Сурдуличанин нови чувар на Зејтинлику

''Док смо ишли у школу у Сурдулици, нико није знао његово презиме, јер нам је било тешко да изговоримо, звали смо га само Креша'', прича један од школских другова, Крстимира Цопаса или Креше.

Он је нови чувар Српског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну.

Крстимир Цопас је рођен шездесетих у Сурдулици, одакле му је и мајка, а отац му је пореклом  Грк. Крстимир је основну и средњу школу завршио у Сурдулици, радио је једно време у Јединству, а после 2000. године је са супругом, која је такође Сурдуличанка и децом отишао пут Грчке. Тамо је радио у грађевини и тај посао га је одвео у наш конзулат у Солуну, на коме је, такође радио.

Наш човек на нашем месту и ето приче. Тако је од запослених у Конзулату сазано да легендарног чувара 94-годишњег Ђорђа Михаиловића издају ноге, да не може више да ради  и да  је расписан конкурс за то место. Поверење које је стекао радећи са нашима у конзулату донело му је и ово чувено радно место на Српском војничком гробљу.

Његов отац је деведесетих преминуо, али Крстимир има фамилију у Грчкој, тој нама пријатељској земљи. Његова мајка и данас живи у Сурдулици, иако део године проводи у Грчкој. Крстимир је, стицајем околности, два пута служио војни рок: једном у Србији, други пут у Грчкој.

Комплекс Српског војничког гробља подигнут је на простору на коме се 1916. године налазила Главна војна пољска болница српске војске, у склопу које је настало и гробље за преминуле. Део града у којем се гробље налази - Зејтинлик, добило је име по турској речи за уље - зејтин. На том простору, надомак Солуна, у доба отоманске империје била је пијаца за продају уља.

По завршетку рата, одлучено је да се на заједничком гробљу сахране сви погинули ратници на Солунском фронту, за шта је одабран плато на Зејтинлику. Припреме су почеле 1926. године и наредних година прикупљени су посмртни остаци изгинулих ратника са око 250 гробаља раштрканих на широком простору на ком су се водиле борбе на Солунском фронту.

Сав материјал за изградњу гробља потицао је из Србије, где је претходно и обрађен.

Завршни радови изградње почели су 1933. под руководством архитекте Будимира Христодула, једног од 1300 каплара, а завршени су крајем 1936.године. 11. новембра исте године, на Дан примирја у Првом светском рату, било је обављено свечано освећење маузолеја са капелом и костурницом.Грчка је бесплатно уступила земљиште за изградњу комплекса од 7.000 квадратних метара, а сав материјал и рад на изградњи је ослободила царина и пореза.

И још један податак везан за наш крај: У изградњи је коришћен камен из Џепа код Владичиног Хана за маузолеј и крстове, за плоче гранит из Kадине Луке близу Љига, а цемент из Беочина.

На овом гробљу се налази скоро 21.000 гробова, што га чини највећим гробљем на Балкану и једним од највећих у Европи.

Велики број људи, Срба и Српкиња, нарочито током лета,обилази ово место у Солуну. 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Како ће млади Врањанци потрошити својих 100 евра од државе? - Радио Телевизија Врање https://t.co/kUEPv2I5qR via… https://t.co/K3f1WhVASR
Председник Вучић у Врању са избеглима из Украјине - Радио Телевизија Врање https://t.co/JhiC04WNsH via… https://t.co/kYJWlg2jA6
Малине из овогодишњег рода око 700 динара за килограм - Радио Телевизија Врање https://t.co/6d9hG5WSEo via… https://t.co/5muHCVBzMc
Follow RTV Vranje on Twitter