Друштво
Литије које ће бити одржане поводом градске славе, у понедељак 13.јуна, кретаће се следећом маршутом: из порте Храма Свете тројице левом страном до шеталишта, затим улицом Краља Стефана Првовенчаног до зграде Градске управе, затим лево ка Партизанској улици и том улицом до зграде Шумског газдинства где се скреће у улицу Иво Лоле Рибара до зграде Урбанизма.
Одатле десном страном скреће се поново у улицу Краља Стефана Првовенчаног на шеталишту до зграде бивше Робне куће Београд, потом левом страном до споменика жртвама Првог светског рата на кружном току и назад у порту храма Свете Тројице.
Литије крећу око 10:30 сати из порте Саборног храма.
Здрава и чиста животна средина је од суштинске важности за будућност, истичу надлежни у целом свету и то већ скоро пола века, односно, од 1973. године када је први пут 5.јун обележен као Дан заштите животне средине. Чисти се константно, али је јучерашњи дан Комрад у сарадњи са партнерима обележио акцијом чишћења канала ка Спортском центру.
Заштита животне средине приоритет је државе, локалних смаоуправа, комуналних предузећа, а требало би да буде и свих грађана. С обзиром на број дивљих депонија у Србији, који је око 3.500,чини се да ипак није тако. Слична слика је и у нашем граду.
"На територији града има 105 дивљих сметлишта. Од тога смо већ почистили 40. Планирамо да током ове године почистимо још половину преосталих, уколико буду обезбеђена средства, потрудићемо се сва дивља сметлишта да очистимо. Проблем је што се јављају рецидиви, а највећи проблем је отпад који се одвози поред самог Ромског гробаља. То је највећа површина и највеће дивље сметлиште у граду. Ту је потребна озбиљна механизација, озбиљан рад и време", каже Нела Цветковић, извршна директорка Комрада.
За тако нешто нема потребе, јер Комрад има депонију шута у Бунушевцу, која је бесплатна. Из године у годину све више пара се издваја за очување животне средине, а нарочити значај добијају такозвани зелени пројекти. Један од таквих је Регионални центар за управљање отпадом у Врању.
"Веома је важана Регионални центар за управљање отпадом. Град је израдио и усвојио на Скупштини план детаљне регулације, урађено је идејно решење, главни пројекат. Очекује нас експропријација земљишта од мештана. То је зелени пројекат и много ће значити у заштити животне средине, јер ће се радити рециклажа отпада. И то није важно само за Врање, већ за цео округ, јер ће сав отпад долазити у Регоионални центар за управљање отпадом".
Наша држава је у односу на 2020. годину повећала буџет за заштиту животне средине за скоро 90 посто, а тиме су се водиле и локалне самоуправе. Тако је и наш града значајно повећао буџет за екологију.
У току су припреме за обележавање градске славе и прославу Духовског понедељка 13. јуна.
У 9 сати биће служена света архијерејска литургија, док у 10:30 крећу литије улицама града: од Саборног храма, шеталиштем до зграде Скупштине града. Потом Партизанском и улицом Иво Лоле Рибара, централним градским шеталиштем, до Саборног храма, где ће у 11:30 бити обављено резање славског колача. Након тога, у 13 часова културно уметнички програм.
У 13 сати, у сали Начелства, руководство Града организује свечани пријем. У 20 часова, на Тргу Станише Стошића,, биће одржан концерт Чеде Марковића.
24. седница Скупштине града заказана је за петак, 10.јун. Пред одборницима ће Предлог Одлуке о покретању поступка за реализацију пројекта јавно - приватног партнерства за изградњу соларне електране и употребу обновљивих извора енергије, као и извештаји о раду јавних предузећа “Водовод”, “Комрад”, “Нови дом”, “Урбанизам и изградња Града Врања”, “Паркинг сервис” и “Управа Бање”.
У директном преносу на програму наше куће можете пратити седницу, која почиње у 9 сати.
Хуманитарно удружење “Коце заувек” и ове године 5. јуна организовало је традиционалну акцију добровољног давалаштва крви у просторијама Медицинске школе „Др Изабел Емсли Хатон“ у Врању. Акција је посвећена прерано умрлом матуранту ове школе Немањи Коцићу.
Ова меморијална акција одржава се девети пут у знак сећања на Немању Коцића ученика завршне године средње Медицинске школе у Врању , који је априла 2014. године изненада преминуо након што му је позлило у теретани. Породица је у знак сећања на њега основала Хуманитарно удружење “Коце заувек”. Сваке године организују традиционалу акцију дообровољног давалаштва крви. Јучерашња акција у Медицинској школи изазвала је огромно интересовање хуманих људи.
-Немања је рођен 5.јуна и баш на дан његовог рођендана организујемо акцију добровољног давалаштва крви . С обзиром да је на овај дан изузетна посећеност добровољних давалаца крви одлучили смо да се акција одржи два дана. Данас смо овде у Медицинској школи, јер је Немања био ђак ове образовне установе а у понедељак се акција одржава у сали Омладинског културног центра. Очекујемо 350 до 400 добровољних давалаца крви. Сви они ће, на овај начин, сачувати сећање на Коцета , што је заправо и основни циљ нашег удружења и акција које организујемо, каже Благоје Коцић председник удружења и отац прерано преминулог младића.
Акцији се одазвао велики број хуманих људи којима није први пут да добровољно дају крв . Мотив је свима исти.
- Ово је 14.пут да добровољно дајем крв. Овога пута првенствено из поштовања према организаторима и удружењу ''Коце заувек'', каже Дејан Миловановић.
-Крв сам дао 80 пута до сад. Жеља ми је да помогнем људима на овај начин, ово је добра акција и вредна је поштовања. Мислим да би требало мало више пажње да се посвети добровољним даваоцима крви, додаје Јовица Стојковић.
-Мој мотив да дам крв је жеља да се помогне другима. Диван је осећај када допринесете да спасите нечији живот,истиче Зоран Јеленковић , добровољни давалац крви.
-Није први пут да се одазивам оваквим акцијама. Хуманост је мој основни мотив, 14 пута сам добровољно дао крв до сада, каже Милош Стаменковић.
Током јучерашњег дана прикупљено је укупно 145 јединица крви, а процене су да ће толико бити прикупљено и у оквиру данашње акције у сали Омладинског културног центра.
Опширније...
У Србији данас топло и нестабилно време. Могући краткотрајни пљускови са грмљавином. Највиша дневна температура до 33 степена.
Ујутру по котлинама и дуж речних долина локална појава краткотрајне магле. У току дана променљиво облачно, топло и нестабилно, местимично са кишом и краткотрајним пљусковима са грмљавином.
После подне на северу и западу суво са сунчаним интервалима.
Ветар слаб и умерен, пре подне југоисточни, после подне у скретању на западни и северозападни.
Јутарња температура од 15 до 21 степен, највиша дневна од 30 до 33 степена.
Добре вести стигле су пре неколико дана из Будимпеште, од породице Стоиљковић. Деветомесечни Вукан примио је "золгенсму", како би победио спиналну мишићну атрофију најтежег типа.
Мајка малог Вукана, који је у Будимпешти примио најскупљи лек на свету како би победио спиналну мишићну атрофију, Ивана Стоиљковић каже да није било никаквих компликација. Превише је јака терапија, прима се једном за цео живот, хвала Богу све је прошло како треба, истиче Стоиљковићева.
"Супер је поднео, није било никаквих компликација, сада се лепо осећа. Јуче су нас пустили са интензивне неге, сада смо у свом смештају у болници. Вукан се пробудио насмејан", рекла је Вуканова мајка Ивана Стоиљковић.
Што се тиче даље процедуре, каже да све зависи од стања организма, да се прате параметри, али да ће Вукан вероватно дуго бити у болници.
Наводи да су лекари рекли да неће давати прогнозе, али да "золгенсма" дефинитивно зауставља болест.
Била је, каже, много уплашена, јер зна да постоје нуспојаве. "Превише је јака терапија, прима се једном за цео живот, хвала Богу све је прошло како треба", каже Стојиљковићева.
"Не постоје речи којима би могли да кажемо хвала свима који су стали уз нас, сваком појединцу, свакој компанији. Надамо се да ће Вуки бити здраво дете", закључила је Ивана Стојиљковић.
Од 15 часова важе нове цене горива, објављено је на сајту Министарства трговине.
Евродизел ће се од 15 сати данас до петка 10. јуна у исто време, продавати по цени од највише 206 динара за литар, а моторни бензин европремијум БМБ 95 за највише 193 динара за литар.
Претходно је дизел коштао највише 203,5 динара, а бензин 187 динара.
Влада Србије продужила је пре неки дан трајање Уредбе о ограничењу цене нафтних деривата до 30. јуна 2022. године.
Председник Републике Србије Александар Вучић обилази Центар за азил у Врању, у коме су смештена избегла лица из Украјине.
Са председником Вучићем, врањски азил обилази и министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић, министри здравља и омладине и спорта Златибир Лончар и Вања Удовичић и комесар за избеглице Владимир Цуцић.
Председника Србије дочекали су градоначелник Врања др Слободан Миленковић, народни посланик Славиша Булатовић, начелник Пчињског округа Срећко Пејковић, председник ГО Врањска Бања Драган Сентић, генерални директор фабрике „Симпо“, Слађан Дисић, директор Електродистрибуције Врање, Горан Николић, директорка Центра за социјални рад Драгана Арсић.
У Центру за азил у Врању почетком марта смештене су 42 особе из Украјине које су избегле из своје земље. Сада их је већ више од 67-оро. Од тог броја, седам мушкараца, 43 жене, 17 деце, а старосна структура деце је од две до 18 година. Већина малишана похађа ОШ „Радоје Домановић“, док је троје у једној од средњих школа у нашем граду.
Председник Вучић уручио је пригодне поклоне избеглим лицима, а мајке идеца изразили су жељу да се фотографишу са председником Србије.
"Срећан сам што видим много деце овде. Желим вам да што пре дочекате мир, да можете да се вратите својим домовима, а ко год буде желео да живи, ради у Србији, увек може да дође. Осећајт се као код куће", рекао им је Вучић.
"Држава Србија ће помоћи, и спремили смо додатни пакет помоћи. Изузетно нам је важно да осетите колико вас волимо и колико разумемо вашу тешку судбину. Ми смо много пута пошли кроз сличне ситуације и зато вас одлично разумемо".
Вучић је рекао да је за њих обезбеђена додатна помоћ, додајући да је држава спремна да помогне у свему што мисле да им је потребно. "Све што можемо да понудимо, наше капацитете за лечење, задравље људи, за рањене, спремни смо да помогнемо", рекао је Вучић.
Он је навео да у Србији саосећамо са свима у Украјини, и страшно нам је свима важно да деца у Украјини овде имају пристојно детињство, а старији живот достојан човека.
"Надам се да сте у Србији осетили срце добрих домаћина и да видите колико вас волимо и разумемо вашу тешку судбину, јер смо и ми, као народ, неколико пута пролазили кроз избеглиштво, патњу, и чини ми се да се одлично разумемо", рекао је Вучић.
Обратио се амбасадору Украјине, констатацијом да није било преводиоца за украјински језик, те да се нада да није било великих грешака у протоколу.
"Више пута сам слушао украјински, препознао сличност са српским, али и са словачким пољским, руским, тако да свега има... Сви смо ми Словени..., а како се лако препозна украјинска географија, ко је одакле, где сви говоре руски, а где нико не говори руски језик...", рекао је Вучић.
Он је у Центру поразговарао са децом, а занимало га је одакле долазе, како се осећају у Врању, иду ли у школу, и како им иде учење српског језика...Добио је одговор да су углавом из Харкова, Севернодоњецка, углавном из места где су највеће борбе. Деца су му пренела и да су пошла у школу, да уче и да већ полако и говоре српски.
На питање да ли им се овде, у Србији, Врању свиђа, добио је потврдан одговор, а од њихових васпитача и запослених у Центру сазнао да су сви добри и да се добро сналазе.
"Много су лепа деца... Неки од њих ће бити велики људи, зато што се у избеглиштву рађају велики људи, снажни, чвршћи од дургих. Деца у избеглиштву имају посебну снагу", рекао је Вучић.
Најмлађи су се посебно одушевили на питање председика да ли има нешто што би волели да добију, јер је, одговор, дечји, био потврдан, а председник им је затим и поделио поклоне.
После обиласка Центра, председник Вучић је са децом изашао на спортски терен, и стао на гол, али није имао превише успеха као голман.
Воладимир Толкач, амбасадор Украјине у Србији, захвалио се председнику на гостопримству и указаној пажњи, а са председниом је и амбасадор Србије у Украјини, Ацо Јовановић.
Центар за азил у Врању је отвореног типа, а званично је као прихватни центар отворен у мају 2017. године у реновираном делу Мотела "Врање" на улазу у град, а одлуком Владе Србије од 16. јуна 2021. године претворен је у Центар за азил. Осим смештајног дела, објекат има заједничке просторије, медицински блок са изолацијом, пословни део (просторија за запослене), терене за спорт...
Када је реч о смештајним капацитетима, врањски Центар за азил има укупно 220 места, а тренутно су ту смештене избеглице из Украјине.
*
Избегле је, око Ускрса, у Прихватни центар посетио градоначелник Врања Слободан Миленковић и његова заменица Зорица Јовић. Том приликом је градоначелник рекао да ће сви они, који то буду желели, бити укључени у друштвени живот нашег града. За њих је била организована посета Народном музеју, градском театру, Музеј кући Бора Станковић.
Избеглице из Украјине, у Врању до сада су обишли комесар за избеглице Владимир Цуцић, заједно са шефом делегације Европске уније у Србији Емануелом Жофреом, амбасадором Финске, Кимом Ладевиртом, амбасадором Пољске Рафаелом Перлом, замеником амбасадора Украјине, Маком Мартињуком.
Православни верници прослављају Светог цара Константина и његову мајку царицу Јелену. Овај празник многи сматрају значајним јер је имендан свим Јеленама, а зна се да је то једно од најчешћих женских имена код Срба. Овај дан у православном календару обележен је црвеним словом. Овим светитељима посвећен је велики број храмова. Као еснафску славу овај празник прослављају кујунџије и железничари.
Празник посвећен Светом цару Константину и царици Јелени по новом календару обележава се 3. јуна, а по старом 21. маја. Одлуке цара Kонстантина судбоносно су утицале на историју света – он је признао хришћанство, што је пресудно допринело да постане водећа монотеистичка религија. Основао је Константинопољ чиме је осигурао да Римско царство опстане дуго након пада Рима и западних провинција. Цар Константин је 313. године Миланским едиктом укинуо прогон хришћана и признао хришћанство.
Света Јелена је била ревносна хришћанка, а у Јерусалиму је пронашла часни крст господњи и сазидала на Голготи цркву васкрсења и многе цркве по светој земљи. Земаљски живот је завршила у својој 80. години. Цар Kонстантин је надживео своју мајку за десет година, док је његово тело сахрањено у Цркви светих апостола у Цариграду.
Према обичајима везаних на данашњи дан, верује се да би требало отићи у цркву и запалити свећу за мученике који су дали животе у одбрани хришћанства. Верује се и да би ваљало умити се светом водицом и на тај начин очистити тело и заштитити се од разних болести. Овај празник се као градска слава прославља у Нишу, у граду где је рођен цар Константин.
На подручју Пчињског округа, у Великом Трновцу код Бујановца, још у доба Немањића, подигнута је мала црква и посвећена Светом цару Константину и његовој мајци, царици Јелени. Ова светиња отвара своја врата за вернике само једном у години, и то баш на овај дан. Владика врањски господин Пахомије данас је са свештенством служио свету литургију у овом храму.
Црква у Великом Трновцу некада је била метох манастира Хиландара. Овде се некада налазило и православно гробље на шта подсећају порушене камене плоче. Политичка и безбедносна ситуација на овим просторима годинама уназад довеле су до тога да је црква током целе године затворена. Ипак, на овај дан готово да нема православног верника из Бујановца или околних места, а да не дође у цркву.
У Великом Трновцу данас нема српског живља. Последњи Србин одавде је отишао 60- тих година прошлог века. То је највећи разлог што ће врата овог светог храма поново бити отворена тек следеће године на овај дан.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
