Минимална цена рада од јануара 2022. износиће 40.020 динара, најавио је министар финансија, Синиша Мали. С обзиром да су потрошачке цене у односу на прошлу годину повећане за 13,2 посто, синдикати радника тражили су повећање минималца. ''Покушали смо да балансирамо два захтева - захтев синдиката за веће повећање минималца и захтев послодаваца да у условима велике неизвесности покушамо да сачувамо радна места,'' истакао је Мали.

Захтеви синдиката били су да се минимална цена рада до краја године повећа на 43 хиљаде динара. Након састанака и разговора дошло се до решења да се минималац повећа на 40.020 динара.

''Од првог јануара 2023. године минимална цена рада износиће 230 динара по сату, дакле 40 хиљада и 20 динара, у односу на постојећу од 35 хиљада динара, то је процентуално повећање од 14,3 посто, дакле највеће процентуално повећање минималне зараде икада, и овде смо покушали да балансирамо два захтева – један захтев синдиката за много веће повећање минималне зараде, а са друге стране захтев послодаваца да у условима растућих цена импута, енергената, велике нестабилности и неизвесности на тржишту покушамо да сачувамо радна места и да услед повећања и платног фонда не дође до отпуштања у Србији,'' каже министар финансија Синиша Мали.

Он појашњава да ће овакво повећање зарада повећати и трошак послодаваца за укупно 41 милијарду динара годишње, због чега је држава донела одлуку да се растерете зараде на терет послодаца, тако да ће се повећати неопорезиви део дохотка и умањити доприноси за ПИО фонд, како би се избегли евентуални откази.

''Циљ је побољшање животног стандарда, а томе ћемо допринети и кроз најављено повећање плата у јавном сектору од 12, 5 посто и повећање пенија за 9 посто у новембру и 12, 1 посто у јануару,'' подсетио је министар.

''Од момента када је ступила на снагу минимална цена рада за ову годину, од почетка године до данас, донет је читав сет других мера, које су такође имале за циљ повећање животног стандарда наших грађана,'' додала је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић.

Са овим повећањима у 2023. години очекује се просечна плата од 706 евра, најавио је Мали.

Циљ је да се прате потребе становништва и потрошачке цене. Према званичним подацима Републичког завода за статистику, оне су за годину дана повећане за 13,2 посто, и то највише у групама становање, вода, струја, гас и остала горива и храна и безалкохолна пића. Пад цена забележен је једино у транспорту и групи Одећа и обућа.

„Светионик знања“ је традиционално такмичење средњошколаца из 15 локалних заједница Србије. У центру пажње су креативни појекти који треба да доведу до унапређења локалне заједнице. Ове године,  Врање ће у Светионик знања, представљати  четворо креативних гимназијалаца. Ево шта су они издвојили као један од важних проблема младих у нашој средини.

Више од пет година овај пројекат окупља средњошколаце из 15 локалних заједница. Сваки тим чини четворо ученика треће и четврте године, који уз помоћ  ментора, осмишљава и предлаже идеје које ће унапредити живот у њиховој средини.

„Такмичи се 60 средњошколаца на различите теме као што су друштвени активизам, јавно здравље, екологија, култура и уметност. Такмичимо се у писању пројекта. Пројекат треба да донесе нешто ново, да буде иновативан, а на самом крају, бира се најбољи и тај тим добија новчану награду“, објашњава Богдан Димић, члан тима.

„Наша тема је друштвени активизам. Имали смо да изаберемо проблем нашег града и ми смо одабрали да то буде често мешање слободе говора и говора мржње. Сматрамо да у Врању нема довољно отвореног разговора о проблемима средњошколаца и изабрали смо да овај пројекат покажемо деци нашег узраста. Такође, сматрамо да смо у периоду живота када смо спремни да развијамо критичко мишљење, као и то да треба да изражавамо своје мешљење, а не да га задржавамо у себи“, каже Јелена Митић, чланица тима.

Четворка коју чине Јелена, Богдан, Селена и Тара осмислили су овај пројекат и представиће га својим вршњацима кроз радионице и дебате.

Прикључиће се и социолози, психолози, политиколози како би млади чули нешто више о значењу али и разлици између слободе говора и говора мржње.

„Увидели смо да млади често имају неко своје мишљење али то мишљење не може да се подведе под слободом говора, већ је то озбиљан говор мржње који се шири и  представља огроман проблем. Налазимо се у узрасту који је врло незгодан и повољан за развој личности и критичког мишљења и потребно је да нам се објасни разлику између слободе говора и озбиљне мржње у говору, али и то када треба нешто да кажу и да ли су у праву“, каже још једна чланица тима Селена Костакијев.

„Док смо радили пројекат ми смо доста дискутовали о овој теми. Увидели смо да млади доста пласирају говор мржње као слободу говора. Једноставно нису ни свесни да мржњу пласирају као слободу да искажу своје мишљење. Утицај на то сматрамо да има све око нас, и друштвене мреже и околина, односи међу људима, а ми хоћемо да овим пројектом зауставимо ланац ширења мржње и да не повређујемо једни друге“, објашњава Богдан.

Ова феноменална четворка има неописиву жељу да труд и рад који су уложили, спроведу у дело и уведу промене у свом али и животима својих вршњака. Потпуно су свесни да се такав процес не дешава преко ноћи, али, како кажу, важно је почети од нечега.

Градоначелник Врања др Слободан Миленковић, сазвао jе за четвртак, 15. септембар, 104. седницу Градског већа.

На дневном реду ће се, између осталог, наћи Извештаj о раду Савета за безбедност саобраћаjа на путевима на териториjи града Врања за ову годину.

Чланови Градског већа изjасниће се и о Нацрту Решења о именовању Комисиjе за спровођење поступка отуђења или давања у закуп грађевинског земљишта у jавноj своjини.

На седници ће бити разматрани и Предлози Комисиjа за доделу подстицаjних средстава регистрованим пољопривредним газдинствима и избору програма из области екологиjе и заштите животне средине коjи ће се суфинанирати из буџета града Врања у овоj години.

Такође, на дневном реду седнице су и Предлог Решења о образовању Организационог одбора манифестациjе ,,Михољски сусрети села” и Предлози Комисиjе за вантелесну оплодњу о финансиjскоj помоћи за пет парова.

Месецима уназад слушамо како нас очекује тешка зима. Почело је са поскупљењем животних намирница, а тренутно је у целом свету као и код нас актуелан недостатак електричне енергије. Препоруке са свих нивоа стижу око мера штедње. И изгледа да сви схватамо озбиљно и размишљамо како да уштедимо. Врањанци са којима смо данас разговарали кажу да они одавно штеде.

Готово 42 посто електричне енергије у нашој држави користе домаћинства. Како не би дошло до рестрикција, мора да се штеди. Између осталог, уместо обичних треба користити лед сијалице, бубањ веш машине треба увек да буде пун и да шпорет и бојлер укључујемо када је јефтина струја.

Како становници Врања реагују на ове мере и да ли је то новина за њих?

„План штедње имамо већ годинама уназад и нема дана да не штедимо електричну енергију. Највећи проблем нам је топлотна енергија, обећана нам је уградња термометра како би вршили штедњу на топлотну енергију, ми то нисмо добили. Зашто бих грејао 70 квадрата уколико седим у 30 квадрата тог стана, сада немамо избора, седели у стану или не, стан се греје и плаћа. За сада плаћам 6.500 а до Нове године ће сигурно прећи 10-12.000 динара и то нећу моћи да плаћам“, искрен је наш суграђанин.

„Ја штедим струју одавно, ноћу не палим сијалице већ телевизор даје светлост. Ноћу такође, укључујемо веш машину јер је тада јефтина струја, преко дана гасимо бојлер, пензије су мале, а цене су огромне. Штедимо одувек и на сваки начин.“

На наше питање, како се греје, наш суграђанин одговара: „На дрва. Живим у насељу Ледене стене и кажу да су ледене, а ја купим 4 кубика дрва и зима прође у топлом. Има и централно грејање али је оно прескупо тако да га не користим.“

„Сијалице не палим, пуњаче не пуним, телевизор и радио не палим. Бојлер не укључујем и ето тако штедим. Живим сама, пензија мала, 12.000 али се сналазим, рачуне платим све“, прича суграђанка.

Један од анкетираних додаје: „Гасићу бојлер кад ми није потребан, палићу га само када је јефтина струја увече, ако има струје.“

Из Министарства рударства и енергетике кажу да ће домаћинства која буду имала нижи рачун у односу на исти месец претходне године бити стимулисана додатним попустима. Грађани могу да обезбеде уштеду и до 15 посто и то већ од октобра.

„Добра је ова мера коју су понудили, од уштеђених 10 киловата добијате 10 посто попуста, добро је то али толико не може да се уштеди. Основне људске потребе су да мора да се тушира, да мора да има светла, да мора нормално да функционише „ сматра наш суграђанин али и обећава да ће покушати да уштеди.

Држава са друге стране користи све ресурсе како би обезбедила довољно електричне енергије. За то време, штедња неће донети ништа лоше.