Сурдулица је прва у округу и једна од малобројних општина у земљи која је урадила Студију о ратним меморијалима на територији општине. Радио телевизија Врање имала је значајну улогу у покретању ове идеје, јер је прошле године указала на непостојање евиденције ратних меморијала.

Поменути пројекат Сурдулица је реализовала у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе из Ниша. Истовремено у току је изградња меморијалног парка уз парнерство са Републиком Бугарском.

На тај начин испуњена је и законска обавеза прописана Законом о ратним меморијалима, чланом 12. којим свака локална самоуправа мора да уради евиденцију ратних меморијала на својој територији. Кроз Студију је сагледан цео споменички фонд ратних меморијала и на основу тога ће моћи да се планирају активности на њиховој заштити, одржавању и презентацији.

„Ово је испуњење обавезе коју је локална самоуправа узела на себе поштујући све жртве и страдања на територији општине, кроз заиста дугу историју. Ми ћемо као одговорна локална самоуправа наставити да чувамо своју традицију поштујући пропшлост, поштујући жртве и на тај начин ћемо онемогућити да нам се историја понавља,'' каже Александра Поповић, председница општине.

“Завод за заштиту споменика културе Ниш  је на основу сарадње са општином Сурдулица провео на терену од новембра до марта радећи на истраживању и сагледавању стања ратних мемморијала на територији ове локалне самоуправе. Након тог опсежног рада и захваљујући доброј сарадњи, ми смо извршили преглед и урадили Студију о ратним меморијалима,'' додаје Ђорђе Стошић, стручњак Завода за заштиту споменика културе из Ниша.

Студија ће послужити за допуну планске документације општине и постати званичан документ којег ће сви субјекти морати да се придржавају, каже Драган Мицић помоћник председнице општине, који је дао посебан допринос завршетку овог важног посла.

„Када је овај проблем у једном моменту кулминирао са причом о томе да неко уништава стратиште Дубока долина, које је из времена Првог светског рата, ми смо у општини одлучили да овај проблем решимо на тај начин што ћемо израдити Студију о ратним меморијалима,'' додаје Мицић.

Студија је урађена студиозно, на истраживачки начин, уз коришћење података са терена, форензичких података, доступне литературе и других историјских података, каже Мицић. Додаје да ће овим бити разрешене све дилеме по овим питањима и Сурдулица неће имати више потребу да се на било ком нивоу сукобљава око тога.

Истовремено,у градском парку је у току изградња меморијалног комплекса који је састављен из две целине и стално се надограђује. У једном делу су смештени монументални споменици и обележја, а други је отворен и носи слободу кретања у 21.веку.

Пандемија корона вируса условила је другачију организацију посла у свим локалним самоуправама. Посебном режиму морали су да се прилагоде сви у циљу очувања људских живота и заштите становника.

У Сурдулици, је као и у другим општинама, важну улогу преузео Кризни штаб.

Општина је кроз Фонд за здравство издвојила додатна средства за помоћ оболелима од коронавируса, као и Здравственом кризном штабу, а упослен је и значајан број медицинских радника.

Локална самоуправа је са почетком пандемије, формирала и Здравствени кризни штаб који је мобилан 24 сата и у чијем раду учествују директори обе болнице, млади лекари, стручњаци.

Реаговало се брзо и ефикасно упркос томе што је вирус био непознаница за све.

За становнике Сурдулице, али и других општина у окружењу од изузетног је значаја постојање Специјалне болнице за плућне болести, на територији општине, која је организовала рад у ковид режиму и отворила врата оболелима.

Општина је кроз Фонд за здравство издвојила додатна средства з помоћ оболелима од коронавируса, као и Здравственом кризном штабу.

Све оно што је било потребно, а што је ингеренција локалне самоуправе, омогућено је и урађено.

„Лекари, медицинске сестре, техничари, у овом, назови рату, нису могли да бирају време. Сви смо се ставили у службу грађана Сурдулице. Неки главни закључак са тих првих седница Здравственог кризног штаба био је да морамо да функционишемо као једно. Оно што хоцу да истакнем је да су они имали огромну подршку локалне самоуправе и све оно што су рекли да треба, имали су одмах“, објашњава Александра Поповић, председница Сурдулице.

Пошто вирус не бира кога ће да нападне, било је оболелих међу члановима Здравственог кризног штаба, међу лекарима и медицинским радницима у обе болнице.

Председница каже да су се у ходу организовали, помагали колегама, дежурали, како би становници и пацијенти у болницама били адекватно збринути.

Није било лако, потврђује и др Ивана Давидовић Тасић заменица директора Здравственог центра у Сурдулици.

„Поред тога што сваког дана имамо прилив пацијената сумњивих или оболелих од ковида, несметано се одвија и рад у зеленој зони. Сва наша одељења, у склопу болничког дела, и специјалистичке службе, врше пријем пацијената и лечење пацијената који су ковид негативни“ каже др Ивана Давидовић Тасић заменица директора Здравственог центра у Сурдулици.

Велику помоћ пружили су и млади стручњаци, лекари, медицинско особље који су се одлично снашли упркос томе што им је ово био први радни задатак.

„Као и све наше колеге, нисмо знали са чиме се сусрећемо, али за сада се сналазимо одлично. Вакцинација тече задовољавајућим током. На почетку су највише били људи старије доби, али сада имамо све више младих“, истиче др Љиљана Христов, лекар у ЗЦ Сурдулица.

Јована Младеновић, медицинска сестра то потврђује: „За све нас је ово нешто ново, доза страха је присутна, али свима нама је у интересу да помогнемо што већем броју људи. Има страха, али морамо да се боримо“.

Имунизација становништва је веома важна и то је пут којим можемо савладати ову тешку ситуацију, истиче председница општине. Има поруку за све грађане.

„Као човек и као лекар, апелујем на што већи број вакцинисаних. Вакцина је цивилизацијско достигнуће, а нама улазница за живот без дистанце“, поручује Поповићева.

Ученици ОШ "Вук Kараџић" из Сурдулице остварили су изузетан успех пласманом на 6 републичких такмичења.

Овакав резултат посебан је и због актуелне ситуације, јер се радило под специфичним околностима.

Никола Ристић пласирао се на републичко такмичење из математике и хемије, Стефан Стаменковић из физике, Сара Стојковић и Петра Стојановић постигле су запажен успех на књижевној олимпијади, а Јелена Стаменковић, Уна Готовац, Матеја Спасов, Матеа Спасић и Анита Аначков из технике и технологије.

Мушка екипа у футсалу била је најбоља у округу и представљаће школу на републичком нивоу.

Ученици кажу да је изазов било припремати се истовремено за такмичења и пратити наставу он лајн, али су успели.

Надају се добром пласману на републичком нивоу.

На симболичној свечаности која је уприличена у школи, најбољим ученицима додељене су похвалнице за успешно представљање школе и општине Сурдулица.

Директорка Драгана Нешић захвалила се ученицима и својим колегама на оваквим резултатима и истакла да су учинили да се сви осећају изузетно поносним.

За наставнике и директора највећа сатисфакција су успеси деце. Очекују да ће потвда за добар рад бити још.

„Друштво за српски језик је одлучило да се ове године такмиче само ученици 8. разреда, тако да су у неку руку оштећени шести и седми разред. Овде би било још награђене деце и наставника, јер су углавном србисти ти који доносе лепе резултате и школи и општини. И то нас веома радује“, каже Жаклина Станојковић наставница српског језика.

Колегеница Драгана Ристић, наставник математике додаје: „ Била сам веома поносна. Наша школа задњих година постиже изузетне резултате из математике. Нису то само моји ученици, и остале колеге постижу јако добре успехе“.

Директорка Драгана Нешић истиче:“ Било је јако тешко извести он лајн наставу, било је тешко укључити се у гугл учионице, па имати, немати укључен микрофон, камеру. Све су то издржала деца, наставници, њихови родитељи, тако да смо редовну наставу одрадили добро и преко тога додатну, и резултати су дивни. Ја не памтим, а овде сам 22 године, да је било оваквих резултата. Чекамо тамичење из српског језика где очекујемо најбоље резултате и историју, а предстоји нам и такмичење које организује Центар за таленте“.

Школа "Вук Kараџић" у Сурдулици почела је са радом 1979. године.

У централном објекту и подручним одељењима у Алакинцу, Биновцу и Сувојници наставу похађа 688 ученика.

У богатој историји било је много успеха, али овакав се не памти.

Најављују да је ово само почетак!

У Специјалној болници за плућне болести у Сурдулици, у делу који ради као ковид болница, тренутно су попуњени капацитети.  Клиничке слике оболелих су много теже у односу на претходни период упркос томе што што је приметан тренд смањења новооболелих који се јављају у ковид амбулантама. Актуелности из општине Сурдулица можете пратити на каналу РТВ Врање од суботе 24. априла у оквиру емисије „Сурдулица у објективу“ која почиње у 20 сати.  Реприза је средом од 13 сати.

Специјална болница за плућне болести у Сурдулици дуже од годину дана је у ковид систему, са краћим паузама. Један део установе  је отворен за пацијенте који болују од плућне патологије и није у ковид режиму, а други део је претворен у ковид болницу у којој се смештају пацијенти из целог округа и Косовског поморавља. Тренутно немају пацијенте са лакшим облицима болести, што је тешко и за особље и за саме пацијенте, каже др Славиша Костић  директор. Нажалост велики број пацијената је морао да се транспортује у веће ковид центре који имају интензивну негу.

-Све је већи број млађих пацијената средње животне доби, са средње тешким и тешким клиничким сликама. Доминирају пацијенти који су старији од 60 година, вероватно због придружених болести, али често имамо пацијенте са тешким клиничким сликама који су старосне доби од 40-50 година, а не ретко и млађе од 40“, објашњава директор Костић. 

Пошто су углавном породична заражавања, добро је што је, најчешће, само по један члан породице за болничко лечење, који је из ризичне групе или има још неку болест, објашњава доктор. Посао усложњава што у ковид амбулантама често недостају реагенси или је немогуће рентген снимање, па не може да се уради тријажа пацијената на лицу места, већ долазе код нас, каже Костић. То је велико оптерећење за особље болнице, лекаре и медицинске раднике, јер смо на доњој граници када је у питању кадар. Међутим некако издржавамо све.

-Немогуће је избећи овај вирус, видећемо шта ће бити после вакцинације. Велики део особља кои ради у болници је прележао корону. На сву срећу нисмо имали колективне испаде, да не би могли да надоместимо постојећим кадром“, објашњава Костић.  

Он додаје да вирус не стаје. Иако је тренутно смањење броја новооболелих, далеко од тога да је пад криве. Капацитети свих болница, које су у ковид режиму су веома оптерећени, и зато је важно да се процес имунизације настави и да се сви понашају одговорно.

Епидемиолошка ситуација у општини Владичин Хан је мало боља, јер нема тежих клиничких слика. Континуирано тече и имунизација становништва.

Грађани без пријаве могу да се вакцинишу кинеском вакцином.

Ред испред ковид амбуланте показује да нема места опуштању. Посебно зато што се број новооболелих на дневном нивоу не мења месецима. Најчешће обољевају становници између 40 и 70 година, али било је и ковид позитивне деце.

„Лакше клиничке слике имамо. Према информацијама које сам добио од ренгенолошке службе последњих неколико дана нисмо имали упале плућа“, каже др Владан Дончев директор Дома здравља у Владичином Хану.

Процес вакцинације се одвија неометано, од недавно могу да се вакцинишу сви заинтересовани грађани без електронског пријављивања.

У договору са локалном самоуправом ускоро ће почети и вакцинација по селима.

„Тренутно имамо „Синофарм“ вакцину и одређене количине „Фајзера“, али само за заказане пацијенте преко е-управе. Било је и заосталог „Спутњика“ због тога што се нису појавили грађани који су заказали и решили смо да и ту вакцину дамо онима који изразе жељу. Сада је остала само кинеска вакцина. Покушаћемо да организујемо вакцинацију и по селима, и то у здравственим амбулантама у Стублу, Џепу и Мањаку “, објашњава доктор.

Др Дончев каже да вакцинација није гаранција да неко неће да оболи и зато је важно да се грађани понашају у складу са препорукама лекара.

Епидемиолошке мере морају да се поштују.

„Особа која је вакцинисана, неће оболети или ће имати лакшу клиничку слику, али нико не даје гаранцију да она неће бити преносилац даље. Она ће можда бити имуна на вирус, али може да га пренесе другоме“ каже др Дончев.

Због тога и они који се вакцинишу треба да имају на уму да не смеју да се опуштају.