивал базиран на гостима из земље и окружења због актуелне епидемијске ситуације. На овогодишњем фестивалу очекују се гости из Македоније и Србије. 

Већ по традицији доделиће се прво, друго и треће место у обе категорије, Гранд При за најбољи филм приказан на фестивалу, диплома Никола Мајдак као и специјалне дипломе за сегменте филмова за које се жири буде одлучио.

,,Златни пуж 2021.’’ имаће и пратећи програм и базираће се на деци, младима, менторима, организаторима фестивала и удружењима из Србије који се баве анимираним филмом, ,,кратким’’ филмом и организују сличне фестивале.

Као и свих претходних и ове године Град је подржао организацију 7. Светског фестивала дечјег анимираног филма, с тим што ће одржавање фестивала бити у складу са епидемијским мерама које у том тренутку буду биле на снази, јер су здравље и безбедност свих учесника на првом месту.

Радници JП ,,Водовод'' данас ће бити ангажовани на санациjи хавариjа на водоводноj мрежи у селу Корбевац, као и у насељу Грамађе у Врањскоj Бањи, због чега ће потрошачи бити без воде до санирања квара.

Планирани су и радови на водоводном прикључку у Улици Тодора Шпанца, као и на испирању канализационе мреже у Косовскоj и Колубарскоj улици.

Заменица градоначелника Зорица Јовић, председник Скупштине града Дејан Тричковић и градска већница Изабела Савић организовали су пријем за делегацију Државног архива Републике Северне Македоније.

У делегацији су били директор др Емил Крстески, руководилац Одељења у Куманову мр Вулнет Исени и државни саветник мр Сашо Јанкуловски, а пријему је присуствовао и директор врањског  Историјског архива, Боривоје Манасијевић.

Разговарало се о значају чувања докумената и архивске грађе уопште, као и о успостављању сарадње Државног архива Републике Северне Македоније са Историјским архивом ,,31. јануар'' у Врању.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Завршен јавни позив за мере енергетске ефикасности - Радио Телевизија Врање https://t.co/7ROlFcneJS via… https://t.co/RBkP0MK8KZ
Сајам запошљавања понудио 366 радних места - Радио Телевизија Врање https://t.co/C4KQGYGDGe via @tripplesworld https://t.co/8s5So52oeq
Средњошколци од понедељка по комбинованом моделу - Радио Телевизија Врање https://t.co/Dgfgyl6zbU via @tripplesworld https://t.co/oz7itshnTa
Follow RTV Vranje on Twitter