Легендарни Душан Дуда Ивковић, прослављени кошаркашки стручњак,  својевремено је донирао значајна средства Основној школи „Вук Караџић“ у Сурдулици и ако никада до тада није био у овом месту. У школи се са пијететом сећају овог дивног човека који нас је недавно напустио. 

Они који не знају за ову причу при уласку у школу приметиће пано са фотографијама посете Душана Ивковића. У Летопису школе је такође све забележено. Не желе да се заборави овај људски, диван гест јер су особе попут Дуде ретке. Сва опрема и спортски реквизити у сали су у одличном стању и користе се и ако је од донације прошло 10 година. Запослене је погодила вест о смрти великог стручњака, али ће успомена на оно што је урадио, остати.

Ирена Николић сада психолог а тада директор школе неће заборавити тај дан.

„Легендарни Душан Ивковић је један од не само наших најтрофејнијих тренера, него можда и најбољи светски кошаркашки тренер. Жао ми је што је ово повод да се сетимо њега и онога што је урадио за нашу школу. Тај дан, 23. јун 20210. године, ја се још увек сећам и датума, је можда један од најлепших дана и тренутака и сусрета које сам имала у мојој професионалној каријери. Била је част и задовољство да један тако велики човек обрати пажњу не само на град Сурдулицу, него на једну малу школу. Контакт са њим је успоставио наш професор физичког васпитања Драган Станисављевић који је кошаркашки тренер и води кошаркашку секцију у школи. Видели смо да је Дуда један приземан, нормалан и скроман човек, чак и превише скроман у односу на достигнућа која има у спорту којим се бавио“, каже гласом пуним емоција Ирена Николић психолог школе.

Школа је тада добила донацију у вредности од милион динара, а сам Дуда одвојио је 500 хиљада динара сопствених средстава.  

 „То је један осведочени добротвор, дела су остала иза њега. Донирао је четири помоћне табле за кошарку, зидно вратило, двовисински разбој, мале и велике струњаче, сталак за скок у вис, козлић, одскочну даску, конопце за пењање, лопте, мрежице за кошарке, мрежу за одбојку. Све се то и дан данас користи. Нашој школи веома значи та донација. Веома смо му захвални, нисмо га заборавили. Било би добро да има више таквих људи“, објашњава Ненад Ђорђевић наставник физичког васпитања.

Директорка Драгана Нешић истиче да се у колективу и дан данас препричава тај догађај и да ће настојати да се упамти заувек.

 „То је опрема која се и дан данас користи. Изузетна донација и опрема. Искрено сам као човек и неко ко воли кошарку и ко је у том свету кошарке, била погођена његовом смрћу и нисам могла то да прихватим. А онда смо у разговору са члановима колектива некако дошли до те приче да је управо Душан Ивковић забележен у Летопису школе крупним словима као изузетна личност, као изузетан стручњак, професионалац, донатор и вероватно ћемо га памтити заувек“, истиче директорка

У школи се труде да и новим генерацијама ученика пренесу какав је човек био Душан Ивковић и како је један његов чин добре воље усрећио на стотине ученика.

У Сурдулици се реализује пројекат „Коридори културног наслеђа, инструмент одрживог развоја туризма  у прекограничном региону Бугарска – Србија“.  Пројекат се реализује две године, а крај је јула наредне године.

У пројекту учествују општине Сурдулица из Србије и Правец из Бугарске

Мапирани су сви споменици на територији Сурдулице, у  биће набављено и теренско возило за њихов обилазак.

"Суштина овог пројекта је културна баштина, истраживање културне баштине, односно споменика на територији општине и региона Пчиња. У питању су споменици из Првог и Другог светског рата, као и из времена НАТО агресије, каже Ненад Петковић, асистент рачуновође на пројекту.

"Изложба је планирана за следећу годину. Биће изложена у сурдуличком Културном центру наредних пет година. Већ сада могу да се виде одређени експонати", каже технички асистент на пројекту Марија Миловановић.

Општина Правец у Бугарској понудиће упознавање са античким налазиштем на Боровцу, такозвани Западни зид, а ради се о античкој тврђави. 

Јавно предузеће за комунално уређење Владичин Хан у склопу пројекта јавних радова почело је чишћење речног корита реке Калиманке, а након тога и дивље депоније у селу Прекодолце.  Упошљено је 8 радника који ће бити ангажовани на овим пословима. Некада култно место за одмор и забаву Ханчана, популарни „шпирони“  на Калиманки биће видљиви ако се већ нико одавно не купа на њима.

Радови ће обухватити санацију речног корита у ужем центру града, у дужини од 400 метара. Шеф градске чистоће Слађан Алексић каже да су одавно имали у плану да среде корито реке Калиманке и да су се сада стекли услови за то. Конкурисали су на време код Националне службе за запошљавање са припремљеним пројектом и добили подршку. Још је важније што су упошљена лица са евиденције Националне службе. Ангажовани радници су одговорни и жељни посла и добро раде свој посао. У томе им помажу и запослени у Комуналном предузећу. Без њихове помоћи и механизације не би могао да се заврши овај озбиљан посао.

„Већ се резултати виде, међутим све то не би могло без механизације. Ангажовани људи се труде и раде, али је била потребна и тешка механизација јер је било наслага земљ и шљунка. Мислим да смо најкритичнији део решили. Сада прелазимо на други део где је ниже растиње и где има кабастог материјала. Мислим да ће то радници лакше да савладају. И преостаје нам само један део на ушћу где ће опет морати да раде машине, каже Алексић

Алексић каже да много значи што се у оквиру текућег одржавања редовно чисте корита река и приобаље у самом центру града. Нажалост овако већи захвати могући су само уз додатна средства и помоћ државе.

Река Калиманка и популарни „шпирони“ , односно бедеми,  који су направљени одавно, били су омиљено место Ханчана.Ту су се састајали, купали, дружили. Тада није било базена, па је река, која је била ушорена, лепо уређена, била једино место где је могло да се расхлади, али и проведе пријатно време са пријатељима. Ту су се рађала познанства, љубави. С обзиром на то да протиче кроз центар града, Алексић напомиње да су надлежни желели да корито буде уређено читавим током кроз насељени део.

„До изградње базена 80. године главно купалиште Ханчана била је река Калиманка. Овде има дивних шпирона, мислим да их је 19, који су изграђени 60- тих година прошлог века. Пројектовао их је инжењер, чије сам име заборавио, у склопу решавања бујичних река које долазе са Кукавице. На свим речицама и потоцима које долазе са источне стране изграђени су шпирони. То је рађено како би се спречиле поплаве јер је Хан док није било тога често плављен. Сад немамо никаквих проблема са тим“, објашњава Алексић.

Мало је градова који могу да се похвале да имају три реке које им протичу кроз град, истиче Алексић. Запослени у Комуналном предузећу настоје да сва корита буду уређена и лепа и да служе за понос Ханчанима. Рок за чишћење корита Калиманке је два месеца.

У Основној школи „Јован Јовановић Змај“ у Сурдулици пригодном свечаношћу обележен је почетак школске године и долазак ђака првака.

Школа је за 52 првака обезбедила таблете на поклон, а ученици 4. разреда добили су бесплатне комплете уџбеника.

Деца су стидљиво и по мало уплашено пришла својим учитељицама које су извршиле прозивку. Ове године у школи „Јован Јовановић Змај“, у централном објекту и издвојеном одељењу у Масурици 52 –оје малишана први пут је село у школске клупе. Родитељи су са осмехом, поносни и са по неком сузом у углу очију пропратили овај тренутак. Ученици старијих разреда припремили су добродошлицу. Узбуђени су били сви, и деца и родитељи.

Богдана нам је рекла да лепо бити ђак првак и да је једва чекала да пође у школу, а Андрија нам је рекао да зна да пише слова и бројеве, чак и латиницу.

"Моја улога данас је улога родитеља, срећа и радост се преплићу јер сам пре 40 година ја пошао у ову школу, а данас моја ћерка креће у први разред. Не могу речима да вам дочарам то неко моје осећање“, каже Ненад Ивановић родитељ.

„Мина, моја ћерка је пошла у први разред. Мало сам и ја узбуђена. И ја сам била ђак ове школе и драго ми је да моја ћерка сад ту иде и што ће бити део ове приче“, искрена је Миљана Анђелковић.

Миљана каже да је пријатно изненађена гестом школе да ђаци прваци добију таблете на поклон.

„Ја за то нисам знала, мислила сам да виши разреди добијају, веома сам изненађена и драго ми је“, додаје.

Школа је отворила врата свим ученицима, а посебну радост чине прваци, истакла је директорка.

Колектив школе је за њих припремио поклоне у виду таблета, а за ученике 4. разреда обезбеђени су бесплатни комплети уџбеника, по новом програму.

„Симболично, Основна школа „Јован Јовановић Змај“, односно сви радници носе епитет „змајеви“. Брзо ћете се уклопити у тај епитет, тако да ћемо сви заједно чинити једну породицу змајева. Ми заједно са вама растемо, са сваким прваком се подмлађујемо, са сваком следећом годином постајемо искуснији и снажнији. А када вас отпратимо одавде, змај добија крила, слободно летимо куда год пожелимо, ви на свом путу будућности, а ми овде да примамо нове генерације“, рекла је директорка Јасмина Благојевић.

Од данас је стартовала и припремно предшколска група која ради у оквиру ове образовне установе.

Наставу у централној школи и издвојеном одељењу у Масурици похађа око 500 ученика, међу којима има и ђака ромске националности.

Тенценција миграције из Сурдулице види се по броју одељења и ђака, истакла је директорка, јер су ове школске године само три одељења са првацима.

Брига за сопствено, али пре свега за здравље деце, још једном је окупила грађане Сурдулице у борби против загађивача. Њихов леп и чист града, ваздушну бању на југу Србије, испод прелепе Власине и њихово здравље, већ годинама угрожава, како кажу, фирма Кнуф инсулејшен, својом производњом, која резултира густим црним димом, пуним отровнних честица, који повремено прекрива Сурдулицу и отпадом од кога је настало читаво брдо.

''Зауставимо тровање Сурдулице'' слоган је борбе грађана овог малог места против Кнауфа,  а у тој борби нису усамљени, са њима су стручњаци из области заштите животне средине, лекари и читава јавност. Уз прегршт доказа у виду фотографија, највише оних на којима црн и густ дим куља из димњака фабрике Кнауф, говоре о бројним покушајима да се спречи рад загађивача. Организовали су се, писали дописе, простествовали, потписивали петиције чак 6.000 грађана, али до данас нема резултата. Са друге стране дешавали су се акциденти, последњи 20 јуна ове године, када је град прекрио густ дим.

"Када дође до прекорачења, не треба бежати нигде, него моментално тражити затварање фабрике, обустављање рада. Колико сам видела, ваша орографија терена је таква да сте ви у рупи, у котлини и све то што се иземитује из фабрике, остаје ту, стоји дуго, немате где да побегнете, значи моментално обустављање рада", каже др Драгана Ђорђевић, научни саветник, члан Института за хемију и технологију у Београду.

Забринути су грађани Сурдулице, јер се зна да немају сви димњаци на фабрици филтете, да не постоји мерна станица, која би им помогла у рAешавању проблема. Ипак, највише брину због здравља и због, како кажу, повећаног броја оболелих од најтежих болести.

"Говорим као забринута мајка четворогодишње девојчице и жена која планира проширење породице, али се никако не усуђујем. Сада имам много више информација, какав ваздух удишемо и колико је штетан. Сама помисао на то да се у ваздуху налазе кацерогене честице, леди ми крв у жилама, да деца буду затрована још у утроби мајке", каже једна Сурдуличанка.

"Деца су чак и пре рођења, посебно осетљива на загађиваче из ваздуха. Све је више научних доказа, да излагање загађивача из ваздуха у раном животу, доприноси већим ризицима од развитка хроничне болести у каснијем животу, укључујући гојазност, дијабетес и врсте рака повезаног за хормонима, каш што су рак простате и дојке", каже др Мирјана Анђелковић Лукић виши научни сарадник.

Бранислав Поповић, директор фабрике у Сурдулици, рекао нам је у телефонском разговору да они нису били позвани на скуп, нису присуствовали и не могу да коментаришу. Став Кнауфа је да све заинтересоване стране треба да буду укључене у дебату. Поводом тога огласиће се накнадним саопштењем.

Обећавала је пре две године фирма Кнауф да ће решити проблеме, но до данас није испунила ниједно обећање,  чак су и повећали производњу и проширили производни погон. Отпадно брдо су прекирли геотектилом, али не и уклонили, па како кажу грађани Сурдулице не преостаје им ништа друго до....

"Да поручим Кнауфу да нећемо њихове саднице и њихове лажне донације, Хоћемо здрав и нормалан живот", каже Стојан Ивковић, из Удружења Удахни дубоко, што је пропраћено бурним аплаузом.