Национална служба за запошљавање обавештава јавност да ће преко Банке Поштанска штедионица исплатити редовну и привремену новчану накнаду за месец март 2022. године.

Редовна новчана накнада за незапослена лица биће исплаћена у среду 20. априла, док ће привремена новчана накнада за лица која живе на и изван територије АП Косова и Метохије бити исплаћена у четвртак 21. априла 2022. године.

Инфлација је у марту забележила рекорд у нашој земљи и износи 9,1 посто. Овогодишња инфлација обара рекорде, не само у Србији, већ и у свету и највећа је у последњих 40 година. Главни узрок је украјинско-руски сукоб, оцењују економисти.

Према подацима Републичког завода за статистику, потрошачке цене у марту ове  године, у поређењу са истим месецом претходне, повећане су за 9,1 посто, док су у поређењу са децембром 2021. године у просеку повећане за 2,8 посто. За само један месец, у односу на фебруар повећане су за 0,8 посто.

Највећи раст у односу на предходни месец забележен је у  групама: опрема за стан и текуће одржавање 1,7 посто, транспорт 1,5 посто, храна и безалкохолна пића и ресторани и хотели поскупели су за по 1,1.посто. Испод један посто је поскупљење у групама: становање, вода, електрична енергија, гас и остала горива, здравље алкохолна пића, дуван  и комуникације. Незнатан  пад цена забележен је у групама  рекреација и култура и одећа и обућа. 

Истовремено индустријска производња у фебруару је мања је за 0,7 посто у односу на фебруар 2021. године, а у односу на просек из прошле године мања је за 4,9 посто.

Посматрано по секторима, у фебруару ове године, у односу на фебруар 2021., у сектору рударство остварен је раст од 44,9%, у сектору прерађивачка индустрија раст од 2,1 посто a у сектору снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација, пад од 25,8 посто.

Просечна нето зарада за јануар ове године  износила 70. 920 динарa.

У поређењу са истим месецом претходне године, просечна бруто зарада и просечна нето зарада за јануар  номинално су веће за 12,4 посто, а реално за 3,9 посто.

Медијална нето зарада за јануар 2022. године износила је 53. 327 динарa, што значи да је 50 посто запослених остварило зараду до наведеног износа. У односу на исти месец претходне године, медијална нето зарада за јануар 2022. године номинално је већа за 11,1 посто а реално за 2,7 посто.

Републички завод за статистику ових дана обележава 160 година постојања. Сматра се да је почетак званичне статистике у Србији 18. април 1862. године, када је кнез Михаило Обреновић потписао акт којим се Економско одељење Министарства финансија обавезује да води статистичке послове за све гране државне управе.

Пролеће је право време да унесете неке промене у свој дом и улепшате га новим намештајем. СИМПО је за вас спремио посебну акцијску понуду гарнитура и клик-клак лежајева на попусту од 30 до 40%, која важи до краја априла или док трају залихе.

Акцијску понуду можете погледати на http://www.simpo.rs/assets/simpo_inserter_april_2022.pdf

Поред тога очекују вас и попусти на комплетан асортиман за готовинско плаћање:
- Гарнитуре, клик-клак лежајеви, каучи, кревети, столице, фотеље и табуреи (-15%)
- Плочасти намештај са лагера (-10%)
- Душеци са лагера (-15%)
- Допунски асортиман (-20%).

ПРЕВОЗ
Сва роба купљена у СИМПУ чија је вредност преко 25.000 динара превози се бесплатно до 30 км од салона.

БЕСПЛАТНА МОНТАЖА
Монтажа је бесплатна за сву робу без обзира на њену вредност.

КОНТАКТ
СИМПО салони у Врању налазе се на следећим адресама:
Тржни центар, Париске комуне 1. Контакт телефон салона је 017/432-567. Радно време салона је од 9 до 20 х сваког радног дана, суботом од 9 до 18 х.
КЛУЗ, Стефана Првовенчаног 58. Контакт телефон салона је 017/416-556. Радно време салона је од 9 до 20 х сваког радног дана, суботом од 9 до 18 х.

РАДНО ВРЕМЕ
Радно време салона је од 9 до 20 h сваког радног дана, суботом од 9 до 18 h.

Министарство привреде ће ускоро објавити јавни позив фирмама за учешће у новом инвестиционом програму „Опоравак и развој", изјавио је за Тањуг државни секретар у Министарству привреде Милан Љушић и навео да ће фирмама кроз тај програм бити на располагању кредити од 90 милиона евра.

Према његовим речима кредити су обезбеђени преко Европске инвестиционе банке и биће пласирани преко Фонда за развој.

"Привредницима ће на овај начин по први пут бити доступни дугорочни инвестициони кредити са роком отплате од чак 12 година, грејс периодом до две године и са повољном каматном стопом. За ова средства моћи ће да конкуришу привредни субјекти са мање од 250 запослених, као и они средње тржишне капитализације, дефинисани као предузећа са минимално 250 а мање од 3.000 запослених", појаснио је Љушић.

Добијени новац ће моћи да се користи за куповину, изградњу, доградњу, реконструкцију, адаптацију, санацију, инвестиционо одржавање простора за обављање делатности или складишног простора и смештајних капацитета у туризму.

Такође и за куповину нове или половне опреме за обављање делатности, укључујући алате и доставна возила као и друга транспортна средства, куповину рачунарске опреме, нематеријална улагања, односно набавку софтвера.

Овај нови кредитни програм представља додатак скупу програма које Министарство привреде већ годинама спроводи за подршку привредницима, а који представљају комбинацију бесповратних средстава и повољних кредитних линија Фонда за развој или пословних банака и лизинг компанија.

"Програми су међусобно усклађени тако да одговарају различитим потребама корисника, односно привредним субјектима су на располагању прилагођени видови помоћи за различите фазе њиховог раста и развоја", каже Љушић.

Додаје да се највећи број програма спроводи у сарадњи са Фондом за развој а ове године то су Програм подстицања развоја предузетништва кроз финансијску подршку за почетнике у пословању, Програм подстицања развоја предузетништва кроз финансијску подршку за жене предузетнице и младе као и Програм подстицања предузетништва кроз развојне пројекте.

Додатно се реализује и програм са пословним банкама и лизинг компанијама, како би се обезбедило да сто више средстава буде доступно привредницима под најповољнијим условима.

"У програму у којем су нам партнери у спровођењу пословне банке и лизинг компаније, кроз конкуренцију пословних банака током процедуре избора партнера за програм, корисницима програма кредити се пласирају под најповољнијим каматним стопама" каже Љушић. Kао важан додатни услов наводи то да банке не могу тражити хипотеку као средство обезбеђења за конкретну инвестицију у опрему, већ је примарно средство обезбеђења залога на опреми која се набавља преко овог програма.

На улазној страни граничног прелаза Прешево-Табановце постављена је табла ''Open Balkan'', којом је обележена трака намењена превозницима компанија из Србије, Северне Македоније и Албаније са статусом Овлашћеног привредног субјекта (АЕО).

Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је да је циљ иницијативе Отворени Балкан да се значајно убрза проток робе и услуга, створи јединствено тржиште радне снаге и бољи услови пословања за компаније, што ће неминовно довести до бржег развоја привреде и вишег животног стандарда грађана земаља потписница споразума у оквиру наведене иницијативе.

„Настављамо са спровођењем иницијативе Отворени Балкан како би олакшали пословање привреди и убрзали проток роба. Камиони не треба сатима да чекају на границама већ да се све потребне процедуре спроводе брзо и ефикасно. На овај начин слушамо глас привреде и утичемо на даље побољшање привредног амбијента у нашој земљи“, рекао је министар Мали.

Он је напоменуо да је „Отворени Балкан“ од огромног значаја за јачање регионалне сарадње и оснаживање наших економија, а подсетио је и да су у оквиру наведене иницијативе потписани споразуми који, осим олакшавања трговине, треба да допринесу и сарадњи у области хране, фитосанитарне и ветеринарске инспекције.

Синиша Мали је подсетио и да је потписан споразум који ће омогућити увођење јединствене радне дозволе између Србије, Северне Македоније и Албаније, чиме ћемо бити још привлачнији инвеститорима, који ће моћи да добију раднике из све три земље.

„Решавамо питања која муче привреду попут чекања на границама и компликованих административних процедура, или недостатка радне снаге. Све су то ствари које доносе много користи свим земљама чланицама Отвореног Балкана“, закључио је министар Мали.

Извор: Министарство финансија