Пољопривреда

Пољопривреда

Министарство пољопривреде  управо је расписало  јавни позив за подношење захтева за остваривање права на подстицаје за унапређење и развој руралне јавне инфраструктуре.

Држава тиме помаже локалним самоуправама да мештанима у сеоским срединама  пруже боље услове за свакодневни живот и рад.

 Јавним позивом обухваћени су подстицаји  који се односе на изградњу и опремање објеката за снабдевање водом и за путну инфраструктуру.

Право на остваривање подстицаја имају локалне самоуправе, које инвестицију реализују у насељеном месту са мање од 10 хиљада становника, што се потврђује подацима из последњег пописа становништва. Правилником о овој врсти подстицаја прописује се да ниједна радња везана за реализацију инвестиције  не сме бити започета пре доношења решења о одобравању овог права, осим израде техничке документације.

Поред тога, инвестиција би требало да буде у складу са просторним планом јединице локалне смаоуправе, као и да испуњава  друге услове прописане законом којим се уређује планирање и изградња.

Средства се исплаћују након одобравања права на подстицаје, а донетим решењем одређује се и рок у коме је корисник дужан да у потпуности реализује одобрену инвестицију.

Корисник је обавезан да Управи за аграрна плаћања поднесе  документацију којом се доказује реализација инвестиције.

За овај јавни позив држава је определила 200 милиона динара, док је висина подстицаја процентуално 100 одсто од вредности прихватљиве инвестиције.

С обзиром  да се у готово свим сеоским  срединама житељи боре управо са проблемима  путне инфраструктуре и водоснабдевања, овакав обим средстава неће бити довољан, те ће од брзине подношења захтева, лобирања и одговарајуће документације, умногоме зависити одобравање средстава.

Рокови за подношење захтева реалативно су кратки. Захтеви се подносе у периоду од 30. јула до 9. августа Управи за аграрна плаћања.

 

 

Последњи пут измењено уторак, 27 јул 2021 14:37

Род пшенице и других стрних жита  за десетак одсто је већи него лане, а цена од 22 до 23 динара по килограму, биће довољна да ратари исплате трошкове и да нешто зараде. То ће, вероватно  многе подстаћи да на јесен повећају површине под  ратарским културама.

Овогодишњи приноси стрних жита доста су шаролики у Пчињском округу у зависности од термина сетве, сорте и примењене агроехнике. Жетва се одвија на око 18 хиљада хектара у округу односно на близу три хиљаде хектара на подручју града Врања.

Нада Лазовић Ђоковић из ПССС  каже да су приноси  у просеку 10 одсто већи него прошле године. Жетва је у старту каснила 10-ак дана, али је сада свуда већ на самом крају. У почетку је пшеница имала 18 одсто влаге, а сада се тај проценат спустио на 12  процената, тако да неће морати да се додатно суши. Просечни приноси пшенице крећу се од 3 и по до 4 тоне по хектару.

У ширем региону округа овогодишњи род пшенице достиже од 3 па до 7 тона по хектару. Приноси јечма нешто су бољи у односу на пшеницу и износе од 3,8 до 4,2 тоне на хектар. При крају је и жетва овса, културе која захтева највише времена за сазревање зрна.

Нада Лазовић Ђоковић напомиње да  ће вероватно ратари у јесењој сетви  ове године засејати веће површине под озимим житима. Наиме они који су имали макар просечан принос могу бити задовољни ценом од 22 до 23 динара за килограм пшеничног зрна.Та цена им омогућава  да покрију трошкове производње и да зараде.

Следи заоравање жетвених остатака, као добра припрема за следећу сетву. Стручњаци подсећају да је  при љуштењу стрништа неопходно унети у земљиште 50 килограма УРЕ-е по хектару за исхрану микроорганизама, који ће разложити жетвене остатке. Године искуства потврдиле су да они ратари који то раде имају хумуса на својим њивама, што доприноси да им је род и до 25 одсто већи.

Последњи пут измењено понедељак, 26 јул 2021 14:27

Још недељу дана остало је до истека рока за подношење захтева за  остваривање подстицаја у сточарству. Правилником ресорног министарства  донетим почетком ове године прописани су услови и начи  остваривања овог права. Захтеви се подносе Управи за аграрна плаћања .

Право на  остваривање права на подстицаје за тов јунади, свиња, као и тов јагњади и јаради  имају правна лица, предузетници и физичка лица . То се односи и на краве за узгој телади за тов.

Срђан Зафировић из ПССС  истиче да рок за подношење захтева за остваривање подстицаја за тов домаћих животиња истиче до краја јула. Подстицаји се остварују за она грла  која су предата кланици или овлашћеним фирмама за извоз, у периоду од 1. јуна прошле до краја јуна ове године.

Подстицаји по грлу за јунад износе 15 хиљада динара, за јагњад и јарад по две хиљаде и за свиње  хиљаду динара по грлу. Ова врста стимулације итекако је значајна за сточаре, а многи од њих само захваљујући томе успевају да профитабилно раде. Цене на сточним пијацама у околини града готово су непромењене у последњих  6 месеци, а најбољи показатељ је пијаца у Ристовцу,  где  недељом  увек има купаца.

Зафировић  истиче да  је цена живе ваге за прасад од 230 до 250 динара за килограм у зависности од квалитета, мушке телади од 3,5 до 3, 6 евра за килограм,а женске телади од 3 до 3,2 евра по килограму. Јунад на пијаци има константну цену од 2,1 евро за килограм живе мере.

Јагњад се продаје по цени од 280 до 300 динара, а јарад  220 до 240 динара по килограму живе мере  и ту нема великих осцилација у цени .

 

 

Последњи пут измењено петак, 23 јул 2021 13:24

Готово сваке године, градоносни облаци  нанесу немерљиву штету на биљним културама у неком крају. Иако се суштински  то може спречити  само противградним мрежама,  ипак се мора и може нешто учинити и  онде где их нема, а дошло је до оштећења  воћарских и повртарских култура.

Засади воћа и поврћа оштећени градом морају се  најкасније у року од 24 сата третирати  одговарајућим препаратима, упозоравају стручњаци за заштиту биља. Но најпре се морају уклонити све оштећене биљке.

Дејан Мујакић, стручњак за заштиту биља  у ПССС  истиче да се засади воћа и поврћа оштећени градом морају у року од 12 до најкасније 24 сата третирати бакарним препаратима.  Ради бржег опоравка биљних култура најбоље је комбиновати бакарне и системичне препарате. Употребом бакарних препарата практично се дезинфикују сва оштећења настала дејством града.

Уколико град није довео до потпуног уништења рода требало би комбинацији ова два препарата  додати и аминокиселине, као и неко од фолијарних ђубрива. То ће допринети бржем опоравку биљне масе за ову годину, али ће то бити и добра подлога за наредни период. 

Мујакић напомиње да је у засадима воћа неопходна приемна препарата Каптан уз додатак аминокиселина,ради заштитет од бактерија Сигнум и Свич, као и Ципродекс. Тиме се у потпуности елеминише могућност деловања гљивичних и бактеријских обољења.

Миран сан пољопривредника нема цену. Зато су осигурање усева и  постављање противградних  мрежа  једини  сигуран начин заштите од штете узроковане градом. Међутим, ретко се који пољоривредник на југу Србије одлучио на  уградњу противградних мрежа. Разлог је цена , која по по хектару, уколико је парцела правилна, износи  око 16 хиљада евра, а подразумева најквалитетнију мрежу и стубове. Они који су успели да прикупе  средства да то учине, кажу да се ова инвестиција  исплати  већ за неколико година.

Последњи пут измењено среда, 21 јул 2021 13:58

Након неколико тешких сезона за домаће малинаре, ова година биће прекретница.

Откупна цена је изузетно добра, род  је изнад просека у оним засадима који су редовно обрађивани, те је остало да се стабилизују временске прилике и да се берба приведе крају.

Од када је ове године почела берба малина, оживели су засади у Пољаници, као и у селу Мањак у општини Владичин Хан, где је под овим „црвеним златом“ око 80 хектара. Никада до сада откупна цена малине није достигла овакав ниво, па су власници малињака изузетно задовољни.  

Драган Ристић, власник малињака у селу Мањак, каже да се откупна цена креће од  410 до 450 динара за килограм у зависности од сорте. После изузетно тешких неколико сезона  када су хладњачари плаћали од 80 до 110 динара за килограм, малинари сада очекују да ова сезона надокнади све губитке које су имали. Власници малињака очекују да ће период без кише, који је најављен у наредним данима, поспешити бербу, која је  тренутно у застоју. У нижим пределима убрано је око 70 одсто рода, у вишим је берба тек на почетку.

Висока откупна цена  малина ове године узрокована је испражњеним  домаћим хладњачама и увек добром тражњом српске малине на светској пијаци.

Ове године очекује се род од 8 до чак 17 тона по хектару. То зависи од обраде засада и примене свих препоручених агротехничких мера.

Евидентно је да су многи малинари, незадовољни оркупном ценом у претходним годинама, запоставили своје засаде.

Сада само са жаљењем могу да прерачунавају изгубљену добит.

Разлоге да буду задовољни имају и искуснији берачи, који у добро обрађеним малињацима, могу да зараде од три до четири хиљаде динара дневно. 

 

 

 

Последњи пут измењено уторак, 20 јул 2021 15:49
Страна 1 од 112

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Постављена цистерна са водом у центру града - Радио Телевизија Врање https://t.co/1BGnSBFBU4 via @tripplesworld https://t.co/2CQ46xEZQO
Епидемиолог: Обазривост на летовању неопходна - Радио Телевизија Врање https://t.co/NUxZ6QHRNE via @tripplesworld https://t.co/nkYC7K3XUy
У току израда пројекта за санацију Александровачког језера - Радио Телевизија Врање https://t.co/hInyqQdJQ5 via… https://t.co/3dNjxHxpw6
Follow RTV Vranje on Twitter