Култура

Култура

У склопу пратећег програма Бориних позоришних дана откривена је слика дугогодишњег директора врањског театра Радослава Радивојевића, који је један од најзаслужнијих за позориште какво имамо данас.

У наставку програма отворена је изложба “125 година позоришног живота у Врању”, коју су приредили глумци врањског позоришног ансамбла: Бојан Јовановиц, Марко Петричевић, Жетица Дејановић, Јелена Филиповић и Марко Николић.

На изложби су се нашле фотографије које хијерархијски прате живот позоришта од почетка позоришног живота у Врању до данашњих дана, са скоро дводеценијском паузом, јер је већина фотографија страдала у пожару 2012. године.

Борине позоришне дане званично ће отворити представа “Пучина” Југословенског драмског позоришта.

Последњи пут измењено субота, 23 октобар 2021 19:58

Отварање манифестације ''Борини позоришни дани'' које је предвиђено за вечерас, одлаже се за суботу, 23. октобра, због болести члана ансамбла Народног позоришта из Београда које је требало да отвори фестивал представом ''Нечиста крв''. Све активности планиране за данас померене су, из овог разлога за дан касније.

41. Борине позоришне дане отвориће у суботу представа ''Пучина'' Југословенског драмског позоришта. Дан касније, 24. октобра у 20 сати на програму је ''Ана Карењина'' Новосадског позоришта, наредног дана ''Иваново самоубиство'' позоришта Семберија из Бијељине, затим представа ''64'' Атељеа 212. У среду, 27. октобра, игра позориште из Новог Пазара, а на репертоару је представа ''Ако дуго гледаш у понор''. Манифестацију затвара ''Плацебо'', Народног позоришта из Приштине, која није у такмичарском делу, већ се изводи у част награђених.

''Све је спремно, наш тим у управи ради даноноћно на припремама, а није нам први пут и са задовољством кажем да ови, 41. Борини позоришни дани, попримају један нови концепт и формат, у смислу да враћамо такмичарски део, да фестивал има свој стручни жири који додељује нове награде, и то награду „Борисав Станковић“ за најбољу представу у целини, затим за драматургију, драматизацију или адаптацију,  за најбољу женску и мушку улогу и награда публике која од ове године носи име „Радослава Радивојевића,“ каже Ненад Јовић, директор позоришта.

О наградама ће одлучивати трочлани жири у саставу Милена Павловић, Владимир Лазић и Зоран Максимовић.

На отварању манифестације биће откривена и слика некадашњег директора Радивојевића, који је један од најзаслужнијих за позориште какво имамо данас.

Слободан Савић, селектор фестивала Борини позоришни дани, истакао је да су најмањи заједнички именитељи, који повезују изабране представе недвосмислени и јасно видљиви: позоришно ангажована, савременим позоришним праксама посвећена тематизација, естетизација и промишљање мушко-женских односа унутар и изван брака, преиспитивање улоге породице у друштву и критичко-феноменолошко преиспитивање положаја жене.

''Слоган овог фестивала је, по речима селектора, ''Од Софке до Нејре'', где ће гостујуће представе имати свој тематски и поетски оквир. Имаћемо један концепт коме смо тежили. На тај начин, са новим концептом и форматом, са новим и већим буџетом надам се да ћемо остварити онај циљ који смо имали на отварању зграде, а то је да овај фестивал буде препознатљив на позоришној мапи фестивала у Србији, да буде један од водећих,'' додаје директор позоришта.

Манифестација се одржава 41. пут у част једног од најзначајнијих српских писаца, Борисава Станковића у организацији позоришта, а под покровитељством града.

Празник љубитеља театра у овој згради трајаће недељу дана. Представе су готово распродате, карата има још за две, а Врањанци ће моћи да погледају најбоље са позоришне сцене Србије.

 

Последњи пут измењено петак, 22 октобар 2021 15:04

Стратегијом развоја културе, град Врање је предвидео формирање Бориног града на локацији у непосредној близини Белог моста. Сам простор има вишеструки културно-историјски значај, а реализација једне овакве идеје могла би да позиционира Врање на културној мапи Европе и света.Идеја је потекла прошле године и више месеци се размишљало како ће изгледати и које би све садржаје могао да има један овакав комплекс, објашњава Зорица Јовић заменица градоначелника.

-Већ смо усвојили урбанистички пројекат. Борин град је у плану да се нађе на простору базена Делфин. Тај базен све нас веже за младост и проошлост која је била лепа. Предстоји нам правни део посла, око откупа дела парцела које се налазе у непосредној близини базена. Комплекс ће имати туристички, културни, историјски и забавни карактер. Водили смо рачуна да све буде повезано. Сваки већи град у Србији има сличан комплекс. Врању недостаје један овакав садржај, каже Зорица Јовић, заменица градоначелника.

Размишљало се да комплекс буде у окружењу Борине куће, међутим због специфичности тог објекта и саме Баба Златине улице није пронађена просторна могућност и одустало се од те идеје. На предлог градоначелника, усвојено је да то буде код базена Делфин у горњем делу града.

 „У Борином граду ће се наћи и изложбени део, односно галерија, винарија са терасом, мали ресторан са смештајним капацитетом. Биће простора и за занатлије јер је Врање, поред свега осталог, препознатљиво и по одређеним занатима. На средини комплекса ће бити урађена водена површина са чесмом, која ће се уливати у реку, у непосредној близини. Иза комплекса је Бели мост, још један симбол Врања. Овај објекат има велики историјски, културни значај, као и црква Свете Петке, која је у непосредној близини“, истиче заменица градоначелника.

Јовићева напомиње да је у плану и уређење трга 7. септембар у близини тог места. Комплекс Бориног града имаће и модерне садржаје: паркинг, радње, простор за шетњу, одмор, мини сцену за културне садржаје.

Ради се о простору од 4 000 метара квадратних, што је довољно за све што је планирано. Локална самоуправа интензивно ради на обезбеђивању стратешких партнера за реализацију овог занимљивог пројекта који ће повезати прошлост са садашњошћу.

 

Последњи пут измењено четвртак, 21 октобар 2021 18:37

Књижевник Петар Сарић добитник је награде ''Борисав Станковић'' за 2020. годину за целокупно стваралаштво. Одлуку је једногласно донео жири у саставу проф. др Мило Ломпар, проф. др Слађана Јаћимовић и књижевник Александар Б. Лаковић. Датум и место уручења награде добитнику биће накнатно објављени.

С обзиром да се ове године обележава јубиларна 55. Борина недеља, биће организован пригодан програм, а уколико епидемиолошка ситуација дозволи у плану је и свечана академија, каже Мирослав Цера Михаиловић, председник Управног одбора Књижевне заједнице Борисав Станковић. Он је прочитао и образложење жирија о овогодишњем лауреату престижне награде са именом нашег најпознатијег писца.

"Писац Петар Сарић је са разлогом оцењен као један од најистакнутијих приповедача у савременој српској књижевности. Његов књижевни свет, пун емотивности, дубоко је зароњен у прошлост и завичај. Отуд је у етичком кодексу везан за бројна митска, магијска и историјска значења родне куће и детињства, као подручја снажне љубави и као чудне зачетке зла и човековог страха. Његови књижевни ликови одликују се психолошком продубљеношћу и сложеним симболизмом, јер се у њима стапају идентитети појединца и колектива драматичном приповедном регистру. Петар Сарић је  изразити представник оне традицијске линије српске књижевности чији је уметнички врх оличен у делу Боре Станковића", каже се, између осталог у саопштењу жирија.

Петар Сарић је објављивао романе, а недавно је светлост дана угледала  његова  нова књига под називом ''Kлобук''.

Мирослав Цера Михаиловић најавио је да ће ове године један од програма Борине недеље бити посвећен Матици српској. Том приликом ће легат академика Вука Филиповића, који је идејни творац Борине недеље и који је годинама у Књижевној заједници, бити  уступљен Матици српској на чување, рекао је Михаиловић.

 

Последњи пут измењено среда, 20 октобар 2021 14:56

После велике и значајне годишњице, после пандемије која је покорила свет без трунке барута, и још увек у сред жестоке и неизвесне борбе с протејском природом вируса Ковид-19, “Борини позоришни дани” улазе у пету деценију обогаћени новим искуствима и здравим амбицијама. Те амбиције су реалне и оствариве, а темеље се на оним постулатима које сам апострофирао прошле године када сам се прихватио одговорне дужности селектора, а која се не састоји само у томе да одаберете предвиђени број представа и тиме сматрате посао завршеним. Наиме, релевантан позоришни фестивал није тек ревија насумично одабраних представа, него је улога позоришног фестивала да проширује видике и образује публику, да је упознаје са савременим позоришним праксама, да приказује представе које се храбро хватају у коштац с проблемима и дилемама савременог човека, притиснутог и обезглављеног мукама и искушењима невеселе свакодневице.

 Упркос невеселим околностима, пандемији која је отварала и затварала позоришта, упркос смањеној продукцији, представе нису изабране насумично, него су одраз јасног тематског, естетског и поетичког концепта који није унапред и напамет задат, него је проистекао из  представа које сам гледао, а наметнуо се као тематски, естетски, поетички, друштвено и социјално релевантан, рецентан и актуелан. Златна нит, или најмањи заједнички именитељи који повезују изабране представе недвосмислени су и јасно видљиви: позоришно ангажована, савременим позоришним праксама посвећена тематизација, естетизација и промишљање мушко-женских односа унутар и изван брака, преиспитивање улоге породице у друштву, критичко-феноменолошко преиспитивање положаја жене (од Софке до њене двадесетпрвовековне посестриме и близнакиње по страдању, „нечистој крви“ и усуду Нејре), тематизовање основних осећања љубави и емпатије као потиснутих, унижених, заборављених категорија људскости и човечности, наднетост над смислом убоге људске егзистенције, контекстуализација и реконтекстуализација свих ових, и других, питања у светлу социјалне и родне неравноправности, накарадног друштвеног и политичког система вредности, каријеризма, новог капитализма и неоробовласништва.

Као да се, од Софке до Нејре, ништа није променило у положају и статусу жене у породици и друштву, а толике их деценије деле, више од једног века. Као да су друштвени и социјални развој остали на истом ступњу као у време Борисава Станковића, с приметном тенденцијом регресије. У две представе које опкружују овогодишњу селекцију (Нечиста крв и Ако дуго гледаш у понор) у првом плану је насиље над женама у свим појавним облицима: од психолошког до физичког, од насиља у породици и браку до насиља изван брака, на радном месту на пример, и злоупотребе позиције моћи. Ако је Станковићева Нечиста крв студија случаја Софке, односно прича о суспрегнутој, неослобођеној страсти, пркосу и поносу, снатрењу о слободи и високим идеалима, предавању и препуштању трагичној линији живота, онда је представа Ако дуго гледаш у понор студија случаја Нејре, коју као и Софку прати „породична клетва“, и њене трагичне судбине од детињства до ране младости. А, опет, обе су представе огледало друштва и његових наопаких норми које се огледају у социјалној, економској и класној раслојености.

Као да је Толстојева реченица с почетка Ане Карењине, написана пре безмало 150 година (“Све срећне породице налик су једна другој, свака несрећна породица несрећна је на свој начин.”), и данас парадигма и необориви пустулат времена и друштва у којем живимо, у којем је породица као основна ћелија девастирана и угрожена до крајњих граница. И ову представу можемо разумети као студију случаја Карењинове супруге Ане чија појединачна судбина имплицира читав низ друштвених и социјалних питања.

Нагриженост и угроженост породице, брака, љубави, емаптије, али и егзистенције као такве препознајемо и у представама Пучина, 64 и Иваново самоубиство, наравно у контексту различитих мотивацијских и тематских чворишта. Поред браколомства, каријеризма, свеопштег неморала, социјалног раслојавања и тривија у којима се купа такозвано јавно мнење, ово читање Пучине, децентно и ненаметљиво, указује и на оно чега у оригиналном драмском предлошку нема: на свеопшту корупцију и партократију у којима је огрезло грађанско друштво у повоју. Комадом 64 Тена Штивичић се заправо „враћа“ једној од доминантнијих тема свог драмског писма – преиспитивању мушко-женских односа у контексту устаљених стереотипа о браку, љубави, друштвеном и социјалном статусу, каријери, пријатељству, слободи, еманципацији, односу родитеља и деце, сукобу генерација...Радикална, у овом случају и легитимна адаптација првог Чеховљевог комада Иванов, представа Иваново самоубиство, студија је случаја безнадежне егзистенцијалне празнине и чемера насловног јунака иза које зјапи један неуспели, промашени брак, једна неостварена, несрећна љубав и неизбежни сплин малограђанске, паланачке средине.

Најзад, ни представа у част награђених, Плацебо, није насумично изабрана. Њен рески, црнохуморни проседе у форми горке комедије нуди прочишћење од свих афеката с којима ћемо се срести у представама Главног програма. То прочишћење призива и преко потребно ослобађање од свих менталитетских заблуда и атавистичког наслеђа чему смо, и као народ и као људи, склони и пријемчиви.

Политичност свих изабраних представа огледа се пре свега у начину приступа, третмана и сценске експликације свих ових, и других, комплексних питања и тема што на сцени резултира употребом искустава модерних, савремених позоришних пракси.

Да бисте један позоришни фестивал устоличили на долично место, да бисте га учинили референтним за локалну, али и за ширу позоришну заједницу, да бисте га позиционирали у позоришне и културне оквире матичне државе, али и шире, потребна су одговарајућа материјална подршка, јасна визија и чврст концепт. Фестивал од ове године има одлучну финансијску подршку Градске управе и Министарства културе, домаћини су вољни и одлучни да спроведу све предложене промене, а мој концепт је увек јасан и непоколебљив: високи уметнички стандарди у славу естетски, поетички и тематски софистицираног позоришта.

На крају, али не и на последњем месту, захваљујем свим члановима Организационог одбора јер су прихватили све моје идеје и иницијативе за унапређење Фестивала: уведене су награде Стручног жирија, унапређени су и обогаћени каталог и промотивни материјал, урађен је нови визуелни идентитет Фестивала. Све то доприноси високом позиционирању и учвршћивању „Бориних позоришних дана“ у заједници најзначајнијих позоришних фестивала у Србији и региону, написао је селектор овогодишњих Бориних позоришних дана, Слободан Савић.

 

Последњи пут измењено понедељак, 18 октобар 2021 14:57
Страна 1 од 257

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Ђорђевић: Ускоро почиње реконструкција канализационе мреже на територији Града - Радио Телевизија Врање… https://t.co/nWEd934sp9
Отварање Бориних позоришних дана одложено за сутра - Радио Телевизија Врање https://t.co/ZlnTz6LDPw via… https://t.co/iBArUN1rOM
Ускоро измене закона о такозваним јефтиним становима - Радио Телевизија Врање https://t.co/eifOhUA5Ao via… https://t.co/iDtZfsymuS
Follow RTV Vranje on Twitter