Економија
Компанија Кнауф Инсулатион успешно је започела нови циклус инвестирања за 2021/22. годину са неколико основних циљева – наставак улагања у одрживо пословање, побољшање квалитета живота запослених и свих Сурдуличана и квалитет производње камене минералне вуне.
Подсећамо да је једна од првих већих акција ове године била крајем марта када су се запослени удружили како би допринели бољем изгледу града и учинили га зеленијим. Компанија је поклонила општини Сурдулица 300 садница различитог дрвећа, 500 метара живе ограде као и значајне количине другог украсног биља. Кроз ову акцију под називом „Дрво за Сурдулицу“ постављен је циљ за даље унапређење животне средине у Сурдулици.
Почетком лета започето је и са уклањањем делова старе фабрике ФАЕОС која се налази унутар плаца фабрике Кнауф Инсулатион. Због безбедносне процедуре, постепено су се уклањали и делови димњака некадашње фабрике. Такође је измештена стара вага, као и хидрантска мрежа али је извршена и репарација крова на делу управне зграде чиме се улаже у побољшање енергетске ефикасности објеката.
За време лета и годишњих одмора, изграђен је канал за прикупљање атмосферске воде која се пречишћава пре него што доспе у канализацију током падавина или топљења снега. На тај начин се одвајају из воде евентуални остаци уља, бензина или других нечистоћа које се могу наћи у фабричком кругу. Сва атмосферска вода, пре изласка из фабрике пролазиће кроз пет сепаратора масти и уља од којих је један већ уграђен. Крајем септембра изграђен је и темељ за базен за технолошку воду.
Безбедност запослених у компанији је на првом месту. У претходним годинама се много улагало у образовање, тренинге и подизање свести запослених о томе да "НИШТА НИЈЕ ТОЛИКО ВАЖНО ДА СЕ НЕ МОЖЕ УРАДИТИ НА БЕЗБЕДАН НАЧИН". Резултат бриге о својим запосленима и условима на раду доказује чињеница да се у последњих годину дана није повредио ниједан радник у фабрици.
Компанија Кнауф Инсулатион наставља да улаже у пројекте са циљем заштите животне средине и побољшања производње и рада у самим фабрикама.
Кнауф Инсулатион је једно од најцењенијих имена у пољу изолација у свету и нуди широк спектар изолационих решења која излазе у сусрет растућим потребама за енергетском ефикасношћу, заштитом од пожара и звучном заштитом у новим и постојећим објектима, комерцијалним и јавним зградама и индустријским објектима. Заједно са својим партнерима из грађевинске индустрије, академског света и званичних институција, Кнауф Инсулатион тежи да премости постојећи јаз између пројектованих енергетских перформанси зграда и њихових стварних перформанси. Око 5.500 запослених ради у преко 40 земаља света, са 27 производних погона који производе камену минералну вуну, стаклену минералну вуну и дрвену вуну за зградарство и индустрију.
Нову опрему за боље пословање, добиће готово 700 привредних субјеката широм Србије, захваљујући бесповратним средствима Министарства привреде и инвестицији од скоро 10 милијарди динара.
Ови подаци посебно су значајни у години након кризе изазване епидемијом корона вируса, која је ударац нанела и сектору малих и средњих предузећа.
Kроз Програм подршке малим и средњим предузећима за набавку опреме у 2021. години, који је намењен микро, малим и средњим привредним друштвима, предузетницима и задругама, за само шест месеци одобрено је готово 700 захтева у износу од 1.899.607.082,68 динара бесповратних средстава, док вредност инвестиција одобрених захтева износи 9.700.642.596,95 динара.
За овај програм опредељено је 2,05 милијарди динара и представља комбинацију од 25 одсто бесповратних средстава, 70 одсто изузетно повољног кредита банке или лизинг куће, док 5 одсто обезбеђује сама фирма, саопштило је Министарство привреде.
Влада Србије предложила је да се минимална зарада за 2022. годину повећа за 9,4 одсто у односу на постојећу. То значи да ће минималац износити око 300 евра, односно преко 35.000 динара најавио је министар финансија Синиша Мали.
Предлог је стигао са седнице Социјално економског савета коме су поред представника министарства финансија присуствовали и представници синдиката и Уније послодаваца. Зарада би требало да се повећа за скоро три хиљаде динара, са 32. 022 динара, на 35. хиљада динара. То је знак континуитета који Влада Републике Србије спроводи од 2017.године када је у питању минимална зарада, рекао је министар Синиша Мали.
“Ово је само наставак разговора које водимо неколико година уназад како да успоставимо одговарајући социјални дијалог и како да се изборимо за што већу минималну зараду, за што вишу просечну плату, а да истовремено подржимо и повећање запослености и отварање нових радних места, што је у интересу послодаваца. Са новим предлогом приближавамо се граници од 300 евра за минималну зараду. Подсећања ради, 2010.године минимална зарада у земљи била је 15. 700 динара, за дупло него више смо дошли до тог нивоа, шт је за нас веома важно јер показује опредељење Владе Републике Србије да се из године у годину минимална зарада повећава брже и више него што је раст нашег БДП-а“, нагласио је Мали.
Додао је да је минимална зарада од 2017. године порасла за 52 одсто, док је у истом периоду забележен раст бруто домаћег производа од 17,3 одсто.
Навео је и да још није довољно да минималац покрије потрошачку корпу, али да смо близу.
"За последње 4 године, минимална зарада је 5 пута брже расла него минимална потрошачка корпа. Подржавамо, јер смо такав договор направили са синдикатима и представницима Уније послодаваца да полако, али сигурно минимална зарада достигне ниво потрошачке корпе. У последње 3, 4, 5 година показали смо да идемо ка томе. У наредном периоду сигурно ћемо успети тај циљ да достигнемо. 2017. године када смо завршили фискалну консолидацију, покривеност потрошачке корпе минималном зарадом била је око 62 одсто, а 2021. године је 81 одсто", истакао је министар финансија.
Мали је навео да су потпуно посвећени да се постигне задати циљ и да ће, према пројекцијама, 2023. или 2024. минимална потрошачка корпа у потпуности бити покривена минималном зарадом.Истакао је да је минимална зарада главни покретач раста просечне плате која би требало до краја 2025. године да износи 900 евра. Додао је да ће највећи део повећања минималне зараде компензовати држава кроз повећање неопорезивог дела дохотка и смањењем доприноса за ПИО фонд.
У оквиру иницијативе „Власина у кругу пријатеља“ чији је циљ подстицање привредног, туристичког и одрживог развоја власинског краја, организован је свечани обилазак фабрике „Власинка“, током кога су посетиоци могли да се упознају са најновијим инвестицијама Coca-Cola Sistema у једну од најмодернијих фабрика воде на југу Србије.
Уз присуство Новице Тончева, министра задуженог за недовољно развијене општине, као и представнике министарстава, државних институција, локалне самоуправе, партнера и пријатеља, присутни су имали прилику да обиђу производна постројења и складишне капацитете фабрике Власинка и увере се у посвећеност одрживом начину пословања и бризи о заштити животне средине.
„Нове инвестиције у фабрију воде „Власинка“ су одлична вест и директно утичу на развој привредних потенцијала, отварање нових радних места и остајање младих да живе и раде у местима у којима су рођени. Вишегодишње успешно партнертсво општине Сурдулица са „Кока-Кола“ Системом показало је колика је то важно за развој једне локалне средине. Константно тражимо начине за унапређење и развој наше привреде. Партнери као што су „Кока-Кола“Систем у Србији нам константо помажу у томе што доказује и актуелни пројекат Власина чиста љубав, који пружа могућност за ширење пословања локалних угоститеља, отварање нових радних места и генерално побољшање живота свих грађана у нашој општини. Веома је значајно да велике корпорације као комоанија „Кока-Кола“ препознају потенцијал иинвестирају у оваква места а то ће засигурно дати одличне резултате и за привреду и економију и омогућити боље услове за живот људи са ових простора“, наглашава Новица Тончев, министар без портфеља, задужен за развој недовољно развијених општина.
„Роса и Власина постали су наш дом некада давно већ 2005.године. Током свих ових 16 година уложили смо око 15,5 милиона евра у развој локалне заједнице, у развој локалне привреде и у подршку развоју заједнице и заштиту животне средине. Заједно са вама увек смо одговарали на изазове и решавали питања кризе када су се оне јављале што значи да нисмо ту само по лепом времену“, истакао је Светослав Атанасов, генерални директор Coca-Cola HBC Србија.
„У години пандемије, која није била ни мало лака, оваква врста улагања је веома важна за заједницу. Посебно ми је задовољство што смо сви препознали један заједнички циљ. А то је да скренемо пажњу на Власину у Власинско језеро“, каже Александра Поповић, председница општине Сурдулица.
Национална служба за запошљавање (НСЗ) је на основу Уредбе о програму подстицања запошљавања младих "Моја прва плата", расписала је Јавни позив за реализацију овог програма у који ће бити укључено до 10.000 младих до навршених 30 година, објавила је НСЗ.
Додаје се да ће Јавни позив бити спороведен у четири фазе у периоду од 20. августа до 15. децембра ове године.
Током прве фазе, од 20. августа до 20. септембра, пријављиваће се заинтересовани послодавци преко сајта www.mojaprvaplata.gov.rs, а затим у другој фази, од 1. октобра до 31. октобра, пријаве ће на исти начин слати незапослени млади људи.
Током треће фазе послодавци ће бирати кандидате, а коначан избор за послодавце из приватног сектора планиран је у периоду од 1. до 15. новембра, док ће послодавци из јавног сектора коначан избор кандидате обавити у периоду од 16. до 30. новембра, саопстила је НСЗ.
Служба запошљавања наводи да ће у року од 15 дана од дана завршетка избора кандидата бити формиране коначне листе послодаваца са изабраним кандидатима и биће доступне на сајту www.mojaprvaplata.gov.rs.
Током четврте фазе реализације програма уследиће потписивање тројног уговора између НСЗ-а, послодавца и изабраног кандидата, а почетак спровођења програма "Моја прва плата" почеће у року од 15 дана од дана формирања коначне листе послодаваца са изабраним кандидатима.
НСЗ наводи да је планирано да се у програм укључи до 10.000 младих са средњим и високим образовањем до навршених 30 година.
Услови су да да кандидати немају радно искуство, односно да имају највише до шест месеци радног искуства на пословима у оквиру нивоа образовања са којим конкуришу и да се налазе на евиденцији незапослених у тренутку закључивања уговора.
Програм ће се спроводити код послодавца у трајању од девет месеци и реализује се без заснивања радног односа, напомиње НСЗ.
Додаје се да приоритет за укључивање у програм имају послодавци из приватног сектора, а нарочито послодавци из девастираних подручја, у складу са прописом Владе Републике Србије о степену развијености јединица локалне самоуправе.
Током трајања програма, НСЗ исплаћује месечну новчану накнаду у износу од 22.000 динара младима са средњим образовањем, односно 26.000 динара младима са високим образовањем и уплаћује допринос за случај повреде на раду и професионалне болести.
Извор: РТС
Опширније...
Председник Александар Вучић најавио је да ће нови погон компаније "Јумко" у Барбатовцу, на територији општине Блаце, бити завршен за два месеца.
У обраћању мештанима рекао је да је сада дошло време да се обнови све што је уништено деценијама, наводећи да је тако уништена трикотажа "Напредак" у овом крају. У новој фабрици, према његовим речима, радиће 75 људи, углавном жена.
"То ће да подигне цело Блаце. Запослиће људе и омогућити опстанак и останак на прадедовским огњиштима", нагласио је Вучић, додајући да добијају фабрику после 40 или 45 година.
Захвалио је "Јумку", али и указао да држава обезбеђује да имају шта да раде у својим погонима.
"Када сам дошао у Врање били су задовољни са 27.000 динара, а пре тога је плата била још мања. Сада имају 38.000 динара, што ће добијати и овде. Није бог зна каква плата, али је то плата, а затим има и њива, окућница, воћњака", додао је Вучић.
Подсетио је да уз плату иде социјално и пензионо осигурање, да људи могу код лекара и планирају бољу будућност.
Са више наруџбина од државе, изразио је уверење, биће обезбеђене још веће плате за све погоне "Јумка".
"Дошао сам не да говорим против било кога, већ да говорим о ономе што смо урадили и шта ћемо да урадимо. Креће изградња 1,3 километра пута Барбатовац–Кутловац, иза тога пута Стубал–Суви До", најавио је Вучић.
Указао је да је, када је био у овом крају пре две године, било речи о важности пута Блаце–Бељољин и да је тада рекао да ће изградња тог пута променити изглед овог краја, што се данас види по кућама које, како је рекао, изгледају уређеније, као и тротоари.
"Ми ћемо да градимо и то је већ потписано, а ради се већ и тендер за изградњу канализационе мреже. То када урадимо, гас када доведемо, а то ће коштати, само за Блаце, седам милиона евра, а заменићемо и азбестне цеви да би могли да пијете чисту воду, моћи ћете да кажете да имате услове као људи који живе у швајцарским, аустријским мањим местима", рекао је Вучић.
Указао је да се раније причало само о шљивама и путевима, а данас има више снова него раније и они почињу да се остварују.
Ускоро креће и ауто-пут од Ниша до Мердара, најавио је, додајући да ће се радити реконструкција државног пута од Мерошине до Мердара. Вучић је затим обишао и сам објекат у којем ће бити смештена фабирка "Јумко" у Блацу, која ће шити униформе.
"Биће за војску и полицију још, само морате да радите најбоље што можете. Када нацртају наши специјалци, да такву опрему урадите, од импрегнираног плата, од чега год", рекао је Вучић генералном директору врањског "Јумка" Браниславу Трајковића.
Трајковић је пренео да имају сву опрему, да је све спремно да се инсталира у Блацу, а да ће бити и обука за будуће запослене у Врању.
Он је рекао председнику и да погон у Рудној Глави, отворен пре непуна два месеца, ради одлично, као и погон у Дрвару, додајући да имају већ послове у РС, као и да очекују да се обим посла додатно увећа.
Извор РТС
На основу Одлуке о измени одлуке о усваjању Локалног акционог плана запошљавања града Врања за 2021.годину и Закључка Градског већа, Град Врање расписао jе Jавни позив за учешће у финансирању програма обуке на захтев послодавца у 2021. години. Програм обуке на захтев послодавца подразумева учешће у финансирању програма обуке ради стицања знања и вештина потребних за обављање послова на конкретном радном месту, на захтев послодавца коjи припада приватном сектору,а за незапослена лица на евиденциjи НСЗ филиjала Врање.
За реализациjу обуке Град Врање послодавцу на основу захтева може да исплати:
- месечну новчану накнаду по незапосленом полазнику обуке, у укупном бруто износу од 14.000,00 динара
- средства на име трошкова превоза за долазак и одлазак на место обуке по полазнику обуке на месечном нивоу.
Послодавац jе у обавези да на име пренетих средстава Града Врања за реализациjу програма обуке, исплаћуjе лицу на обуци утврђену нето накнаду, врши обрачун и уплату припадаjућих пореза и доприноса у складу са законом, и исплаћуjе лицу на обуци, утврђена средства на име трошкова превоза по полазнику обуке на месечном нивоу.
Захтев за учешће у програму подноси се Граду Врању, са назнаком „Приjава за учешће у програму обуке на захтев послодавца у 2021.години“, на прописаном обрасцу коjи се може преузети са саjта WWW.VRANJE.ORG.RS
И брже него што се очекивало стигла је једнократна помоћ за бивше раднике Геокса, онако како је председник Србије Александар Вучић и обећао, приликом посте Текласу у Владичином Хану.
Захваљујући изузетно брзој реакцији Министарства финансија, у петак увече je почела је исплата једнократне помоћи за 1.277 бивших радника Геокса. На иницијативу председника Вучића, Влада Србије је донела одлуку о исплати једнократне помоћи радницима у износу од 53. 950 динара, колико је просечма нето плата на територији града Врања. Те вечери Поштанска штедионица радила је до 22 сата, како би што већи број радника био исплаћен
-Колегеница ми је јавила да нам је председник Србије уплатио по 53.960 динара. Нисмо веровали целог дана, мислили смо да је нека лажали свака част, ипао је коректан и надам с еда ће све нас 1.277 радника да запосли или у Теклас или у неку нову фабрику, каже једна радница.
Моја сестра ме звала и рекла да је добила поруку из групе. Обевстила ме и ја сам дошао и сада међу последњима узео новац, али кажу д аће бити испалта и сутра, каже бивши радник Геокса.
И у суботу је исплата текла од 8 ујутру до 20 сати увече, а наставила се и данас. Ово је брза и тренутна помоћ радницима, који су остали без посла, након одласка Геокса, а циљ државе је да сви радници добију посао. Око 250 радника ће одмах бити запошљено у Текласу, а касније још 600. Велико интересовање за запошљавње бивших радника Геокс исказали су и врањски привредници. Локална самоуправа финансираће обуку на захтев послодавца за оне који су остали без посла.
Данас је на седници Владе Србије донета и одлука, на основу које су створени предуслови да се у наредним данима исплати једнократна помоћ свим бившим радницима Геокса, односно онима који су пре пар дана, остали без свог радног места у компанији Геокс. Њих 1.277 у наредним данима добиће по 53.950 динара, што је просечна нето зарада на територији града Врања, рекао је у изјави за нашу кућу државни секретар Драган Стевановић и додао:
"Данас је на седници Владе Србије донета и одлука, на основу које су створени предуслови да се у наредним данима исплати једнократна помоћ свим бившим радницима Геокса, односно онима који су пре пар дана, остали без свог радног места у компанији Геокс. Њих 1.277 у наредним данима добиће по 53.950 динара, што је просечна нето зарада на територији града Врања. Влада је донела одлуку, а донета је на иницијативу председника која је покренута приликом његове посте компанији Теклас, пре неколико дана када се разговарало о подршци Текласа у решавању проблема са Геоксом. Та иницијатива је тада покренута, а ево већ данас је донета прва одлука која ће и омогућити њену реализацију. Значи, са раздела Министарства рада биће пренета средства у институцију за социјални рад у Врању и у наредној недељи сви радници који су добили отказе, с обзиром да је Геокс отишао, добиће једнократну помоћ. Мислим да ће помоћ бити значајна и да ће људи до изналажења решења за себе и неког новог радног места, заиста тај новац моћи рационално и паметно да искористе. Данас нису паре исплаћене како је то пренето или негде речено. Мислим да није било зле намере, није лепо искомуницирано, свакако да је данас донета одлука, која је суштина и основ да грађани Врања њих 1.277 у наредној недељи добију средства, која им је држава на предлог председника определила", каже државни секретар у Министартву привреде Драган Стевановић.
Државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић и градоначелник Врања др Слободан Миленковић са сарадницима, одржали су још један састанак са привредницима са територије града Врања. На овом састанку било је речи о упошљавању некадашњих радника Геокса, али и о државној помоћи локалној привреди кроз различите кредитне аранжмане.
"Што се тиче састанка који смо данас имали у градској Скупштини зајендо са градоначелником, начелником округа, већником за привреду и 21 представником предузећа из сектора, микро малих и средњих, мислим да је био више него користа за обе стране и за њих, јер сам успео у доброј мери да им приближим, програме, модел функционисања, механизме које држава има, које користи или ставља на располагање и домаћим и страним инвеститорима.
Са друге стране и ја сам слушајући привреднике, њихове амбиције, предлоге, захтеве, али и критике, можда сам и ја за себе извукао неке поуке и лекције и зато кажем да је састанак био више него добар.
Оно што је важно јесте да се слушамо, да разговарамо и да разумемо и овај пут уз то што сам ја њих разумео и схватио у одређеним ситуацијама, мислим да су и они данас разумели како и на који начин држава функционише, на који начин и какве су технике да се средства подстицаја за нова запошљавања стављају на располагање и домаћим и страним инвеститорима, шта су то њихове обавезе које морају да испуне, када очекују или аплицирају за таква средства код државе.
Једно су жење, а друго су могућности, права или простор који вам закон или законски акти дају или стављају на располагање.
Мислим да је први закључак који је донет да морамо више да комуницирамо, више да се слушамо, мислим да је било добрих идеја и иницијатива од стране више од 20 привредника из Врања. Неке од њих ће у наредних неколико дана они зајендо са градом и са Регионалном привредном комором из Лесковца да ставе на папир. Ја ћу после заједно са њима покушати да их представим својим колегама у Влади и да видимо шта је реално од тога да се примени, да постане стварност. Захтеви су мултисекорски, више Министарстава или институција би требало у односу на њих да се изјасне, тако да ћемо то у наредном периоду да искористимо. Добре су иницијативе покренуте о статусу и о могућностима за државни интервенционизам на територији Пчињског округа, односно југа Србије. Све ће то кроз време да буде предмет разговора и расправе и можда доношења неких одлука и усвајња истих. Они су изразили жењу да учествују у санацији штете која је настала одласком Геокса из Врања и они имају потребе за неким радницима и за ангажовањем нове радне снаге", каже Драган Стевановић, државни секретар у Министарству привреде.
Према речима градоначелника Миленковића, локална самоуправа је недавно анкетирала привредника са територије Града и они су исказали потребу за 600 радника, који би били радно ангажовани у њиховим погонима.
Данас смо имали састанак са привредницима, који су и покренули иницијативу то морамо да нагласимо и на њихову иницијативу, пре десет дана је организован и први састанак. На данашњем састанку је био присутан и државни секретар Драган Стевановић, где смо испред Владе и локалне самоуправе, објаснили привредницима које су могућности за добијање било ког вида подстицајних средстава. Била је отворена дискусија, договорили смо се да они испрате конкурс који ће град Врање да распише већ од понедељка, што се тиче обуке на захтев послодавца и да на тај начин ми колико толико, као локална самоуправа помогнемо.
Покренута је и друга иницијатива да се преко Привредне коморе успостави боља и ближа сарадња са надлежним Министарствима и да се појединачно сваки захтев привредника са југа Србиеј разматра. С тим у вези договорнео је да се већ крајем месеца организује један већу скуп, где ће доћи и директори Фонд за развој и Развојне агенције, као и држави секретар, где ће све недоумице бити разјашњене и привредници ће добити сва објашњења.
Након првог састанка договор је био да се свим привредницима упути упитник и они су исказали своје потребе. 21 привредни субјекат се одазвао са захтевом да се запосли негде око 600 радника. Сада се враћам у кабинет и имам састанак са директором Националне службе за запошљавање, да искординирамо како ћемо све то да реализујемо. Да сви радници који добију решења, који су из Геокса и који се пријављују у Националну службу за запошавање буду упућени, тамо где могу да се запосле. Знамо да постоји интересовање Текласа и то је председник Републике рекао да ће у првом наврату да се запосли 250 радника, до марта 600. Они ће најпре ићи на обуку или у Владичин Хан или у Бугарску. Након тога ми морамо да видимо шта ћемо са осталих 600 радника који су радили у Геоксу, а управо су ту домаћи привредници који су показали велико интересовање, каже градоначелник Врања Слободан Миленковић.
На састанку је било речи и о могућем државном кредитирању предузећа из Врања, о чему ће бити више речи почетком септембра, на новом састанку коме ће присуствовати и представници Фонда за развој, Развојне агнеције Србије и Агенције за осигурање и финансирање извоза.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
