Одштампајте ову страницу

Бранкина „Хроника једне носталгије“ ставља Врање у центар Млечног пута Истакнут

Синоћ је у Врању промовисана најновија књига наше Врањанке, професорке српског језика, Бранке Марковић. „Хроника једне носталгије“ изаткана је љубављу према родном граду, његовим људима и догађајима који су обликовали живот некадашње чаршије, а сада великог града. Читаоци ће на исписаним страницама наићи на аутентичан врањански дијалекат који није искварен жаргоном. Пред препуном салом рецензент Бранислав Јанковић, познати књижевник из Ниша, рекао је да је Бранка овом Хроником ставила Врање у центар Млечног пута.

Јанковић је у једном тренутку шаљиво питао присутне да ли имају стан за изнајмљивање јер би се након овако дивних речи о Врању и Врањанцима радо преселио у наш град. Али, шалу на страну. На Бранкину љубав према родном граду и његовим људима, одавно смо навикнути. Ова књига је за све Врањанце али и за оне који то нису. За оне који воле дерт, севдах, убавињу, младост, топлину. Ту географија не игра велику улогу, рекао је Јанковић.

„Желим да имам веру попут оне коју има Бранка Марковић. Јер знам да нико и ништа не би могло да ми одузме“, рекао је  Јанковић.

Бранка је "Хронику једне носталгије" посветила свом прадеди, чувеном Стојилку – Тилку, кога „срећемо“ и у Бориној приповетки Газда Младен. Бранка каже да по огромној љубави коју гаји према Врању и Врањанцима, подсећа на прадеду који је говорио да би „било лепо да се неко сети да нешто о Врању тури на артију. Ја га и данас негде замишљам како стоји изнад Врања, можда на белом коњу на Борином брду и размишља како ће изгледати неки будући Врањанци“, рекала је Бранка Марковић.

„Надам се да моја књига има неки невидљиви кључ који ће да отвори и ваша срца, да их озари и да се подсетимо  добрих старих времена, времена када нисмо били толико себични, када смо више били људи, када зло није било такво зло, кад кашаљке нису били вируси и када смо били само једноставни људи који су се дружили, певали и радовали се обичним стварима“, рекла је књижевница.

Професорка српског језика и књижевности Оливера Ђорђевић, која је у једном периоду заједно са Бранком радила и у нашем Радио Врању, наглашава да је Бранка велики родољуб, патриота, а пре свега неко ко неизмерно воли Врање.

“Знате како је изгледала? Као права Врањанка. Лепа, убава, стасита, црне коврџане косе. Ако сам замишљала Коштану, то је била Бранка тада“, каже Оливера Ђорђевић.

Још једна професорка матерњег језика и Бранкина пријатељица по перу, песникиња Ана Митић Стошић говорила је о аутентичном врањанском дијалекту који „прожима целу Хронику једне носталгије“.

„Има га свуда. Прожима целу књигу. Има и појединачних прича које су готово целовите на дијалекту“, наглашава Ана Митић Стошић.

„Хронику једне носталгије“ краси и оригинално решење насловне стране. На корици се налази фотографија из 1933. године са венчања унуке чувеног Балџије, а њен графички дизајн потписује Лука Марковић.

Уредник издања је Жикица Димитријевић, а издавач Удружење књижевника Врања, чији је Бранка дугогодишња чланица. 

У души "мераклијка", ауторка није могла да одоли а да се на њеној промоцији књиге не чује аутентична врањска песма. У раскошном знању и таленту певања и свирања, публика је уживала уз Слободана Јовановића Паваротија, Банета Стошића Кацета и Тијане Вучковић. 

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено среда, 13 октобар 2021 21:52

Сродни чланци