Референтна каматна стопа остаће на нивоу од 1,0%, одлучио је Извршни одбор Народне банке Србије.

Доносећи такву одлуку, Извршни одбор је имао у виду да се ефекти претходно донетих мера монетарне и фискалне политике могу очекивати и у наредном периоду, као и да је најављен трећи пакет мера помоћи привреди и грађанима. То значи да ће мере монетарне и фискалне политике наставити повољно да делују на услове финансирања привреде и грађана и раст њиховог расположивог дохотка.

Извршни одбор је истакао да су резултати домаће привреде од почетка године повољни и у условима глобално погоршане епидемиолошке ситуације и пооштрених здравствених мера, на шта указују расположиви месечни показатељи активности, спољне трговине и тржишта рада.

Посебно се истиче раст производње у прерађивачкој индустрији, којем су допринели активирање нових производних капацитета захваљујући инвестицијама из претходног периода, предузете мере монетарне и фискалне политике, као и постепен опоравак екстерне тражње.

Поред пољопривреде, прерађивачка индустрија води даљи раст нашег извоза, који је остао географски и производно распрострањен као резултат снажног прилива страних директних инвестиција у Србију у претходним годинама, претежно у разменљиве секторе.

Промет у трговини на мало од маја прошле године бележи позитивне трендове, а са успешним наставком спровођења процеса вакцинације, опоравак се очекује и у осталим услужним секторима, који су још увек у великој мери погођени актуелном пандемијом. То би већ у наредним месецима требало да резултира достизањем преткризног нивоа бруто домаћег производа, а затим наставком његовог убрзаног раста, чему ће допринети и нови најављен пакет мера економске помоћи.

У складу са очекивањима Народне банке Србије, инфлација се у марту вратила у границе циља и износила је 1,8% међугодишње. Исто толико је износила и базна инфлација, која се није мењала у односу на фебруар. Извршни одбор очекује да ће инфлација и у наредном периоду бити ниска и стабилна, у оквиру доње половине циљаног распона.

Извршни одбор је имао у виду да су стање глобалне економије и изгледи за њен раст и даље под утицајем пандемије, али да охрабрује чињеница да се пројекције ревидирају навише. Међународни монетарни фонд је почетком априла, по други пут од почетка године, повећао пројекцију раста светске привреде, очекујући ефекте додатних фискалних мера које предузимају највеће економије света, као и подстицај који ће процес вакцинације дати глобалном расту у другој половини године. Очекује се и снажнији раст зоне евра, као и Немачке и Италије, наших најважнијих трговинских партнера, што ће се позитивно одразити на извоз наше привреде. Брзина опоравка светске привреде опредељиваће кретања на међународном финансијском тржишту и токове капитала према земљама у успону, а тиме и Србији, што повећава важност опрезног приступа у вођењу монетарне политике. Поред тога, опрезност је потребна и због неизвесности на светском робном тржишту, пре свега због узлазног тренда цена нафте, примарних пољопривредних производа и хране, који траје већ извесно време.

Извршни одбор истиче да ће приоритет монетарне политике и даље бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности, уз подршку што бржем расту наше привреде и запослености, даљем расту извозног сектора, као и повољном инвестиционом амбијенту.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 13. маја 2021.

Исплата пола минималне зараде за март почиње данас у оквиру трећег пакета државне помоћи привреди и грађанима, а за њу се пријавило 251.517 фирми са 1.140.000 запослених.

Тиме ће на наменске рачуне које је отворила Управа за трезор држава исплатити 17,5 милијарди динара.

Управа за трезор јутро је у 06:30 сати почела са учитавањем налога за директна давања за привреднике, у висини половине минималне зараде.

Влада Србије усвојила је Стратегију државног власништва и управљања привредним субјектима који су у власништву Републике Србије за период од 2021. до 2027. године, саопштава Министартво привреде.

Стратегијом је предвиђено успостављање централизованог система управљања привредним субјектима, а утврђено је да Министарство привреде обавља централизовану власничку функцију, осим у случајевима када то захтевају обавезе преузете међународним актима.

Сходно томе, Министарство ће развити и успоставити власничку политику која ће дефинисати оправдање и сврху државног власништва, циљеве државног власништва, улогу државе у корпоративном управљању друштава у којем је држава члан, као и начин на који ће држава имплементирати своју власничку политику.

Циљ Стратегије, која је први пут усвојена у Србији, је да се одрживим и ефикасним управљањем привредним субјектима спроведе њихова реформа, повећа корист од државног власништва за државу и грађане и заштите општи интереси државе.

Дефинисани циљ постићи ће се кроз развој јединственог оквира власништва и управљања над свим привредним субјектима у власништву Републике Србије и омогући ће се централизација одговорности и надлежности државе у погледу власништва, као и успостављање, развој и унапређење корпоративног управљања у њима.

Стратегија је израђена уз подршку Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), а представља јединствени акт који пружа стратешку визију и упутства у вези са циљевима власничког управљања над привредним субјектима, циљевима финансијских и јавних политика, као и принципима корпоративног управљања и праксама надзора над привредним субјектима у складу са међународним стандардима и најбољом праксом.

Небојша Зупанчић, члан Градског већа задужен за ресор привреда, економија, предузетништво и угоститељство каже да Град разматра могућности како да помогне угоститељима и предузетницима,

с обзиром да су једна од најугроженијих категорија становништва, јер већ годину дана нису у ситуацији да приходују и раде у континуитету.

Сектор угоститељства је несумњиво најугроженији у овом периоду.

Кафићи и ресторани не могу да функционишу пуним капацитетом, самим тим не могу да приходују, каже већник Небојша Зупанчић и објашњава каква је ситуација у Врању с обзиром на нове мере које су ступиле на снагу јутрос.

"Уредбом Владе Србије стриктно се инсистира да раде само кафићи који имају баште на отвореном. У Врању ће бити проблем  јер реално врло мали број објеката може да одговори тим захтевима. Мислим да ће наши угоститељи имати проблем да се уклопе у те мере и сигурно ће морати да се стрпе још коју недељу док се ситуација не стабилизује и када очекујемо још релаксираније мере!", каже Зупанчић.  

Око 2000 људи на територији Врања ради у сектору угоститељства, многима су послови којима се баве једини извори прихода.

Руководство Града разматра могућности како да им се помогне, с обзиром да им је већ годину дана онемогућен континуирани рад. 

"Једна од мера која је у плану је да се приватни предузетници у великој мери ослободе плаћања  закупа за заузеће јавних површина. Неће бити ослобођени 100% од плаћања али ће у знатној мери бити релаксирани. У плану је да се омогући репрограм дуга, уколико је некоме из претходне године остао неплаћен закуп простора. Градоначелник Миленковић је инсистирао да се направи пакет помоћи у складу са могућностима , јер је тај сектор озбиљно угрожен", каже Зупанчић.

У плану је обилазак свих привредних субјеката, како би се установило са каквим потешкоћама се суочавају у раду, не би ли Град пронашао модусе за пружање додатне помоћи, закључује Зупанчић.    

Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали подсетио је послодавце да данас креће пријава за исплату половине минималне зараде за месец април, што је део трећег пакета подршке привреди и грађанима Србије.

Трећим пакетом помоћи привреди и грађанима предвиђена је исплата половине минималне зараде за три месеца за предузетнике, микро, мала, средња и велика предузећа, која заједно запошљавају око 1,5 милиона људи и за ову меру је издвојено 69,8 милијарди динара из буџета Републике Србије.

„Послодавци се за коришћење ових мера многу пријавити на порталу Пореске управе и то за сваки месец посебно, а за пријаву имају времена до последњег дана у текућем месецу. Прва исплата половине минималне зараде биће извршена 8. априла и она ће се односити на месец март, а затим следе уплате у мају и јуну месецу. Новац ће бити уплаћен на посебне наменске рачуне који ће за привреднике бити аутоматски отворени, а одатле ће новац моћи искључиво да буде пребачен на рачун запосленог “, навео је министар Мали.

Он је подсетио да Уредба о утврђивању Програма директних давања предвиђа да нема отпуштања више од 10 одсто радника током три месеца по исплати последње половине минималне зараде и да они који узму помоћ немају право исплате дивиденди.

Министар је навео и да је за привреднике добра вест што ће бити проширена гарантна шема договорена са банкама за додатних 60 милијарди динара.

„Прва измена, у односу на претходни период, односи се на максималне вредности кредита које банке могу да пласирају са гаранцијом државе, а које се увећава за 500 милиона евра, тако да ће износити укупно 2,5 милијарди евра. Друга измена се тиче периода расположивости оваквих кредита. Наиме, ови кредити биће расположиви до 30. јуна 2022. године“, објашњава Мали.

Министар напомиње да је део привредника најаву могућности ових повољних кредита разумео као прилику која се даје само компанијама из угрожених сектора, али није тако.

“Проширењем постојеће гарантне шеме не мењају се услови подобности, тако да сви предузетници, микро, мала и средња предузећа која испуњавају услове прописане Законом о утврђивању гарантне шеме могу да аплицирају за кредите који имају гаранцију државе у складу са предметним законом.

Са друге стране, Република Србија успоставља и другу, нову гарантну шему, која јесте намењена свим фирмама из угрожених сектора, као и фирмама у другим секторима са падом пословних прихода већим од 20 одсто у 2020. години. Максимална вредност кредита покривених другом гарантном шемом износиће 500 милиона евра”, објаснио је Мали.

Он подсећа и да ће запослени из сектора угоститељства и туризма, туристички водичи и рент-а-кар агенције, добити још једну целу минималну зараду, поред три исплате половине минималца.

„Постоје још две секторске помоћи. За све градске хотеле биће исплаћена иста новчана помоћ као у 2020. години, а то је 350 евра по лежају и 150 евра по соби. Трећа секторска помоћ се односи на сектор аутопревозника, који ће добити 600 евра месечно за сваки аутобус“, подсетио је министар.

Министар каже да се полако види и светло на крају тунела, о чему говори и један од најбољих резултата по питању стопе раста у Европи у прошлој години.

„Држава је данас са јавном потрошњом један од највећих инвеститора, нарочито у области инфраструктуре. Видели сте колико је градилишта последњих дана председник Србије Александар Вучић обишао. Дакле, наш главни стуб носач је грађевинска индустрија и у стопу је прате остали сектори, попут пољопривреде али и многи други јер је наша привреда флексибилна. Такође, многи привредници су се успешно прилагодили новонасталим околностима у кризи“, навео је Мали.

Према његовим речима, веома је важна и приватна потрошња, како бисмо ишли ка зацртаним циљевима привредног раста. Он је подсетио да 28. априла  креће и пријављивање грађана за помоћ од 60 евра (два пута по 30 евра).

„Пунолетни грађани моћи ће да се пријављују за уплату новчане помоћи у периоду од 28. априла до 15. маја ове године, и то електронски преко портала Управе за трезор или телефонским путем, преко контакт центра. Корисници пензија, примаоци новчане социјалне помоћи и лица у заводу за извршење кривичних санкција неће морати да се пријављују, већ ће се њима помоћ уплатити без подношења пријаве“, наводи Мали и додаје да ће прва исплата ове помоћи почети у мају. Прецизира и да ће пензионери добити додатних 50 евра, односно укупно 110 евра и да ће се исплата за њих реализовати овим редоследом –  у мају 30, у септембру 50 и новембру још 30 евра.

Што се тиче помоћи за незапослене, Мали је истакао да ће они добити додатних 60 евра у месецу јуну. Додао је и да ће додатних 100 евра добити наши грађани на Косову и Метохији, укључујући и децу, односно 200 евра уколико су незапослени.

Када је реч о пријави за половину минималне зараде, више информација порески обвезници могу наћи на сајту Пореске управе Републике Србије. Такође, могу се обратити Контакт центру Пореске управе на бројеве телефона 0700-700 007 и 011-33 10 111, као и непосредно на шалтерима „Ваш порезник“ у 37 филијала широм Србије.