Регион
Ксенија Мицић из Сурдулице одувек је следила свој пут. Још као мала тачно је знала шта хоће, а шта неће. Хтела је да буде одличан ђак и да оде у Америку. У томе је успела. Боравак тамо и искуство које је стекла обележили су јој живот. Везе и пријатељства се и данас негују. Сада гради каријеру у Србији, али још увек не зна да ли ће овде и остати.
Ксенија има 24 године, рођена је у Сурдулици где је завршила и основну школу. Школовање је наставила у Владичином Хану, а након тога је уписала Рударско - геолошки факултет, који је завршила у року са просечном оценом 10.
Тренутно је на мастер студијама на геотехници на свом факултету и сарадник у настави на Грађевинском факултету. Живи и ради у Београду.
Одабрала је факултет који по мало има везе и са маминим и татиним занимањем, али труди се да буде своја и трасира животни пут.
„Ја сам неко ко у животу зна шта неће на првом месту, тако да сам, када је требало да упишем факултет, знала шта нећу. Свашта сам хтела и могла, али је пао избор на геотехнику. Нисам се покајала, то је нешто у чему сам се пронашла“, објашњава Ксенија.
Да жели да оде у Америку одлучила је још у основној школи. Једном се пријавила за ученичку размену али била је премлада, али је други пут успела, у трећој години средње школе. Није се до тада одвајала од својих, али јој није сметало.
„ Нисам ја то преживела, ја сам то једва дочекала. Зато што сам то заиста желела. То је била нека прекретница у мом животу, оно што је мене обележило. То је била одскочна даска за све оно што је уследило и што се још увек дешава у мом животу“, каже Ксенија.
Програм размене ученика организује амерички Стејт департмент. На њих је оставила посебан утисак. Добила је награду за више од 100 сати волонтирања у Америци, а касније и за пројекат „Волонтери Сурдулице – уједините се“. Има бројна интересовања. Осим онога што је одабрала за свој позив, занима се и за екологију, људска права, по мало и политику, односно рад Скупштине. Посетила је и многе европске земље.
Добитник је бројних награда и у Србији. Издваја стипендију Доситеј Обрадовић, која је тренутно актуелна.
На питање где је граница, каже.
„Граница за мене не постоји. Никад није ни постојала, а мислим да тек неће постојати. Ја волим да радим на себи, сматрам да је улагање у себе оно што је најисплативије и најважније. Волим да учим нове ствари, да се едукујем и сматрам да је то у мојој струци неопходно“, истиче Ксенија.
Сузана Станковић Алексић је пејзажни архитекта, урбан дизајнер, слободна уметница, директорка Сурдуличког културног центра. Образовала се, усавршавала и у свом раду доказала у у престижним европским и светским метрополама.
Сузану би могли описати као идеју у покрету. Чега год да се прихвати, остави препознатљив печат. Талентована, креативна и пре свега оригинална, немогуће је не приметити је. Факултет је завршила у Беграду, а постакадемско образовање је стекла у Холандији. Стално ради на себи и усавршава се. Каже да уопште није планирала да се бави уметношћу, већ спортом. Али, живот је другачије уредио.
„Мислила сам да ћу радити нешто креативно, у покрету. Идеја је била да студирам ДИФ, али ми отац није дао. И онда смо пронашли пејзажну архитектуру што је било интересантно. Тражила сам да имам склоп природних и техничких наука. После су ме цртање и историја уметности, одвукли на колосек Академије уметности и Краљевску академију у Амстердаму и Утрехту, и ево сада овде“, каже Сузана Станковић Алексић.
Водила је амбиција у образовању. У међувремену је стекла статус слободног уметника, а на бази двојног држављанства и интернационални и радила пројекте по целом свету почевши од Малезије, Индонезије, преко Саудијске Арабије до Лондона, Амстердама, Даблина и других европских градова. То је допринело да се интердисциплинарно рашири, усаврши, гради. Што и данас траје. Тај период памти као веома тежак и изазован.
„Било је непријатно бити ван земље која ти се бомбардује, а опет радити и бити тамо. То је био отежавајући период што се тиче живота, али што се тиче едукације било је врх свега, нешто најбоље. То ми је отворило сва друга врата. Тада је, по први пут, Ротердам био културни град Европе . Ту сам била у јеном тиму, као главни дизајнер, и могу слободно да кажем да је ту све кренуло. Одржавала сам везе и са Београдом, учествовала на мајским изложбама. Тај момеменат, живот и рад у Холандији, донео ми је слободу кретања и мисли изражавања. Постоји и овде, али се другачије терет носи док се докаже. Тамо једноставно знаш, хоћеш нећеш, можеш не можеш и нико те не пита чији си и ко си, већ се цени само рад и дисциплина“ објашњава Сузана.
Након повратка у земљу наставила је да сарађује са уметницима из целог света, да одржава контакте и тако планира и на даље. Каже да другачије не би могла.
Карактеришу је истрајност, воља, стално постављање нових циљева и стремљење ка њима. Сурдулички културни центар доживео је тоталну трансформацију од када је опет у свом родном месту. Од саме реконструкције, ентеријера и екстеријера, па до нових садржаја. СКЦ је организатор бројних културних и других догађаја, реализатор важних пројеката прекограничне сарадње са земљама у окружењу. Свој печат оставила је и у другим градовима. Сузана је добитник бројних престижних европских, светских признања и награда у нашој земљи. Не потенцира ни једну, али је поносна на њих. Радост јој причињава и изузетна сарадња са Епархијом врањском и свештенством из Сурдулице, као и рад на пољу духовности. Најсрећнијом је ипак чини чињеница да је мама једне Маше.
Полицијски службеници Полицијске управе у Врању, у периоду од 9. до 31. маја ове године, извршиће бојево гађање, у времену од 8,30 дo 16,00 часова, на следећим стрелиштима:
-На уређеном стрелишту у селу Радичевци, општина Босилеград, 20. маја ове године;
-На уређеном стрелишту у селу Доња Трница, општина Трговиште, 23. маја ове године;
-На уређеном стрелишту у селу Стубал, општина Влaдичин Хан 24., 25., 26., 27. и 30. маја ове године;
-На уређеном стрелишту у селу Љиљанце, општина Бујановац 16., 17., 18. и 19. маја ове године и
-На уређеном стрелишту у селу Рељан, општина Прешево 9., 10., 11. и 13. маја ове године.
Током наведених дана, у времену од 06,00 до 16,00 часова, на простору полигона забрањује се кретање, задржавање и боравак људи, животиња, моторних возила и сточних запрега.
Стрелишни простор у коjeм ће се изводити гађање биће обележен црвеним барјацима, таблицама са натписом: «НЕ ИДИ ДАЉЕ – ГАЂА СЕ» и обезбеђен стражарима.
Актуелна председница општине Сурдулица Александра Поповић прва је жена на челу општине у Пчињском округу. Уз примарну професију лекара специјалисте неуролога прихватила се још једног тешког задатка, а то је да води општину и уђе у свет политике у коме владају мушкарци.
Медицина је била логичан избор. Наставак породичне традиције. Одрастала је уз оца који је био познати интерниста у сурдуличком крају. Није било дилеме чиме ће се бавити.
„Ја никада нисам имала недоумицу шта ћу бити. И у играма сам била доктор. Једини страх који сам имала, а то говори колики је ауторитет имао мој отац на нас, је то што сам ја мислила да се сви доктори на свету зову Славчa. Стално сам била забринута како ћу ја да се зовем тако. Беспрекорна очинска љубав, стил живота, били су мој узор. Мој отац је, на жалост, преминуо пре 8 година, али и данас постоје тренуци када себи кажем мој отац би био поносан на мене или шта би ми рекао“, каже Александра Поповић.
Сплетом околности ушла је у политику, најпре као одборник, то је трајало шест година, а онда је 2014. године изабрана за председницу општине, што траје и данас.
„Те 2014. године, волим то да истакнем као лични успех, када сам постала председница општине, ја сам била једина жена на челу општине у Пчињском округу. Ја не препознајем ту полну дефиницију и јасну границу када је у питању бављење било којим послом, не само политиком. Уверена сам да ће жене заузимати важна места у будућности у државним органима. Општина Сурдулица се по броју жена које се налазе на руководећим местима издаваја у Пчињском округу, а сасвим сигурно и као средина у Србији,'' додаје она.
Није одустала од медицине, наставила је да ради у амбуланти и да буде у контакту са својим пацијентима, паралелно са функцијом председнице. На питање колико јој је политика донела, а колико одузела, каже да у овом тренутку не зна, јер ће се и у наредном периоду тиме бавити. О томе ће размишљати када се заврши политичка каријера.
„Бити жена није ни мало једноставно. Не постоји посао којим ћете се бавити у животу и због кога нећете имати све оне животне обавезе које има жена“, закључује Александра Поповић.
Председник општине Владичин Хан Горан Младеновић прогласио је Дан жалости на територији општине.
''За дан жалости одређује се недеља, 30. јануар 2022. године.''
Председник општине изражава најдубље саучешће породици и родбини, због смрти најмилијих и моли угоститеље да се и вечерас уздрже од организовања музике у својим објектима с обзиром да одлука ступа на снагу у поноћ. Дан жалости је проглашен поводом тешке саобраћајне несреће, која се јутрос догодила догодила на регионалном путу Владичин Хан-Предејане, код тунела Манајле, када је аутомобил слетео у Јужну Мораву. Једна особа је изгубила живот, док се за једном трага.
Опширније...
У Владичином Хану је одржана годишња конференција за представнике медија са југа Србије. Председник општине Горан Младеновић са сарадницима подсетио је шта је све урађено у овој години и најавио пројекте на којима ће се радити у наредном периоду.
Упркос сложеној епидемиолошкој ситуацији реализовани су значајни пројекти. Изграђен је нови вртић, урађена комплетна реконструкција Основне школе “Бранко Радичевић”, Центра културе, још једне радне собе у вртићу “Чаролија”, настављено је са улагањима у комуналну инфраструктуру, у развој верског туризма, социјална издвајања, отварање нових радних места.
Буџет општине је стабилан и већи за око 40 милиона динара у односу на прошлу годину.
„На рачуну имамо око 145 милиона динара. Захвалан сам Влади и председнику који су нам из текуће резерве дали 30 милиона динара, да нам капитал буде већи, да будемо спремнији за наредну годину и да све пројекте које смо поставили можемо да реализујемо. То су стабилне финансије, од дуга који смо имали од 200 милиона 2012. године, данас смо тај минус претворили у велики плус. Немамо дуговања за струју, према месним заједницама. Јавна предузећа послују позитивно, нема губитака. Сваке године нешто урадимо за по неко предузеће, купимо неку машину, нечим га подновимо, помогнемо. Улажемо и у путну инфраструктуру. Велике пројекте реализујемо захваљујући стабилности републичког буџета који диктира темпо и локалним самоуправама“, каже председник Младеновић.
На конференцији су говорили и помоћник председника општине Никола Стаменковић и заменик председника Скупштине Мирослав Ђорђевић који су се осврнули на реализоване пројекте из својих области.
У наредном периоду радиће се на пројекту побољшања водоснабдевања у Хану, колектору отпадних вода, решавању проблема клизишта, чека се и гасификација што ће веома значити привредним субјектима за почетак, а касније ће и домаћинства бити обухваћена. Сусрет са новинарима завршен је на посебан начин, и како је рекао Младеновић са великим задовољством, представљањем две књиге чије је издавање помогла општина. “Ко је ко у Владичином Хану” у којој су биографије 287 јавних личности које су оставиле трага у друштвеном животу општине и “Сновиђење” нове књиге песникиње Ане Илић.
Пореска служба општине Сурдулица доставила је приватним предузећима и власницима радњи нова решења за истицање фирми на пословном простору. Износ такси је увећан драстично у односу на претходни период. Опозиција каже да је то удар на локалне предузетнике који и онако имају проблема због пандемије. У локалној самоуправи тврде да се не ради о новој, већ старој одлуци, чија је примена била пролонгирана баш због епидемиолошке ситуације.
Нова решења су изненадила приватнике. Кажу да имају осећај као да су у Београду или Нишу где су таксе ниже и до 3 пута. Овако говори Мирољуб Ивановић одборник у локалном парламенту који је поднео захтев за измену ове одлуке председнику Скупштине, али је он одбијен.
„Та моја иницијатива није наишла на добар пријем код председника Скупштине, са образложењем да предузетници могу да подносе захтеве и приговоре Општинском већу. Веће ће, на основу појединачних примедби да донесе конкретне одлуке“, каже Мирољуб Ивановић одборник у локалном парламенту.
Он каже да спорна одлука није по закону већ је донета на нивоу општине.
„Овде се ради о одлуци локалне власти, о одлуци која је донета на седници Скупштине општине. Донела ју је скупштинска већина коју у Сурдулици чини СПС и њихови одборници су одговорни за њену примену“, мишљења је Ивановић.
Председница општине Александра Поповић истиче да овде није реч о никаквој новој одлуци и да је све у складу са законом.
"Одлука која је изазвала коментаре је из 2019.године. Чињеница је да и ми, као и цео свет пролазимо кроз период пандемије и због специфичности ситуације није примењивана. О надокнадама се дискутовало и на седници Скупштине и одборницима је врло транспарентно објашњено све. У члану 37 Одлуке, која је објављена и у Службеном гласнику пре две године, стоји да власници радњи имају права да се обрате Општинском већу које у складу са законом може да умањи, а у неким ситуацијама и отпише износ који је законом предвиђен", објашњава Александра Поповић председница општине Сурдулица.
Председница каже да су прошле године изашли у сусрет власницима радњи и нису наплаћивали таксе због пандемије, а да је сада дошло до пуне примене закона. Они којима требају додатна појашњења могу да се ближе информишу у општини, а на адресу Општинског већа стигло је више од 20 захтева за умањење износа таксе.
Легендарни Душан Дуда Ивковић, прослављени кошаркашки стручњак, својевремено је донирао значајна средства Основној школи „Вук Караџић“ у Сурдулици и ако никада до тада није био у овом месту. У школи се са пијететом сећају овог дивног човека који нас је недавно напустио.
Они који не знају за ову причу при уласку у школу приметиће пано са фотографијама посете Душана Ивковића. У Летопису школе је такође све забележено. Не желе да се заборави овај људски, диван гест јер су особе попут Дуде ретке. Сва опрема и спортски реквизити у сали су у одличном стању и користе се и ако је од донације прошло 10 година. Запослене је погодила вест о смрти великог стручњака, али ће успомена на оно што је урадио, остати.
Ирена Николић сада психолог а тада директор школе неће заборавити тај дан.
„Легендарни Душан Ивковић је један од не само наших најтрофејнијих тренера, него можда и најбољи светски кошаркашки тренер. Жао ми је што је ово повод да се сетимо њега и онога што је урадио за нашу школу. Тај дан, 23. јун 20210. године, ја се још увек сећам и датума, је можда један од најлепших дана и тренутака и сусрета које сам имала у мојој професионалној каријери. Била је част и задовољство да један тако велики човек обрати пажњу не само на град Сурдулицу, него на једну малу школу. Контакт са њим је успоставио наш професор физичког васпитања Драган Станисављевић који је кошаркашки тренер и води кошаркашку секцију у школи. Видели смо да је Дуда један приземан, нормалан и скроман човек, чак и превише скроман у односу на достигнућа која има у спорту којим се бавио“, каже гласом пуним емоција Ирена Николић психолог школе.
Школа је тада добила донацију у вредности од милион динара, а сам Дуда одвојио је 500 хиљада динара сопствених средстава.
„То је један осведочени добротвор, дела су остала иза њега. Донирао је четири помоћне табле за кошарку, зидно вратило, двовисински разбој, мале и велике струњаче, сталак за скок у вис, козлић, одскочну даску, конопце за пењање, лопте, мрежице за кошарке, мрежу за одбојку. Све се то и дан данас користи. Нашој школи веома значи та донација. Веома смо му захвални, нисмо га заборавили. Било би добро да има више таквих људи“, објашњава Ненад Ђорђевић наставник физичког васпитања.
Директорка Драгана Нешић истиче да се у колективу и дан данас препричава тај догађај и да ће настојати да се упамти заувек.
„То је опрема која се и дан данас користи. Изузетна донација и опрема. Искрено сам као човек и неко ко воли кошарку и ко је у том свету кошарке, била погођена његовом смрћу и нисам могла то да прихватим. А онда смо у разговору са члановима колектива некако дошли до те приче да је управо Душан Ивковић забележен у Летопису школе крупним словима као изузетна личност, као изузетан стручњак, професионалац, донатор и вероватно ћемо га памтити заувек“, истиче директорка
У школи се труде да и новим генерацијама ученика пренесу какав је човек био Душан Ивковић и како је један његов чин добре воље усрећио на стотине ученика.
У Сурдулици се реализује пројекат „Коридори културног наслеђа, инструмент одрживог развоја туризма у прекограничном региону Бугарска – Србија“. Пројекат се реализује две године, а крај је јула наредне године.
У пројекту учествују општине Сурдулица из Србије и Правец из Бугарске
Мапирани су сви споменици на територији Сурдулице, у биће набављено и теренско возило за њихов обилазак.
"Суштина овог пројекта је културна баштина, истраживање културне баштине, односно споменика на територији општине и региона Пчиња. У питању су споменици из Првог и Другог светског рата, као и из времена НАТО агресије, каже Ненад Петковић, асистент рачуновође на пројекту.
"Изложба је планирана за следећу годину. Биће изложена у сурдуличком Културном центру наредних пет година. Већ сада могу да се виде одређени експонати", каже технички асистент на пројекту Марија Миловановић.
Општина Правец у Бугарској понудиће упознавање са античким налазиштем на Боровцу, такозвани Западни зид, а ради се о античкој тврђави.
Јавно предузеће за комунално уређење Владичин Хан у склопу пројекта јавних радова почело је чишћење речног корита реке Калиманке, а након тога и дивље депоније у селу Прекодолце. Упошљено је 8 радника који ће бити ангажовани на овим пословима. Некада култно место за одмор и забаву Ханчана, популарни „шпирони“ на Калиманки биће видљиви ако се већ нико одавно не купа на њима.
Радови ће обухватити санацију речног корита у ужем центру града, у дужини од 400 метара. Шеф градске чистоће Слађан Алексић каже да су одавно имали у плану да среде корито реке Калиманке и да су се сада стекли услови за то. Конкурисали су на време код Националне службе за запошљавање са припремљеним пројектом и добили подршку. Још је важније што су упошљена лица са евиденције Националне службе. Ангажовани радници су одговорни и жељни посла и добро раде свој посао. У томе им помажу и запослени у Комуналном предузећу. Без њихове помоћи и механизације не би могао да се заврши овај озбиљан посао.
„Већ се резултати виде, међутим све то не би могло без механизације. Ангажовани људи се труде и раде, али је била потребна и тешка механизација јер је било наслага земљ и шљунка. Мислим да смо најкритичнији део решили. Сада прелазимо на други део где је ниже растиње и где има кабастог материјала. Мислим да ће то радници лакше да савладају. И преостаје нам само један део на ушћу где ће опет морати да раде машине, каже Алексић
Алексић каже да много значи што се у оквиру текућег одржавања редовно чисте корита река и приобаље у самом центру града. Нажалост овако већи захвати могући су само уз додатна средства и помоћ државе.
Река Калиманка и популарни „шпирони“ , односно бедеми, који су направљени одавно, били су омиљено место Ханчана.Ту су се састајали, купали, дружили. Тада није било базена, па је река, која је била ушорена, лепо уређена, била једино место где је могло да се расхлади, али и проведе пријатно време са пријатељима. Ту су се рађала познанства, љубави. С обзиром на то да протиче кроз центар града, Алексић напомиње да су надлежни желели да корито буде уређено читавим током кроз насељени део.
„До изградње базена 80. године главно купалиште Ханчана била је река Калиманка. Овде има дивних шпирона, мислим да их је 19, који су изграђени 60- тих година прошлог века. Пројектовао их је инжењер, чије сам име заборавио, у склопу решавања бујичних река које долазе са Кукавице. На свим речицама и потоцима које долазе са источне стране изграђени су шпирони. То је рађено како би се спречиле поплаве јер је Хан док није било тога често плављен. Сад немамо никаквих проблема са тим“, објашњава Алексић.
Мало је градова који могу да се похвале да имају три реке које им протичу кроз град, истиче Алексић. Запослени у Комуналном предузећу настоје да сва корита буду уређена и лепа и да служе за понос Ханчанима. Рок за чишћење корита Калиманке је два месеца.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
