Друштво

Друштво

Синдикат новинара Србије (СИНОС) указује да ни 22 године од убиства 16 медијских радника у НАТО бомбардавању Радио-телевизиије Србије,  наредбодавци и извршиоци овог ратног злочина нису позвани на одговорност. На казну затвора од 10 година осуђен је једино тадашњи генерални директор РТС Драгољуб Милановић јер  није поштовао  мере Савезне владе да се запослени РТС-а заштите и евакуишу након претњи да ће зграда бити бомбардована.

СИНОС подсећа да су све релевантне међународне организације за заштиту људских права осудиле убијање цивила у РТС. Организација „Амнести интернешенел“ оценила је  да је намеран напад на зграду РТС и убијање 16 медијских радника ратни злочин. Међународна организација за људска права „Хјуман рајтс воч“ је 2000. године саопштила да није било оправдања за бомбардовање зграде РТС. НАТО је одбацио одговорност уз образложење да Хашки суд није покренуо истрагу у вези бомбардовања РТС.

Европска федерација новинара (ЕФЈ) на Годишњој скупштини коју су јуна 2011. године у Београду организовали СИНОС, Удружење новинара Србије (УНС) и Независно удружење новинара Србије (НУНС) позвала је своје чланице да се придруже обележавању 23. априла, Дана сећања на 16 медијских радника убијених у НАТО бомбардовању РТС-а.

СИНОС подржава иницијативу Комисије за истраживање убистава новинара да се од Комитета за заштиту новинара (ЦПЈ) из Њујорка затражи да на своју листу убијених новинара и медијских радника уврсти и 16 радника РТС-а.

СИНОС позива Радну групу за безбедност и заштиту новинара да од надлежних органа и институција захтева  отварање  архива како би могли да буду јавно именовани,  процесуирани и кажњени сви који су одговорни за злочин над нашим колегама.

У потпису овог саопштења за јавност стоји: Извршни одбор СИНОС, председница Драгана Чабаркапа.

 

 

 

На првоj седници Савета за безбедност саобраћаjа на путевима на териториjи града Врања, коjом jе председавао градоначелник др Слободан Миленковић, између осталог усвоjен jе Извештаj о раду овог савета за 2020. годину, као и  Информациjа о стању безбедности саобраћаjа на подручjу града Врања за прошлу годину.

Чланови Савета усвоjили су и Програм трошења средстава од наплаћених казни у саобраћаjу за 2021. годину.

Програмом jе између осталог предвиђена израда проjекта, набавка и уградња опреме за аутоматско документовање прекршаjа на раскрсницама и критичним тачкама у граду, израда проjектне документациjе за уређење зона школа у Вртогошу, Дубници и Тибужду, израда проjектно-техничке документациjе за пешачки мост у Улици Маричкоj, као и куповина дечjих ауто седиштаза сваку рођену бебу у 2021. години.

 

Дан планете Земље, 22. април, у Врању jе обележен низом активности. Jедна од њих спроведена jе поред игралишта у непосредноj близини вртића ,,Чаролиjа'', где су заменица градоначелника Зорица Jовић, градски већник Небоjша Стаменковић, извршна директорка JКП Комрад Нела Цветковић и координатор КЗМ Лука Траjковић, засадили саднице листопадног дрвећа.

,,Дан планете Земље ове године широм света обележава се под слоганом ,,Акциjа климе'', како би се нагласиле актуелне климатске промене. Обележавањем овог датума желимо да утичемо на свест људи о угрожености животне средине, као и на неопходност мењања ружних навика коjе негативно утичу на природу.

Такође, морамо континуирано да радимо и на обнови дрвореда и зелених површина у граду, jер jе њихов значаj вишеструки. Овог пута определили смо се да засадимо листопадно дрвеће око простора коjи jе намењен нашим наjмлађим суграђанима,'' рекла jе овом приликом заменица градоначелника Зорица Jовић.

Дан планете Земље установљен jе 1970. године у Сjедињеним Америчким Државама, а широм света масовно се обележава од 1992. године са циљем да подстакне решавање еколошких проблема.

 

У оквиру међународне акције појачане контроле брзине, која се спроводи у 30 европских земаља које су чланице организације РОУДПОЛ, и саобраћајна полиција на српским путевима спроводи акцију „Спид маратон“.

У оквиру ове акције брзина кретања непрекидно се мери 24 сата, изјавила је Загорка Цветковић из Управе саобраћајне полиције, а преноси МУП Србије.

Она је навела да у склопу Спид маратона, саобраћајна полиција контролише брзину свим расположивим ручним радарима, радарима у системима видео-надзора и пресретачима, док ће на ауто-путевима бити мерена и просечна брзина кретања возила.

Акција појачане контроле саобраћаја, како је истакла, трајаће седам дана, а у прва два дана саобраћајна полиција открила је укупно 6.261 прекршајa прекорачења брзине и 1.939 других прекршаја.

Цветковићева наглашава да је неприлагођена брзина најчешћи узрок саобраћајних незгода са погинулим лицима, а да је последњих година број прекршаја прекорачења брзине у драматичном порасту.

Упркос свеобухватним контролама и великом броју откривених прекршаја, како је рекла, и даље велики број возача свакодневно угрожава и себе и друге учеснике у саобраћају прекорачујући дозвољену брзину кретања возила.

Она је навела да је циљ акције доследно санкционисање свих возача који буду затечени у прекорачењу брзине.

-Чак и мало повећање брзине драстично погоршава последице саобраћајне незгоде. Успори, сачувај живот - поручује Цветковићева.

 

Извор: МУП Србије

 

На више локација у граду Водовод ради у овом тренутку, код Регионалног центра за ванредне ситуације, код станова за снаге безбедности, у улицама Ђуре Ђаковића и  Отона Жупанчића. Завршавају се и радови у улици Ивана Милутиновића у центру града. По речима директора Горана Ђорђевића, против оних који их злонамерно критикују, а деценијама ништа нису урадили, бориће се искључиво радом.

Целе зиме је трајала грађевинска сезона за запослене у Водоводу, јер су им временске прилике ишле на руку, тако да сада само настављају и завршавају започето.

''Ових дана, ако нам киша дозволи, асфалтираћемо део у улици Ивана Милутиновић, јер нам иду ускршњи празници. Ми журимо да то што пре асфалтирамо, да би грађани могли на Ускрс да дођу нормално у цркву, а не кроз радове. Све те радове смо морали да урадимо, јер те цеви нису мењане, нажалост, педесетак година у строгом центру града,'' каже директор Водовода Горан Ђорђевић.

Чак седам шахти је направљено на потезу од центра града до раскрснице код старе касарне. Не губимо време, радимо, упркос критикама које разни злонамерни људи упућују на рачун Водовода, директора, Већа, па чак и градоначелника, каже  директор Водовода. Сарадња са локалном самоуправом је одувек изузетна.

''Могу да поручим свим тим људима - Ми радимо свој посао и радићемо га до последње капи крви. Могу они да критикују и да причају шта хоће, оно што ми радимо, и Градско веће, и градоначелник, и јавна предузећа, свако појединачно, то до сада нико није радио. Мислим да је то проблем, то што радимо. Раније није било проблема, јер се ништа није радило, није било рупа, није било ископавања, грађани су могли мирно да прођу. Сада радимо и то смета онима који се баве политиком, не гледајући себе како је све изгледало раније када су били они одговорни за спровођење власти у граду,'' наглашава Ђорђевић.

Завршетак великих пројеката, који се ближи, боде очи само онима који не воле свој град. Критиковани смо за градски парк, који од изградње није реконструисан, а сада се завршавају радови. Критиковани смо да се споро ради, а то што се четрдесет, па и 50 година ништа није радило, није касно, констатује Ђорђевић. Водовод финасијски стабилно стоји и своје обавезе редовно измирује, како према запосленима, тако и према партнерима. Рећи за фирму која је прошле године имала преко 620 милиона прихода да се распада је злонамерно, каже Ђорђевић.    

 

 

Последњи пут измењено среда, 21 април 2021 15:14

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Из дана у дан све стабилнија епидемиолошка ситуација - Радио Телевизија Врање https://t.co/e2ir7NTyDW via… https://t.co/4q4D9sk5Fd
Градоначелник: Паркови су огледало градова, нашим можемо да се поносимо - Радио Телевизија Врање… https://t.co/KSYTpUTLhh
Све мање оболелих и све више вакцинисаних - Радио Телевизија Врање https://t.co/ZL0gDXFBBh via @tripplesworld https://t.co/4PSpK23cVR
Follow RTV Vranje on Twitter