Цветна марама Истакнут

By Валентина Златановић Марковић октобар 11, 2020 0

Видосави Митић, за подвиг људскости

Био је рат, зло доба. Ум изнова решава питање правде, људске и божанске. Време јаука и време наде. Време људи и нељуди.

Живот под срцем Мила (Милева Златановић, прим.аут.) носи и још троје нејаке деце трчкара око ње. Са свих страна – разни неки непријатељи и пријатељи. Мудро треба промишљати и зборити. Бог јој је подарио мудрости и снаге. Као девојчица, преживела је тифус, очев одлазак у балкански рат, мајчину преудају, комшијске сажаљиве погледе, ратне ситуације болести, глади, самоће. Подигли су је очеви родитељи, и удали када је дошло време. Сада има своју породицу, мужа, децу, свекра и свекрву, слогу и берићет у кући, лепо домаћинство.

Други рат још  траје. И свако има своју улогу у тим страшним данима. Војске које долазе и пролазе увек траже храну. Не сме се мислити на страх. Падају бомбе, чују се авиони, ређају се слике језивих разарања и људске немоћи. Као да се можеш заштити под небеском капом, ако нема дана! Живиш живот, а рат је!

Тежак дан притиснуо је нејака плећа. Партизани су је послали да самеље брашно. Поодмакла трудноћа, четврто на путу. Укућани су отишли за својим пословима. До воденице треба ићи путем иза куће. Одморити, па наставити. У једном трену је застала. Предосећај, можда.  Левом  руком је држала стомак под срцем, штитећи будући живот, другом се наслонила на дрво. Граната се распршила и део је погодио у десну шаку. Гелер јој је расекао длан и створио дубоку рану. Њен вапај, њено дозивање и плакање чула је тетка Вида, добродушна жена, која је делила судбину свих жена у рату. Њена куће беше нeдалеко испод ове заравни, али је тога дана била на њиви близу Милине куће. Сунце се разливало у хиљаду боја по гранама и дрвећу. Мила је осећала слабост. Да ли ће је ико чути?! Ради детета које тек треба да се роди. Ради оно троје који се безбрижно играју и у овом времену зла! Како су чиста дечја срца!  –  осмех њеног срца проби се кроз муку.

Тиха молитва грејала је живот у њеној утроби. Сунце је нестајало из њених очију, глас јој је био слаб. Слике су се ређале.

 Дотрчала је тетка Вида (Тетка Вида је Видосава Митић из села Жапско, прим.аут.), у трену је скинула цветну  мараму са своје главе и везала јој руку да се отров не би даље ширио. Умила ју је, дала воде, помогла јој је да оде до куће, рекла охрабрујуће речи. Тетка Вида је Мили пружила прву помоћ без иједног сата школе и учења. Подвиг за чуђење и дивљење. Школа живота забележена у крвотоку, осећај који се наслеђује, импулс одрживости и опстанка, човечност. Укућани су пристизали, забринути, уплашени. Уследила је болница, лекари, лечење и опоравак у бањи. У свему, десио се и порођај: Мила је родила  здраво мушко дете. Кажу, у рату се рађају мушка деца.

Десна шака згрчена, са савијеним прстима, говорила је својим изгледом о прошлости и ратним данима. Мила је била прави борац, мајка, бака, прабака. И ратни инвалид. Пристојност је затварала врата љубопитљивости. Њени вољени нису  никада причали о томе са жаљењем и гађењем. Та рука се поштовала и љубила.  Та рука је миловала и давала благослов. Та рука им је махала када су кретали на посао, путовања, факултете, у друге градове. Та рука није заборавила  тетка Виду која јој је продужила  живот!  Делиле су потресну и болну причу. Мила је помагала тетка Види и њеној породици када би долазили тешки дани и када  њихове њиве  нису  рађале.  Биле су блиске по годинама, али још више по животним недаћама које су их сналазиле. Делиле су и породичне радости. Милина фамилија је памтила  доброчинство тетка Виде, храброст и спремност да у ратним  условима притекне у помоћ, да покаже трезвеност, спретност  и сналажљивост, да пружи љубав.

Мила је, после несреће, годину дана имала потребну негу и помоћ. Подгајила је децу, унуке и праунуке. Најлепшим причама отварала им је широке путеве ка животу. Сви су се школовали и били добри и узорни људи. Бринула је и о старијим члановима породице. Живот ју је  обилато наградио. Живела је у складном и тихом  браку са својим човеком. Умрла је у  90. години. На дан сахране, када су њеног Милана унуци грлили и тешили, он је само тихо рекао: „Оде моја Милева!“

Онај живот у њеној утроби, заштићен од гелера бомби и граната, живот је мога тате. И данас, левом руком, моја бака под срцем  грли живот,  а десном  чува све нас од разних гелера којима смо изложени.

Тетка Виде одавно нема, али је се сећамо и помињемо са великом захвалношћу и надом да њена благост и храброст испуњава рајске просторе.

(2020)

Биографија: Валентина Златановић Марковић (1970, Врање, Србија)

Дипломирани филолог за српскохрватски језик и јужнословенску књижевност. Сада је доктор филолошких наука. Радила је као радијски и телевизијски новинар у локалним медијима (у Врању и Нишу). Сарађује са локалним медијима и установама кулутре.Бави се књижевном критиком, есејистиком, сатиричном прозом, сценском уметношћу и режирањем духовних и поетских програма.Њено стваралаштво је заступљено у електронским и писаним зборницима. Њен стручни и научни рад је представљен на научним конференцијама и у стручним часописима.За свој рад је награђивана и похваљивана (за поезију, за сатиричну прозу, за драмско-педагошки рад, за менторски рад).

 Објављене књиге:

„Ако смо некад знали да волимо“ (поезија, 2008)

„Љубав – то си Ти“ (поезија и проза, 2012)

„Духовност у делу Исидоре Секулић“ (монографија, 2013)

„Стазама Фрогнера, лирски разговори са Исидором Секулић (лирска проза, 2015) 

„Путовање“ (лирска проза, цртежи Марије Шћепановић, 2017)

Стазама Фрогнера, лирски разговори са Исидором Секулић (лирска проза, 2019, друго издање) 

„У пјесмама укрштених вјетрова, лирски разговори са Весном Парун“ (поезија, 2019)

„P.S.“ (лирски записи,2020)

Најдраже награде: Паунова награда за књигу лирских записа „Стазама Фрогнера, лирски разговори са Исидором Секулић“ (Ужице, 2005), додељена 2016. у Рибашевини. Повеља за најбољу књигу песама у 2008. години за књигу песама „Ако смо некад знали да волимо“ (Ниш, 2008), додељена 2009. у Удружењу  књижевника „Бранко Миљковић“ у Нишу.

Запослена је као професор књижевности у средњој школи у Ужицу, где живи са породицом.

Оцените овај чланак
(1 Глас)
Последњи пут измењено недеља, 11 октобар 2020 21:22

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Обавезно уклањање снега и леда испред објеката - Радио Телевизија Врање https://t.co/Gx4gEl1SKZ via @tripplesworld https://t.co/5yYNHgqghe
Нови дом вечерас продужава грејање, а ујутру почиње раније, већ од 4:30 - Радио Телевизија Врање… https://t.co/zIDWAvTNVY
Познати добитници награда ''Свети Сава'' - Радио Телевизија Врање https://t.co/t9yc62SzDn via @tripplesworld https://t.co/rCmNUxyrUw
Follow RTV Vranje on Twitter