Пољопривреда

Пољопривреда

Због епидемиолошке ситуације и прекида у раду зелених пијаца, већина већих произвођача воћа и поврћа, ове године робу је продавала оглашавањем путем друштвених мрежа.

Газдинство Величковић у Катуну, искористило је ту могућност и успешно пласирало овогодишњи род разног поврћа.

Тешка времена траже ванредне мере и другачији приступ у раду.

Показало се да ма колико трајала тешка времена, као ове године, опстају и трају издржљиви људи.

Међу њима је Славко Величковић који се неколико деценија успешно бави повртарством у Катуну недалеко од Врања. Упркос отежаним околностима које је условила епидемија.

Славко Величковић повртар каже да је на имању  под пластеницима засадио укупно две и по хиљаде коренова паприке, хиљаду и 500 краставаца, хиљаду струкова парадајза, на површини од 12 ари под пластеницима.

Упркос отежаним околностима, које је узроковала епидемија, сав досадашњи род пласирали су оглашавањем преко друштвених мрежа.

Савремена техологија им је итекако била од помоћи, па су многи купци долазили на газдинство, некима  су робу достављали на кућну адресу, а део робе пласирали су у маркетима.

И када је реч о производњи, већ годинама примењују савремена сазнања.

Славко Величковић  истиче да је у бављењу овим послом, на првом месту знање. Због тога је у сталним консултацијама са стручњацима у Пољопривредној стручној служби.

Каже да нове сорте и хибридна семена траже комплетну хемијску заштиту у почетним фазама развоја.

Ова година и неповољне временске прилике с пролећа утицале  су на нешто нижи обим рода, али је цена  повољнија за произвођаче, па ће успети да профитирају.

Иначе, и током предстојећег викенда  18. и 19. јула, зелене пијаце неће радити, а неће бити могућа ни продаја мешовите робе.

У недељу, 19. јула, неће радити ни сточна пијаца у селу Ристовац.

Зелене пијаце остају отворене радним данима, уз  поштовање свих превентивних мера  заштите, које сада укључују и ношење маски на отвореном.

 

 

Последњи пут измењено петак, 17 јул 2020 16:27

Сточарство као грана пољопривреде већ деценијама је у опадању, поготову међу млађом популацијом на селу. Да овде има рачунице  показује својим примером Дејан Величковић, који у селу Катун у близини Врања, годишње произведе и тржишту испоручи 200 прасади и до сада је задовољан потражњом и ценом.

Производња прасади и тов су исплативи, чак и сада када је због епидемиолошке ситуације смањена потражња, процена је једног од ретких произвођача прасади у врањском крају, Дејана Величковића у селу Катун. Пре две године одлучио је да искористи постојећи објекат и да уз доградњу и адаптацију почне са овом производњом.

Дејан Величковић  каже да је набавио квалитетног нераста и 10 крмаче расе Ландрас. У објекту од 200 квадрата  годишње тржишту испоручи 200 прасади. Планира да подигне нови  савремени  објекат са решеткастим подовима али за то му је потребна и помоћ државе.

До сада је уложио око 15 хиљада евра. Да би појефтинио производњу храну за фарму делимично сам производи, а за прасад купује готову смешу.

Дејан Величковић  каже да је тренутно продаја прасади нешто слабија због епидемиолошке ситуације . Иначе, је задовољан ценом од  280 динара по килограму живе ваге, односно покрива трошкове а има и зараду. Тренутно има још 23-оје прасади тежине од 30 до 40 килограма.

Намерава да подигне наменски, савремени објекат са 30 крмача. Поред  прасади планира да почне и са производњом товних грла.

 

Последњи пут измењено уторак, 14 јул 2020 14:12

Жетва јечма која је крајем јуна почела на пољима Врања и округа је при крају.

Просечни приноси јечма ове године  достизаће око 3 и по тона по хектару, што је нешто боље у односу на прошлу годину.

На газдинству Дејана Ивановића у Моштаници ради се пуном паром. Сопственом механизацијом уз учешће чланова домаћинства жању јечам, како би припремили храну за фарму свиња.

Иначе, паралелно се баве и ратарством, као и повртарством и како Ивановић тврди аграр је исплатив, али се мора пуно планирати и паметно улагати.

Дејан Ивановић  рекао је да са 30 ари очекује принос од тоне и 300 килограма јечма и да ће житарице бити искоришћене на фарми свиња.

По искуствима са његовог газдинства пољопривреда је исплатива уколико се ради плански у складу са трендовима и одговарајућим улагањима. Обрађују 3 хектара  под житарицама, хектар кукуруза и пола хектара поврћа.

Приноси јечма ове године зависе од времена сетве, као и примењене агротехнике, али се по основу досадашњег тока жетве може закључити да ће бити бољи од очекиваних.

Пољима под овом житарицом нису нашкодиле ни  учестале падавине.

Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне службе  оцењује да је овогодишњи род јечма просечан, квалитет рода бољи него лане.

Просечно, очекује се принос од око 3 и по тоне јечма по хектару.

Жетва ове житарице требало би да се заврши  ове недеље, када почиње скидање са њива  рода пшенице.

Код ове житарице запажено је да има доста полегања , па се жетеоцима препоручује да воде рачуна о подешавању помоћних алата.

Према свим проценама приноси пшенице биће слабији у односу на лане и износиће до 3 и по тоне по хектару.   

 

 

Последњи пут измењено петак, 10 јул 2020 16:11

Министарство пољопривреде и ове године помаже онима који намеравају да подигну нове засаде винове лозе. Управа за аграрна плаћања расписала је јавни позив за подношење захтева ради остваривање права на подстицаје  приликом подизања  вишегодишњих  засада винове лозе у овој години.

Подручје југа Србије мало је скрајнуто са винског пута , којим иду љубитељи и дегустатори доброг вина. Иако је природа овде даровала идеалне  агроеколошке услове за  гајење грожђа, мало је новоподигнутих винограда. Разлози су бројни, а један од најзначајнијих је висока цена подизања засада. Процене говоре да је за један хектар винограда потребно уложити  најмање 15 хиљада евра у обраду земље, набавку квалитетног садног материјала, стубова и наслона, као и саму садњу.

Због тога ресорно министарство дужи низ година даје подстицаје за подизање вишегодишњих засада винове лозе. Право на подстицаје имају сви који су уписани у Регистар пољопривредних газдинстава , физичка и правна лица.  Висина подстицаја износи  60% од вредности прихватљиве. Највиши укупни износ подстицаја који може да се оствари у једној календарској години је 80 милиона динара.

Уколико се подстицаји односе на производне засаде са српским домаћим сортама винове лозе, подстицаји се увећавају за 100.000 динара по хектару производног засада. Такође, ако се подстицаји односе на засаде подигнуте на надморским висинама изнад 200 метара или  на нагибу терена изнад десет степени, подстицаји се увећавају у износу од по 100.000 динара по хектару. Захтеви се подносе до 19. августа ове године .

Oно што будући виноградари морају да знају је да је уз велики рад неопходно и велико стрпљење и време. Наиме, након садње винограда, први род можете очекивати тек у трећој години.

А до доброг вина морате сачекати бар још једну годину. За то време мора да вас послужи небо и да године буду добре и родне.

 

Откупна цена малина тренутно је 200 динара за сорту Виламет и 215 динара за Микер. Очекује се раст цене у наредним данима, процена је  власника малињака са подручја југа Србије. Берачима се плаћа од 45 до 55 динара по килограму убраног воћа.

Због пролећног мраза, а сада и кише, овогодишњи род малина на југу Србије умањен је за више од 30 одсто. По хектару ће моћи да се убере  од 7 до 12 тона.

Последњи пут измењено понедељак, 06 јул 2020 13:48

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Из дана у дан све стабилнија епидемиолошка ситуација - Радио Телевизија Врање https://t.co/e2ir7NTyDW via… https://t.co/4q4D9sk5Fd
Градоначелник: Паркови су огледало градова, нашим можемо да се поносимо - Радио Телевизија Врање… https://t.co/KSYTpUTLhh
Све мање оболелих и све више вакцинисаних - Радио Телевизија Врање https://t.co/ZL0gDXFBBh via @tripplesworld https://t.co/4PSpK23cVR
Follow RTV Vranje on Twitter