Пољопривреда

Пољопривреда

Од пољопривреде се може пристојно живети ако се ради систематски, плански и ако се човек едукује и примењује нова  сазнања. Ово је закључак и порука Србе Тасића који више од пола века искључиво живи од рада на земљи у оближњем Вртогошу.

Када неко, ко се од 12 године живота  искључиво бави пољопривредом, тврди, да је то исплатив посао, онда му се мора веровати. То је међу својим комшијама, пријатељима и родбином доказао Срба Тасић са својом породицом. Паралелно је радио као сточар, повртар,  воћар, виноградар, а највише га у околини, па и Србији знају као произвођача садница. Сада када је добро закорачио у осму деценију живота, може да „подвуче црту“ иако је само мало смањио темпо рада. 

Срба Тасић каже да је данас технологија толико напредовала да се производи више и квалитетније, али пласман отежан. Некада се производило мање, али је пласман био лакши. Тако да мора да се ради паметно, да би били конкурентни. Млад човек који сада ради на пољопривреди, мора због тога много да се едукује.

Уз рад,Тасић деценијама сарађује са аграрним стручњацима и стечена знања одмах примењује. Каже да му је најзначајније што је своју децу, три ћерке, научио свим радовима у пољопривреди, па и калемарском послу. Развио им је радне навике, па му и данас у обимнијим пословима  сви помажу. А супруга Гордана је стуб куће.

Гордана Тасић истиче да је највеће богатство сваког човека мир у срцу, здрав живот, разновсна храна. А посао може да се заврши и увек има довољно времена и за одмор. Јер ако хоћеш у нечему да успеш и да стекнеш, без рада то није могуће.

Поносни су и задовољни свим што су постигли. Омогућили су  својој деци да се образују, а сада у томе помажу и унуцима, који су студенти.

 

Последњи пут измењено уторак, 11 август 2020 15:24

У припреми је нови закон о ознакама географског порекла за пољопривредно-прехрамбене производе.

Једна од предложених измена  је да ће они производи који имају ову ознаку, а не производе се последњих седам година, изгубити тај статус.

Произвођачи из Србије,  морају да прођу кроз двостепену регистрацију, уколико желе да обезбеде ознаку порекла и за тржиште Европске уније.  

Неопходно је да будемо спремни да дамо довољне доказе да су ти брендови потекли с подручја Србије, подсећају у Mинистарству пољопривреде.

Још десетак дана траје период који је најповољнији за подизање нових засада јагода.Такозвана летња садња коју произвођачи у овом крају ретко примењују, даје изузетне резултате и добар род већ у наредној години, подсећају стручњаци.

Повољни агроеколошки услови означили су југ Србије као идеално подручје за гајење јагода. Оно је то и данас када се , након стагнације која траје више од две деценије, поново интензивно саде како на отвореном простору, тако и у пластеницима. Летња садња није уобичајена код нас иако, како твде струњаци даје најбоље резултате, уколико се квалитетно уради припрема за садњу.

Сузана Јеркић из Пољопривредне саветодавне службе подсећа да пољопривредни произвођачи који су урадили анализу земљишта као и квалитетну припрему земље, могу почети са садњом.Оно што се најчешће јавља као грешка је да се земљуште не слегне и да остане међупростор између земље и фолије и у том простору се касније јављају корови.

Подразумева се набавка исправног садног материјала од регистрованих произвођача, као и постављање система за наводњавање.

 Сузана Јеркић објашњава да је предност летње садње у томе  што они који сада подигну засад, значајне приносе могу да очекују већ у наредној години. Оваква садња мође да се ради све до средине августа.

До пре две деценије по великим површинама под јагодама било је познато село Вртогош.  Касније, са престанком откупа, нестало је и засада. Но, већ више година јагоде имају одличну цену у малопродаји која је на почетку сезоне  око 300 динара, а касније од 200 до 250 динара за килограм. То је поново вратило ово врло тражено воће у пластенике и на њиве наших произвођача.

Европска Унија повукла је мерe додатне контроле за извоз смрзнутих малина из Републике Србије, потврдило је Министарствo пољопривреде. Тиме ће бити смањени трошкови извозницима и произвођачима малина. Мере додатне контроле сваке десете пошиљке малина из Србије биле су уведене због коронавируса.

Последњи пут измењено понедељак, 03 август 2020 12:22

У већини малињака  на територији Врања и округа принос малина је готово преполовљен ове године. Уместо очекиваних седам до осам тона рода по хектару, принос је нешто већи од три тоне.

Климатске промене, ниска откупна цена малина у претходних неколико година, слаба мотивација  произвођача да интензивно раде у малињацима, све то довело је до значајног смањења обима овогодишњег рода. У Пољопривредној служби  Врање  оцењују да  квалитетом овогодишњег рода можемо да будемо задовољни. али не и количином . Берба сорти „Виламет“ и „Микер“ је углавном у последњој фази.  

Сузана Јеркић из Пољопривредне службе Врање подсетила је да морамо наставити са негом малињака након бербе. Десетак дана након завршене бербе неопходном је почети орезивање изданака који су већ донели род. Након тога морају се изнети из малињака и спалити.

За бољи род наредне сезоне стручњаци саветују неговање  засада. Произвођачи су ове године задовољни ценом, која је премашила две стотине динара по килограму. Требало би да виша цена стимулише произвођаче да интензивирају радове  који се односе на обраду земље и негу засада. Малина мора бити нахрањена одговарајућим  ђубривом у правом тренутку. Претходно се мора  урадити анализа земљишта. Сада, након бербе, морају да наставе са наводњавањем   до септембра, у зависности од временских прилика. Паралелно мора да тече заштита од болести, штеточина и корова.  И виноградари за сада могу бити задовољни. 

Сузана Јеркић  каже да када је  реч о виноградима, за сада су у релативно добром стању. У овој фенофази развоја у току је пораст гроздова и бобица. Квалитет је тренутно задовољавајући.

Све до бербе, па и након тога, произвођачи највише стрепе од града, који је у западној Србији већ „обрао“ воћњаке.

Последњи пут измењено уторак, 28 јул 2020 14:42

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Из дана у дан све стабилнија епидемиолошка ситуација - Радио Телевизија Врање https://t.co/e2ir7NTyDW via… https://t.co/4q4D9sk5Fd
Градоначелник: Паркови су огледало градова, нашим можемо да се поносимо - Радио Телевизија Врање… https://t.co/KSYTpUTLhh
Све мање оболелих и све више вакцинисаних - Радио Телевизија Врање https://t.co/ZL0gDXFBBh via @tripplesworld https://t.co/4PSpK23cVR
Follow RTV Vranje on Twitter