Таман помислимо да смо се дозвали памети и да водимо рачуна о кретању и социјалној дистанци, наш сниматељ данас, чим је грануло сунце, забележио је кадрове којима се баш и не би требали поносити.

 Једноставно речено –  гужва у главној улици у Врању. Слика која не охрабрује. 

Ових дана сви, условно речено, страхујемо од 24-оро часовног карантина који би могао да траје и 14 дана. И таман се наш град нашао на списку одговорних градова током најдужег, досада, полицијског часа у трајању од 40 сати, гужва на нашим улицама у току дана, све то обесмисли.

Наиме, колико год били против тоталне забране кретања, по овоме што видимо на слици, као да прижељкујемо да се тако нешто деси.

Заиста се поставља питање шта је то у нама што нас тера на непослушност по било коју цену.  Чак и онда када можемо да угрозимо сопствено али и здравље најближих. О другима да и не говоримо.

Да ли је заиста толико тешко да се придржавамо препоручених мера? Да ли је заиста толико тешко да носимо рукавице и маске када смо у контакту са другим људима?

Да ли баш данас, сутра или прекосутра морамо  да купимо неку ствар или завршимо неки посао?  

О свему промислите сами!