Пољопривреда

Пољопривреда

Поред резидбе винограда и воћњака која  је у току,  упоредо би требало обавити и ђубрење земљишта као припрему за наредну вегетациону сезону. Ова агротехничка мера једна је од важнијих у постизању високе родности и квалитета воћа и грожђа.

Основно ђубрење вишегодишњих засада је агротехничка мера којом се додају хранива потребна за нормално одвијање раста и развоја  како новоподигнутих тако и старијих засада воћа и винове лозе. Време основног ђубрења је од почетка септембра до средине новембра, односно приликом дубоке јесење обраде земљишта. Тада би требало користити органска ђубрива односно згорели стајњак. Ако се  не обави у јесен , треба га обавити  сада  или у рано пролеће када време дозволи, а свакако пре почетка вегетације. Примењују се комплексна минерална ђубрива  с мање азота, а више фосфора и калијума.  

СНИМАК: мр Небојша Младеновић из Пољопривредне службе прецизира да  је у овом периоду, у воћњацима и виноградима  ,обавезна   примена комплексних минералних ђубрива са већим процентом фосфора и калијума, у количини од 500 до 600 килограма по хектару. То би требало урадити најкасније у року од наредних 20-ак дана. Најважније је да се то ђубриво плитком обрадом унесе у земљиште и на тај начин дође у додир са влагом. Постепеним растапањем долази у зону корена и храни биљку.

Хемијска анализа земљишта даје најпотпуније податке о томе које врсте и количине ђубрива су неопходне. На то  стручњаци стално подсећају пољопривреднике без обзира којом се врстом биљне производње баве. Метеоролози сутра и последњих дана фебруара  најављују кишу  што ће допринети растапању ђубрива и исхрани биљака, као припрема за интензивну вегетацију.

 

Последњи пут измењено среда, 19 фебруар 2020 13:35

Министарство пољопривреде ускоро ће расписати конкурс за улагања у развој сеоског туризма. Финансирање се односи на изградњу, реконструкцију, као и адаптацију већ постојећих базичних и пратећих туристичких објеката. Право да конкуришу имаће физичка лица, пољопривредна газдинства, мала и средња предузећа. Етно туризам у Србији постаје са годинама све популарнији нарочито међу страним туристима. Сада има регистровано неколико хиљада сеоских домаћинстава која се баве овим видом туризма. Најмање их је на југу Србије, а највише у срединама које имају уређену инфраструктуру. Европска Унија и ресорно министарство препознали су етно туризам као недовољно искоришћени ресурс, поготову у руралним срединама где само од „чисте“ пољопривредне производње, једно газдинство не може да опстане.

Роберт Ширтов из Пољопривредне службе Врање истиче да ће се инвестиције кроз конкурс односити на изградњу, реконструкцију, као и адаптацију већ постојећих базичних и пратећих туристичких објеката. Од добијених средстава може се улагати у опрему у ресторане, смештајне капацитете, пратеће објекте за рекреацију.

Рачуница показује да би једно домаћинство са осам до 12 лежајева могло да се бави сеоским туризмом, потребно је у старту да уложи од 10 до 15 хиљада евра како би кућу адаптирали за госте. То подразумева изградњу савремене кухиње, реконструкцију соба и уградњу купатила, као и система за грејање. Оваква инвестиција исплати се након треће године, а зарада, када су пуни капацитети, износи од 9 хиљада евра за туристичку сезону. За отварање једног ресторана у сеоској средини потребна су минимална улагања од 3.000 ЕУР за савремену кухињу, као и инвентар. Додатна предност је што се у припреми јела користи сопствено воће и поврће, па и то снижава трошкове.

Ширтов напомиње да је максимални износ враћених средстава у односу на уложена 65 одсто, односно од пет хиљада до 300 хиљада евра. Право да конкуришу имаће  физичка лица, пољопривредна газдинства, мала и средња предузећа. Добра ствар је да на овај конкурс имају право да се јаве и лица која се тренутно не баве овим послом, али то намеравају.

Оног тренутка када буде прихваћен и одобрен њихов захтев, тада су сигурни да ће им бити враћен део уложених средстава и тада могу да крену у реализацију посла и најпре изврше категоризацију смештајних капацитета.

 

Последњи пут измењено уторак, 11 фебруар 2020 13:54

Министарство пољопривреде почело је са одобравањем захтева за исплату подстицаја за тов животиња на фармама. Захтеви се могу подносити до краја јула ове године. Износ подстицајних средстава различит је у зависности од врсте животиња. Право на подстицаје имају физичка и правна лица, као и привредници.

Сточарство  је једна од  најзахтевнијих  грана  пољопривреде. Због тога  ресорно министарство годинама уназад  даје бесповратна средства за подстицање примарне сточарске производње. Један од сегмената је производња меса, односно тов животиња на фармама. И ове године почетак фебруара - време је када фармери могу почети са подношењем захтева за исплату ових средстава, која су различита за у односу на врсту това.

Срђан Зафировић из Пољопривредне службе  Врање напомиње да је износ подстицаја за тов  јунади 15 хиљада динара по грлу, за јарад и јагњад две хиљаде, а за свиње хиљаду динара. Право на подстицаје имају лица која су на свом газдинству товила јунад најмање 4 месеца и да су грла предала кланици. У периоду од 1. фебруара до 31.јула могу се поднети по три захтева, минималан број јунади је 3.

Минималан број јагњади је 10 грла по једном захтеву, што важи и за товљенике, а за јарад  5 грла. Право на подстицаје имају физичка и правна лица, као и привредници. Актуелне су подстицајне мере за узгој телади за тов, за краве које нису уматичене. Зафировић прецизира да је износ подстицаја у овом случају 20 хиљада динара по грлу. Захтеви се подносе до 31. јула ове године за она грла која су се отелила почев од 1. јула прошле године до краја јуна 2020.

Очекује се да ће овакве подстицајне мере, односно исплата бесповратних средстава подстаћи сточарство у Србији. За сада је приметан раст фарми на којима се узгајају козе, док власници оваца повећавају број грла.

Последњи пут измењено петак, 07 фебруар 2020 15:27

Министарство пољопривреде у сарадњи са саветодавним службама раде на едукацији фармера ради почетка примене Правилника о квалитету сировог млека. Циљ овог документа је побољшање квалитета  откупљеног млека које се испoручује крајњим потрошачима.

Иако је почетком ове године требало да почне примена Правилника о квалитету сировог млека то се још увек није догодило. Разлог је неспремност и фармера и откупљивача да се овај правилник примени. Суштина овог документа је да ће се убудуће непосредним произвођачима млеко првенствено плаћати према стању здравља животиња и хигијени у процесу муже. Ради се о броју присутних микроорганизама и броју соматских ћелија у млеку.

Роберт Ширтов из Пољопривредне саветодавне службе Врање појашњава да то значи да ће млеко бити разврстано у три категорије, с тим да је дозвољени број соматских ћелија до 400 хиљада у свим  категоријама. Број микроорганизама у првој класи је до 100 хиљада, у другој од 100 до 400 хиљада, а у трећој преко 400 хиљада јединица.

При томе, број микрооорганизама показује хигијену у целокупном процесу муже па све до хлађења млека. Број соматских ћелија показатељ је здравља млечних жлезда. Ширтов напомиње да се млеко за сада плаћа још увек према проценту млечне масти, која по новом правилнику не сме бити мања од 3,2 процента за кравље млеко.

Ради почетка примене новог Правилника, представници Стручних пољопривредних служби ће стално обилазити фарме на којима се производи кравље млеко. За непосредне произвођаче ће организовати едукативне радионице  на којима ће показним вежбама практично објашњавати шта морају да ради како би добили бољи квалитет млека. Циљ је опстанак на тржишту и достизање већег профита.   

Последњи пут измењено четвртак, 06 фебруар 2020 14:24

Снег и киша ових дана, значајно ће поправити водни режим  код озимим стрних житарица, које су готово остале без имало влаге, због изузетно сушне јесени и зиме .

Ова година била је изузетно тешка за ратаре јер због суше се период сетве продужио до пред крај 2019. Због тога су засејане житарице сада у различитим фазама развоја. Оно што им је заједничко је да је влага у зони корена на минимуму и да су им је сада снег и киша добро дошли.

Стручњак за ратарство Нада Лазовић Ђоковић процењује да снег није само добар покривач који спречава измрзавање биљака код ниских температура, већ даје и влагу која је неопходна стрним усевима. Генерално можемо рећи да су у добром стању и да јутарњи мразеви до минус 8 степени током јануара, нису нанели значајније штете.

Пшеница је ове године засејана на свега пет хиљада хектара ,па ратари желе да од тако малих површина добију оптимални род. Зато су сада у искушењу да почну са прихраном која је свакако неопходна пшеници. Међутим, стручњаци не препоручују прихрану у овим условима. 

Нада Лазовић Ђоковић саветује ратарима да никако у овом тренутку не прихрањују засејане житарице јер су сада у стању потпуног мировања и не могу да усвајају храну. Прихрана се може обављати тек када почне процес вегетације и то у два наврата.

Стручњаци саветују да се прихрана усева обави у две етапе. Прва са 50 одсто азота са почетком вегетације, а друга у периоду влатања.

 

Последњи пут измењено среда, 05 фебруар 2020 17:14

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Из дана у дан све стабилнија епидемиолошка ситуација - Радио Телевизија Врање https://t.co/e2ir7NTyDW via… https://t.co/4q4D9sk5Fd
Градоначелник: Паркови су огледало градова, нашим можемо да се поносимо - Радио Телевизија Врање… https://t.co/KSYTpUTLhh
Све мање оболелих и све више вакцинисаних - Радио Телевизија Врање https://t.co/ZL0gDXFBBh via @tripplesworld https://t.co/4PSpK23cVR
Follow RTV Vranje on Twitter