Регион
Чланови Планинарско-спелеолошког клуба „Двиг“ из Владичиног Хана вратили су се са експедиције по Црној Гори где су попели 6 планинских врхова и истражили кањон Невидио.
Планинска тура је трајала 7 дана. Немања Милосављевић и Богдан Милановић одлучили су да обиђу највише врхове Црне Горе, културно-историјске знаменитости и тајанствени кањон Невидио.
„Наша планинарска тура започела је успоном на два врха на планини Хајла која се налази на граници између Србије и Црне Горе. Највиши врх је истог назива као и планина, Хајла висок 2 403 метра, њега смо попели првог дана, а онда до краја дана и нешто нижи врх Ахмица. Након тих успона преселили со се на Комове. Комови су парк природе и, по мом искуству, од свих места које сам обишао у Црној Гори, можда најлепши предео за планинаре. Ми смо били смештени недалеко од Еко катуна Штавна који се налази на 1900 метара надморске висине и у два дана смо попели три највиша врха у тој области, Кучки, Љеворечки и Васојевићки ком, који су сличне висине од по 2 460 метара, објашњава Немања Милосављевић“, председник клуба и један од чланова експедиције.
Пут их је даље водио на Дурмитор. Били су у недоумици да ли да иду на Боботов кук, други по висини врх на овој планини, јер се време покварило, што је изузетно опасно за планинаре.
Ипак су одлучили да покушају, и са раним јутарњим поласком, успели су да се застава „Двига“ завијори на 2500 метара.
Следећи циљ је био тајанствени кањон Невидио.
„Невидио је, један од можда последњих кањона, који су дуго година остали потпуна непознаница за истраживаче, јер је био јако непроходан. До 60- тих година нико се није усудио да покуша га прође целом дужином. Дуг је око 4 километра, сам кањонски део је око 2 километра. Нама је било потребно готово три сата да прођемо тај део. На појединим местима кањон је широк само пола метра, а дубина кањона је око 450- 500 метара. У већем делу кањона сунчеви зраци и не допиру, па је зато добио и име које носи“, каже Милосављевић.
Невидио је тешко проходан због воде која пролази кањоном и великог броја водопада, вирова и брзака, као и наслага балвана.
На појединим местима је неопходно скакати у вирове од по 4, 5 метара висине.
„Нужно је пливати и ако има брзака. И ако смо били у ронилачкој опреми, из кањона смо изашли готово промрзли, јер је температура воде 7-8 степени.“, прича Немања.
Истиче да је ово врхунац њиховог досадашњег искуства обиласка кањона на више локација у региону. Имају много планова за ову годину, али они зависе од развоја епидемиолошке ситуације.
Једна група планинара требала би да иде на Алпе у Италију, а извесно је да ће њихов члан Дејан Тасковић у оквиру међународне експедиције ускоро на Арарат, највишу планину у Турској.
Тасковић ће тако бити четврти члан клуба који се попео на ову планину и висину од преко 5 хиљада метара.
Бројним дешавањима у Владичином Хану је обележена градска и храмовна слава Видовдан.
На сам дан славе света литургија одржана је у храму Светог кнеза Лазара. Улицама града прошла је литија у којој су учествовали представници локалне самоуправе, јавних предузећа и установа, војске, полиције и бројни грађани. Резање славског колача обављено је у градском парку.
Кумство славе преузела је испостава Ватрогасно- спасилачке јединице у Владичином Хану.
У једином храму на југу Србије, који носи име Светог кнеза Лазара свету литургију служио је отац Методије игуман манастира Свети Прохор Пчињски са свештенством Епархије Врањске.
Видовдан симболизује слободу, отпор, витештво, херојство и представља прекретницу у историји српског народа, истакли су представници локалне самоуправе и цркве.
„Видовдан за српски народ има веома велики значај. Само сећање на косовску битку 1389 године говори колико је наших Срба, не жалећи, дало своје животе за верни народ, кренувши на много већу и силнију војску. На овај празник се жали за тим жртвама, али и слави њихово јунаштво. Сви ти мученици данас су светитељи, на челу са кнезом Лазаром“, подсетио је Дејан Величковић старешина Црквене општине Владичин Хан.
„Имамо ту част и привилегију да грађани Владичиног Хана данас прослављају своју градску славу. То чинимо заједно са свештенством. Српска православна црква је јако важна за српски народ, јер је читава историја сачувана, однегована кроз храмове, цркве и наше светиње. Чак и многи историјски подаци које бележимо, траг свој налазе у црквеним књигама. У овим временима пуним изазова важно је да будемо заједно са црквом, свештенством, да будемо једно“, истакао је председник општине Горан Младеновић.
Најбољим ученицима, просветним радницима и појединцима уручена су Видовданска признања.
Дане Видовдана ове године обележили су хуманитарни полумаратон „За Ташу“ двогодишњу девојчицу која има тешку болест и неопходно је лечење, традиционални концерт свих селекција КУД „Бранислав Нушић“ и изложба „Токови ка вечности“ ауторке Вере Виријевић Митровић.
Бoгатство различитости тако би се могло назвати дружење које је организовано у Основној школи „Јован Јовановић Змај“ у Сурдулици. Идеја је била да се представи кухиња три националности које живе у Сурдулици и да деца, али и сви запослени у школи науче нешто ново о својим комшијама.
Дружење је организовано у дворишту школе. Учествовали су ученици, наставници, запослени у школи. Свако је спремио јело којим се представио. Било је ту традиционалних српских и ромских јела, али и неких специјалитета иностраних кухиња. За најбоље су обезбеђене симболичне награде. Катарина, Софија и Јелена су победиле у једној од категорија.
„Ово дружење је организовано тако да свако од нас донесе неку храну и онда је на крају проглашен победник. Није било важно ко ће да победи, већ да се учествује и проба што више хране коју до сада нисмо пробали и заиста је било дивно данас. Сва храна је била сјајна“, каже Катарина Стипић ученица.
„Већина деце воли слатку храну и због тога смо мислиле да ће да им се допадне, па смо правиле слатки колач. Остала храна је такође била лепа, било је и слатких и слатких ствари, у суштини много тога ми се допало“, искрена је Софија.
“Лепо је што смо победиле, значи нам и драго нам је. Била је велика конкуренција“.
Школа у Сурдулици има више од 500 ученика. Око 100 је ромске националности. С обзиром на то да живе у мултинационалној средини замисао колектива школе је била да се учесници упознају и пробају јела која до сада нису били у прилици да дегустирају. Уз то могли су да чују како се она спремају, са ког су поднебља.
„Договорили смо се да урадимо неколико радионица које ће садржати елементе наших националних мањина у средини у којој живимо. Прво смо кренули од идеје да то буде презентовање неке националне хране. Пошто се испоставило да и међу колегама има људи који не воле само храну са нашег поднебља и храну националности које живе у нашој средини, онда смо се одлучили да свако припреми оно што воли и да донесе да пробају други. Циљ је био да је лепота у различитости свега, па и хране. Где нијанса или неки зачин чине да је она карактеристична за одређено поднебље. Храна је била интересантна. Пробали смо нешто по први пут, деци се допало што је и чар овог дружења и надам се да ћемо ово организовати још неки пут“, објашњава Јасмина Благојевић, директорка школе „Јован Јовановић Змај“ у Сурдулици.
„Ми смо средина која има више националности. У школи имамо више од 130 ученика ромске националности, тако смо хтели да приближимо ромску традицију, културу и обичаје деци из већинског становништва. Планирамо још неке активности, да кроз игру, дружење радимо на повећању интеркултуралности и на развијању добрих навика, и дружењу све деце“, истиче Дејан Раимовић педагошки асистент
Осим презентације националних јела и обичаја, одржана је и радионица на којој су ученици радили илустрацију одређене песме,односно специфичних речи које су изражене у слици и на више језика.
Пошто је ова иницијална активност прошла одлично, у школи планирају да наставе са сличним догађајима.
Општина Владичин Хан за само десетак дана добила је подршку Владе од око 43 милиона динара за реализацију важних пројеката, од инфраструктурних до пружања помоћи најугроженијим грађанима. Предвиђена су и значајна издвајања из буџета локалне самоуправе.
Општини Владичин Хан додељено је око 3,5 милиона динара за финансирање трошкова пружања услуга социјалне заштите, и то, пре свега, дневне услуге у заједници, односно помоћ у кући.
Са представницима локалних самоуправа потписани су уговори о наменским трансферима за финансирање услуга социјалне заштите које додељује Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а министарка Дарија Кисић Тепавчевић поручила је том приликом да је социјална заштита становника Србије један од приоритета Владе Републике Србије.
Уговор је у име општине потписао помоћник председника општине, Никола Стаменковић.
Кисић Тепавчевић је рекла да је циљ наменских средстава да се финансијска помоћ усмери ка онима којима је најпотребнија.
„Социјална заштита становника Србије јесте један од приоритета наше државе, наше Владе и свих наших установа. Наш посао јесте тежак, али сви знамо да може итекако да буде леп уколико наше очи, пре свега, наш фокус, па онда и нашу финансијску, као и сваку другу врсту подршке, усмеримо ка онима којима је та помоћ најпотребнија, онда се најбоље виде ефекти нашег рада. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је ове године за финансирање услуга социјалне заштите из надлежности јединица локалне самоуправе издвојило 556 милиона динара“, нагласила је Кисић Тепавчевић.
Општина Владичин Хан ће, осим овога, у сарадњи са министарством без портфеља, инфраструктурно уредити улицу Вељка Влаховића. Предвиђена је комплетна адаптација, реконструкција и асфалтирање са потпорним зидовима вредности од око 17 милиона динара. Уз подршку истог министарства биће урађена пројектно-техничка документација за котларницу на био масу и дистрибутивни топловод за Техничку школу и Гимназију, као и градску халу у Владичином Хану.
Претходне недеље председник Горан Младеновић потписао је и уговор са потпредседницом Владе Зораном Михајловић вредан 22 милиона динара за реконструкцију и адаптацију зграде општине Владичин Хан, израду фасаде, столарије и замену крова на згради Општинске Управе и суда. У склопу ових радова постојеће грејање на електрични погон биће замењено грејањем на биомасу.
Сурдулица је прва у округу и једна од малобројних општина у земљи која је урадила Студију о ратним меморијалима на територији општине. Радио телевизија Врање имала је значајну улогу у покретању ове идеје, јер је прошле године указала на непостојање евиденције ратних меморијала.
Поменути пројекат Сурдулица је реализовала у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе из Ниша. Истовремено у току је изградња меморијалног парка уз парнерство са Републиком Бугарском.
На тај начин испуњена је и законска обавеза прописана Законом о ратним меморијалима, чланом 12. којим свака локална самоуправа мора да уради евиденцију ратних меморијала на својој територији. Кроз Студију је сагледан цео споменички фонд ратних меморијала и на основу тога ће моћи да се планирају активности на њиховој заштити, одржавању и презентацији.
„Ово је испуњење обавезе коју је локална самоуправа узела на себе поштујући све жртве и страдања на територији општине, кроз заиста дугу историју. Ми ћемо као одговорна локална самоуправа наставити да чувамо своју традицију поштујући пропшлост, поштујући жртве и на тај начин ћемо онемогућити да нам се историја понавља,'' каже Александра Поповић, председница општине.
“Завод за заштиту споменика културе Ниш је на основу сарадње са општином Сурдулица провео на терену од новембра до марта радећи на истраживању и сагледавању стања ратних мемморијала на територији ове локалне самоуправе. Након тог опсежног рада и захваљујући доброј сарадњи, ми смо извршили преглед и урадили Студију о ратним меморијалима,'' додаје Ђорђе Стошић, стручњак Завода за заштиту споменика културе из Ниша.
Студија ће послужити за допуну планске документације општине и постати званичан документ којег ће сви субјекти морати да се придржавају, каже Драган Мицић помоћник председнице општине, који је дао посебан допринос завршетку овог важног посла.
„Када је овај проблем у једном моменту кулминирао са причом о томе да неко уништава стратиште Дубока долина, које је из времена Првог светског рата, ми смо у општини одлучили да овај проблем решимо на тај начин што ћемо израдити Студију о ратним меморијалима,'' додаје Мицић.
Студија је урађена студиозно, на истраживачки начин, уз коришћење података са терена, форензичких података, доступне литературе и других историјских података, каже Мицић. Додаје да ће овим бити разрешене све дилеме по овим питањима и Сурдулица неће имати више потребу да се на било ком нивоу сукобљава око тога.
Истовремено,у градском парку је у току изградња меморијалног комплекса који је састављен из две целине и стално се надограђује. У једном делу су смештени монументални споменици и обележја, а други је отворен и носи слободу кретања у 21.веку.
Опширније...
Пандемија корона вируса условила је другачију организацију посла у свим локалним самоуправама. Посебном режиму морали су да се прилагоде сви у циљу очувања људских живота и заштите становника.
У Сурдулици, је као и у другим општинама, важну улогу преузео Кризни штаб.
Општина је кроз Фонд за здравство издвојила додатна средства за помоћ оболелима од коронавируса, као и Здравственом кризном штабу, а упослен је и значајан број медицинских радника.
Локална самоуправа је са почетком пандемије, формирала и Здравствени кризни штаб који је мобилан 24 сата и у чијем раду учествују директори обе болнице, млади лекари, стручњаци.
Реаговало се брзо и ефикасно упркос томе што је вирус био непознаница за све.
За становнике Сурдулице, али и других општина у окружењу од изузетног је значаја постојање Специјалне болнице за плућне болести, на територији општине, која је организовала рад у ковид режиму и отворила врата оболелима.
Општина је кроз Фонд за здравство издвојила додатна средства з помоћ оболелима од коронавируса, као и Здравственом кризном штабу.
Све оно што је било потребно, а што је ингеренција локалне самоуправе, омогућено је и урађено.
„Лекари, медицинске сестре, техничари, у овом, назови рату, нису могли да бирају време. Сви смо се ставили у службу грађана Сурдулице. Неки главни закључак са тих првих седница Здравственог кризног штаба био је да морамо да функционишемо као једно. Оно што хоцу да истакнем је да су они имали огромну подршку локалне самоуправе и све оно што су рекли да треба, имали су одмах“, објашњава Александра Поповић, председница Сурдулице.
Пошто вирус не бира кога ће да нападне, било је оболелих међу члановима Здравственог кризног штаба, међу лекарима и медицинским радницима у обе болнице.
Председница каже да су се у ходу организовали, помагали колегама, дежурали, како би становници и пацијенти у болницама били адекватно збринути.
Није било лако, потврђује и др Ивана Давидовић Тасић заменица директора Здравственог центра у Сурдулици.
„Поред тога што сваког дана имамо прилив пацијената сумњивих или оболелих од ковида, несметано се одвија и рад у зеленој зони. Сва наша одељења, у склопу болничког дела, и специјалистичке службе, врше пријем пацијената и лечење пацијената који су ковид негативни“ каже др Ивана Давидовић Тасић заменица директора Здравственог центра у Сурдулици.
Велику помоћ пружили су и млади стручњаци, лекари, медицинско особље који су се одлично снашли упркос томе што им је ово био први радни задатак.
„Као и све наше колеге, нисмо знали са чиме се сусрећемо, али за сада се сналазимо одлично. Вакцинација тече задовољавајућим током. На почетку су највише били људи старије доби, али сада имамо све више младих“, истиче др Љиљана Христов, лекар у ЗЦ Сурдулица.
Јована Младеновић, медицинска сестра то потврђује: „За све нас је ово нешто ново, доза страха је присутна, али свима нама је у интересу да помогнемо што већем броју људи. Има страха, али морамо да се боримо“.
Имунизација становништва је веома важна и то је пут којим можемо савладати ову тешку ситуацију, истиче председница општине. Има поруку за све грађане.
„Као човек и као лекар, апелујем на што већи број вакцинисаних. Вакцина је цивилизацијско достигнуће, а нама улазница за живот без дистанце“, поручује Поповићева.
Ученици ОШ "Вук Kараџић" из Сурдулице остварили су изузетан успех пласманом на 6 републичких такмичења.
Овакав резултат посебан је и због актуелне ситуације, јер се радило под специфичним околностима.
Никола Ристић пласирао се на републичко такмичење из математике и хемије, Стефан Стаменковић из физике, Сара Стојковић и Петра Стојановић постигле су запажен успех на књижевној олимпијади, а Јелена Стаменковић, Уна Готовац, Матеја Спасов, Матеа Спасић и Анита Аначков из технике и технологије.
Мушка екипа у футсалу била је најбоља у округу и представљаће школу на републичком нивоу.
Ученици кажу да је изазов било припремати се истовремено за такмичења и пратити наставу он лајн, али су успели.
Надају се добром пласману на републичком нивоу.
На симболичној свечаности која је уприличена у школи, најбољим ученицима додељене су похвалнице за успешно представљање школе и општине Сурдулица.
Директорка Драгана Нешић захвалила се ученицима и својим колегама на оваквим резултатима и истакла да су учинили да се сви осећају изузетно поносним.
За наставнике и директора највећа сатисфакција су успеси деце. Очекују да ће потвда за добар рад бити још.
„Друштво за српски језик је одлучило да се ове године такмиче само ученици 8. разреда, тако да су у неку руку оштећени шести и седми разред. Овде би било још награђене деце и наставника, јер су углавном србисти ти који доносе лепе резултате и школи и општини. И то нас веома радује“, каже Жаклина Станојковић наставница српског језика.
Колегеница Драгана Ристић, наставник математике додаје: „ Била сам веома поносна. Наша школа задњих година постиже изузетне резултате из математике. Нису то само моји ученици, и остале колеге постижу јако добре успехе“.
Директорка Драгана Нешић истиче:“ Било је јако тешко извести он лајн наставу, било је тешко укључити се у гугл учионице, па имати, немати укључен микрофон, камеру. Све су то издржала деца, наставници, њихови родитељи, тако да смо редовну наставу одрадили добро и преко тога додатну, и резултати су дивни. Ја не памтим, а овде сам 22 године, да је било оваквих резултата. Чекамо тамичење из српског језика где очекујемо најбоље резултате и историју, а предстоји нам и такмичење које организује Центар за таленте“.
Школа "Вук Kараџић" у Сурдулици почела је са радом 1979. године.
У централном објекту и подручним одељењима у Алакинцу, Биновцу и Сувојници наставу похађа 688 ученика.
У богатој историји било је много успеха, али овакав се не памти.
Најављују да је ово само почетак!
У Специјалној болници за плућне болести у Сурдулици, у делу који ради као ковид болница, тренутно су попуњени капацитети. Клиничке слике оболелих су много теже у односу на претходни период упркос томе што што је приметан тренд смањења новооболелих који се јављају у ковид амбулантама. Актуелности из општине Сурдулица можете пратити на каналу РТВ Врање од суботе 24. априла у оквиру емисије „Сурдулица у објективу“ која почиње у 20 сати. Реприза је средом од 13 сати.
Специјална болница за плућне болести у Сурдулици дуже од годину дана је у ковид систему, са краћим паузама. Један део установе је отворен за пацијенте који болују од плућне патологије и није у ковид режиму, а други део је претворен у ковид болницу у којој се смештају пацијенти из целог округа и Косовског поморавља. Тренутно немају пацијенте са лакшим облицима болести, што је тешко и за особље и за саме пацијенте, каже др Славиша Костић директор. Нажалост велики број пацијената је морао да се транспортује у веће ковид центре који имају интензивну негу.
-Све је већи број млађих пацијената средње животне доби, са средње тешким и тешким клиничким сликама. Доминирају пацијенти који су старији од 60 година, вероватно због придружених болести, али често имамо пацијенте са тешким клиничким сликама који су старосне доби од 40-50 година, а не ретко и млађе од 40“, објашњава директор Костић.
Пошто су углавном породична заражавања, добро је што је, најчешће, само по један члан породице за болничко лечење, који је из ризичне групе или има још неку болест, објашњава доктор. Посао усложњава што у ковид амбулантама често недостају реагенси или је немогуће рентген снимање, па не може да се уради тријажа пацијената на лицу места, већ долазе код нас, каже Костић. То је велико оптерећење за особље болнице, лекаре и медицинске раднике, јер смо на доњој граници када је у питању кадар. Међутим некако издржавамо све.
-Немогуће је избећи овај вирус, видећемо шта ће бити после вакцинације. Велики део особља кои ради у болници је прележао корону. На сву срећу нисмо имали колективне испаде, да не би могли да надоместимо постојећим кадром“, објашњава Костић.
Он додаје да вирус не стаје. Иако је тренутно смањење броја новооболелих, далеко од тога да је пад криве. Капацитети свих болница, које су у ковид режиму су веома оптерећени, и зато је важно да се процес имунизације настави и да се сви понашају одговорно.
Епидемиолошка ситуација у општини Владичин Хан је мало боља, јер нема тежих клиничких слика. Континуирано тече и имунизација становништва.
Грађани без пријаве могу да се вакцинишу кинеском вакцином.
Ред испред ковид амбуланте показује да нема места опуштању. Посебно зато што се број новооболелих на дневном нивоу не мења месецима. Најчешће обољевају становници између 40 и 70 година, али било је и ковид позитивне деце.
„Лакше клиничке слике имамо. Према информацијама које сам добио од ренгенолошке службе последњих неколико дана нисмо имали упале плућа“, каже др Владан Дончев директор Дома здравља у Владичином Хану.
Процес вакцинације се одвија неометано, од недавно могу да се вакцинишу сви заинтересовани грађани без електронског пријављивања.
У договору са локалном самоуправом ускоро ће почети и вакцинација по селима.
„Тренутно имамо „Синофарм“ вакцину и одређене количине „Фајзера“, али само за заказане пацијенте преко е-управе. Било је и заосталог „Спутњика“ због тога што се нису појавили грађани који су заказали и решили смо да и ту вакцину дамо онима који изразе жељу. Сада је остала само кинеска вакцина. Покушаћемо да организујемо вакцинацију и по селима, и то у здравственим амбулантама у Стублу, Џепу и Мањаку “, објашњава доктор.
Др Дончев каже да вакцинација није гаранција да неко неће да оболи и зато је важно да се грађани понашају у складу са препорукама лекара.
Епидемиолошке мере морају да се поштују.
„Особа која је вакцинисана, неће оболети или ће имати лакшу клиничку слику, али нико не даје гаранцију да она неће бити преносилац даље. Она ће можда бити имуна на вирус, али може да га пренесе другоме“ каже др Дончев.
Због тога и они који се вакцинишу треба да имају на уму да не смеју да се опуштају.
У оквиру глобалне стратегије одрживости For A better World - „За бољи свет“ Knauf Insulation је организовао акцију садње стабала и украсних биљака, под називом „Дрво за Сурдулицу“.
Кампања је почела прошле године и садња дрвећа је једна у низу активности које Knauf Insulation спроводи. Циљ је да фабрика иза себе остави нешто вредно а оно највредније је сачувати природу за генерације које следе, наглашавају надлежни из ове копманије. Локална самоуправа Судулице је учествовала у акцији са заједничким циљем очувања природне средине, рекла је том приликом председница општине.
„Свесни смо чињенице колико је важно засадити дрво. Дрва су плућа једног града“, нагласила је Александра Поповић, председница општине Сурдулица.
У општини је посађено 300 стабала и око 500 метара живе ограде истакао је генерални директор Knauf Insulation- а за земље Балкана, Кипар и Малту Тихомир Цивкароски и додао:
"У циљу стратегије на светском нивоу, а то је стратегија одрживог развоја за бољи свет ово је једна од акција. Најпре смо кренули са покривањем брда секундарних сировина у оквиру фабрике. Оно што следи јесте уређење паркинга за камионе који долазе на дневном нивоу, а није их мало око четрдесетак. У наредних годину дана намеравамо да инвестирамо 19 милиона евра. Ставићемо већи димњак од преко седамдесет метара којим ћемо отклонити тај неки мирис на који су се грађани жалили. Уградићемо најновији филтер за осумпоравање, средићемо атмосферску канализацију", рекао је Цивкароски.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
