Глумачка секција Основне школе „Јован Јовановић Змај“ из Сурдулице извела је премијерно представу „Госпођа министарка – шта је било мало касније“ у Културном центру у Владичином Хану. Представа је имала хуманитарни карактер и веома се допала публици. Планирано је још неколико хуманитарних извођења, као и хуманиратни базар у школи.
Увек актуелан текст Бранислава Нушића у новом руху допао се присутнима. Неколико пута су наградили аплаузима на отвореној сецени малобројну, али одабрану глумачку екипу. Ово је први пут да су наступили ван Сурдулице што је им је донело већу одговорност, али је сазнање да ће помоћи некоме било примарно и веома их усрећило.
Улогу госпођа Живке тумачила је Ивона Петровић. Допала јој се ова нова госпођа министарка из 21.века.
„Живка из 21. века је необична, специфична жена, која се жали на прегршт проблема, али је занимљива. Можда на први поглед по мало луцкаста, али која доста тога зна и уме. Имали смо већу мотивацију да радимо овакав пројекат, зато што је ово била хуманитарна представа и сав новац који је прикупљен отићи ће за оболелу децу“, каже Ивона Петровић, главна глумица и ученица школе Јован Јовановић Змај.
„Било је дивно радити на представи, спремали смо је доста кратко. Потрудили смо се да буде добро“, објашњава Ива Станимировић.
„Веома сам задовољна, захваљујем се дивној наставници, која је издвојила време да ради са нама, а још више јер знам да смо учинили нешто добро“, каже Анастасија Видосављевић.
„Није прва представа коју сам радио са наставницом Тањом и овом групом глумаца. Успели смо брзо да је припремимо. Хуманост је била мотив више да је што боље припремимо“, објашњава Вукашин Ивановић.
Представу је режирала професорка српског језика и књижевности Тања Младеновић. Професорка је спојила своју љубав према књижевности, Браниславу Нушићу и замислила госпођу министарку у данашње време.
„Представа има пре свега хуманитарни карактер. Ја сам је и писала и уживала сам у томе, као и раду са овом децом. Повод извођења представе је више него племенит и самим тим ми је драго што су се људи одазвали и схватили нашу поруку“, истиче Тања Младеновић професорка и редитељка представе.
Школа „Јован Јовановић Змај“ препознатљива је по оваквим и сличним активностима. Немају дилему када треба неком да прискоче у помоћ, тако је било и овога пута.
„Наш колектив је солидаран и хуман на делу. Можда не можемо много материјалних средстава да прикупимо, али можемо свој допринос духовни да дамо, ко год се нама обратио, ми смо отворени за сарадњу“, каже Јасмина Благојевић, директорка.
Ово је прва од хуманитарних активности које ће бити организоване у наредном периоду. У школи ће бити одржан хуманитарни базар, а представа „Госпођа министарка – шта је било мало касније“ имаће још извођења у Сурдулици. А ко зна, можда и у другим градовима.
Јубиларна изложба поводом четврт века постојања Ликовне радионице у оквиру Народног универзитета, отворена је у њиховој Галерији. За 25 година постојања и рада изнедрили су броје афирмисане уметнике и били водиља онима који су стремили ка уметничким школама и факултетима.
Овога пута, зидове галерије прекрили су радови полазника Ликовне радионице. Бројни посетиоци изложбе били су у прилици да се упознају са начином и техникама рада полазника, њиховим достигнућима и напредовањем.
Ликовна радионица у оквиру Народног универзитета је једина школа за уметничко образовање на територији града, па и окуга. Полазницима се нуди стручна обука из више различитих уметничких области, кроз наставу у малим групама или кроз индивидуални рад. У Ликовној радионици бавимо се најлепшом људском делатношћу, духовном стваралачком активношћу. Негујемо младе, креативне , талентоване људе, развијамо њихову оригиналност у стваралаштву , самосталност и сналажљивост у свим стручним пољима", рекла је директока Народног универзитета Гордана Домитријевић.
Ликовна радионица изнедрила је бројне афирмисане уметнике у земљи и свету. Њихова дела красе многе галерије, музеје и јавне просторе. За руководиоца Ликовне радионице Весну Маринковић Станковић, ова изложба је, како каже, изузетно емотиван тренутак, јер 25 година рада није мало.
"Трудили смо се да ово буде најсадржајнија изложба до сада. 70 учесника, 258 радова није мало. Више је целина, једна су радови млађих полазника и друга оних који се припремају за уметничке факултете и школе. Ту је највећи допринос Ликовне радионице, јер за 25 година колико постојимо, 231 полазник је успео да упише жељене факултете и то је заиста импозантни број. Поносна сам на ову генерацију, као и на све генерације", каже руководилац Ликовне радионице, Весна Маринковић Станковић.)
Била је то прилика и да се уруче награде ауторима најбољих радова и захвалнице онима који су помогли рад радионице. Сандра Митић је ове године имала најбољи рад. Укупно 13 полазника радионице, добило је награде.
Изложба поводом 25 година постојања Ликовне радионице, отворена је у галерији Народног универзитета.
Ликовна радионица почела је са радом 1997. године. Пружила је прилику великом броју талентоване деце, али и одраслима да се упознају са свим видовима ликовног изражавања. Од оснивања, па до данас, била је учитељ, а 231 полазник уписао је жељену школу и факултет.
Успели су да у свој рад од 2013. године, укључе и децу са развојним потешкоћама из дневног боравка Маштоленд, која заједно излажу своје радове са осталим полазницима. Препознатљиви су по Ликовној колонији, Дечијој ликовној колонији и Летњем атељеу.
''Заједно стварамо један лепши и отворенији свет љубави'' поручују из Ликовне радионице.
Постављањем слика и фотографија светогорског манастира Хиландар и докомплетирањем намештаја амбијентално је заокружена још једна целина врањске библиотеке ,,Хиландарски кутак''. На полицама кутка нашло се 828 књига и 34 броја различитих периодика и часописа, дар библиотеке манастира Хиландар. По речима Зорана Најдића, директора Јавне библиотеке ,,Бора Станковић'', осим религијских и теолошких, заступљене су и књиге из области психологије, филозофије, друштвених и природних наука, затим примењених наука, уметности, архитектуре, језика, лингвистике и књижевности. Такође, заступљена су и издања која се баве музиком и спортом. Сви наслови доступни су читаоцима и моћи ће да се користе у читаоници библиотеке, истиче Најдић.
Подсећања ради, књиге је врањској библиотеци средином фебруара лично уручио игуман манастира Хиландар, архимандрит Методије. Био је то својеврсни празник како за библиотеку, тако и за сам град, а свечаности су поред директора библиотеке Зорана Најдића, присуствовали и градоначелник Врања др Слободан Миленковић, заменица градоначелника Зорица Јовић са сарадницима, епископ врањски Пахомије, мати Јефремија, игуманија манастира „Свети Стефан“ у Горњем Жапском и многобројне званице. ,,Надам се да ће читаоци кроз ове књиге моћи да осете благослов који смо желели да поделимо. Потрудићемо да за вашу библиотеку обезбедимо још нека наша нова издања, али и друге књиге које будемо имали могућности да вам пошаљемо, јер нам је жеља да се овај подухват продужи у будућности”, рекао је између осталог том приликом архимандрит Методије. ,,Наша библиотека богатија је за још једно одељење. ,,Хиландарски кутак”, са близу 900 књига и рукописа, сада је на располагању Врањанцима. Искрено се надам да ћемо заједно наставити да обогаћујемо књижни фонд ,,Хиландарског кутка” и јачамо нашу духовну повезаност. Да заједно чинимо добра дела, у духу православља”, нагласио је том приликом градоначелник Миленковић, на чију је иницијативу и оформљен овај кутак.
Проглашени су најбољи радови на литерараном конкурсу поводом Светског дана књиге и ауторских права који је расписао Културно-образовни центар Врање. Додељене су награде, дипломе и захвалнице. На конкурс је пристигло 39 радова ученика основних и средњих школа.
У категорији од 1. до 4. разреда основних школа награђени су:
Прво место: Коста Стаменковић, 2. разред ОШ „Бранко Радичевић“ Врање
Друго место: Исак Стојковић, 2. разред ОШ „Јован Јовановић Змај“ Врање
Треће место: Мила Ђорђевић, 4.разред ОШ „Бранко Радичевић“ Врање
Похвале су добили:
Лена Крстић, 3. разред ОШ „Бранко Радичевић“ Врање
Софија Милановић, 4. разред ОШ „Јован Јовановић Змај“ Врање
Јана Марковић, 4. разред ОШ „ Светозар Марковић“ Врање
У категорији од 5. до 8. дазреда основних школа награђени су:
Прво место: Данило Стаменковић, 7. разред ОШ „Бранко Радичевић“ Врање
Друго место: Александра Јовић, 5. разред ОШ „Бранко Радичевић“ Врање
Треће место: Кристина Станковић, 6. разред ОШ „ Светозар Марковић“ Врање
Похвале су добили:
Лена Маринковић, 5. разред ОШ „Бранко Радичевић“ Врање
Давид Крстић, 5. разред ОШ „Бранко Радичевић“ Врање
Ивона Ристић, 8. разред ОШ „1.мај“ Вртогош
Ива Стошић, 5. разред ОШ „Бора Станковић „ Тибужде
У категорији средњошколаца награђени су:
Прво место: Ведрана Гачић, 4. разред Гимназија „ Бора Станковић „ Врање
Друго место: Сара Ристић, 2. разред Медицинска школа „Др Изабел Емсли Хатон“ Врање
Треће место: Теодора Илић, 2. разред Гимназија „ Бора Станковић „ Врање
Похвале су добили:
Ивана Антић, 1. разред Пољопривредно – ветеринарска школа „Стеван Синђелић“ Врање
Ана Љубеновић, 1. разред Гимназија „ Бора Станковић“ Врање
Никола Димић, 4. разред Медицинска школа „Др Изабел Емсли Хатон“ Врање
Радове је оцењивала комисија коју су чинили: председник Марјан Живковић, професор српског језика и књижевности и чланови Марија Станковић, професор српског језика и књижевности и Жикица Димитријевић, књижевник.
Директорка Културно-образовног центра Јасмина Вељковић уручила је дипломе и награде – књиге најбољима. Награђени ученици читали су своје радове. Ана Митић Стошић, професорка српског језика и књижевности, одржала је презентацију и говорила о Светском дану књиге и ауторских права који се обележава 23. априла.
Поводом 25. година постоjања Ликовне радионице данас у 19 часова, у Галериjи Народног универзитета биће приређена изложба полазника школе сликања.
Отварањем Ликовне радионице, сада већ давне 1997. године, великом броjу талентоване деце, али и одраслих, пружена jе прилика да се на jедном месту упознаjу са свим видовима ликовног изражавања сходно своjим склоностима и потребама. Отуд jе од оснивања па све до данас жељене школе и факултете уписао 231 полазник.
Од 2013. године заjедно са полазницима радионице своjе радове излажу и деца са развоjним потешкоћама из дневног боравка „Маштоленд“.
Велики и мали уметници ствараjу на Ликовноj колониjи, Дечиjоj ликовноj колониjи, Летњем атељеу коjи се, такође, одржаваjу у просториjама Ликовне радионице. „Заjедно стварамо jедан лепши и отворениjи свет љубави“ поручуjу из Ликовне радионице.
Љубитељи ликовне уметности у Врању изложбу поводом jубилеjа моћи ће да разгледаjу наредних пар недеља.
Монодрама ''Ненаписана писма'' која говори о животу познате сликарке Надежде Петровић нашла се пред врањском публиком. Лик уметнице која је оставила дубок траг у нашој, али и у европској култури и друштву тумачи глумица Вања Милачић.
Вања Милачић спретно је водила публику кроз лик, размишљања, емотивне и уметничке недоумице Надежде Петровић чији је лик тумачила у монодрами ''Ненаписана писма''. Милачић каже да јој није било тешко да ради монодраму, напротив одувек је прижељкивала да буде сама на сцени. Интеракција са публиком почела је при самом уласку у салу, с обзиром да је глумица већ била на сцени.
''Ја волим кад улази публика да сам на сцени некако ми се чини да их дочекујем и правим атмосферу за све оно што ће да буде, тако и себи олакшам.
О положају уметника некад и данас такође је говорила глумица Милачић, која је истакла да много разлика од некада до данас нема, да су уметници подједнако несхваћени и у савременом добу.
''Све ово што говорим у представи су Надеждине речи, сигурна сам да тај положај уметника није се покренуо од тада до данас, да ми имамо исте проблеме, иста питања, исти третман, што је жалосно, али мени је ова представа и била у једном сегменту неки мој глас против свега, и то сам ја, уз помоћ Надежде Петровић успела да кажем, додаје глумица.
Монодрама почиње сценом закивања, а завршава се раскивањем рама за слику. Глумица каже да је то симболика сталног прављења, склапања и расклапања дела, а уједно симболише и само стварање и креативност.
''После Чачка и Београда, Врање је први град у коме гостујемо, због чега ми је посебно драго,'' рекао је продуцент ове представе.
''Ова представа је посебно значајна зато што долази од градског позоришта Чачак, где је потреба да подршка уметнику крене од малог места. Дакле, очекивало би се да се крене од метрополе, али метрополе једноставно имају веће приче за причање и мени је било велико задовољство да као део тима тог градског позоришта, поготову што је то мој град, урадимо једну овакву представу. Ово је један женски пројекат, ја сам ту инкогнито, ово је пројекат иза којег стоји осам талентованих жена. Ја мислим да се та женска енергија осећа, а мени је посебно задовољство што је прво гостовање ово позориште, јер сам био део тима који је радио отварање позоришта после пожара,'' каже Марко Чкоњевић, извршни продуцент.
Ненаписана писма рађена су по истоименом тексту Милкице Милетић, док адаптацију текста и режију потписује Наташа Радуловић. Сценографију је урадила Марија Лукић, костим Марта Чкоњевић, а оригиналну музику написала је Ана Крстајић. За дизајн постера и пратећих елемента задужена је Ана Крбањевић.
''Искрено се надам да је на основу реакција ова представа стигла до срца врањске публике, сваког месеца имамо гостујуће представе, а ово је омаж стваралаштва једне велике уметнице која је стварала и радила у неком најтежем периоду. До краја месеца имамо три представе, Жоржа Дандена, у четвртак Лудог Љубу и 29. априла је хуманитарна представа за Вукана,'' додаје Ненад Јовић, директор позоришта.
За Вукана ће бити играна монодрама под називом ''Најгори до сада'', а ово је други пут да позориште Бора Станковић организује хуманитарну представу за помоћ Вукану Стоиљковићу из Врања.
Вечерас је на програму реприза представе Жорж Данден.
Монодрама ''Ненаписана писма'' која говори о животу познате сликарке Надежде Петровић нашла се пред врањском публиком.
Лик уметнице која је оставила дубок траг у нашој, али и у европској култури и друштву тумачи глумица Вања Милачић.
Она каже да јој је било велико задовољство да ради монодраму, јер је одувек прижељкивала да буде ''сама на сцени.''
Интеракција са публиком почела је при самом уласку у салу, с обзиром да је глумица већ била на сцени.
О положају уметника некад и данас такође је говорила глумица Милачић, која је истакла да много разлика од некада до данас нема, да су уметници подједнако несхваћени и у савременом добу.
“Ненаписана писма” рађена су по истоименом тексту Милкице Милетић, док адаптацију текста и режију потписује Наташа Радуловић. Сценографију је урадила Марија Лукић, костим Марта Чкоњевић, а оригиналну музику написала је Ана Крстајић. Дизајн постера и пратећих елемента Ана Крбањевић.
''После Чачка и Београда, Врање је први град у коме гостујемо, због чега ми је посебно драго,'' рекао је продуцент ове представе.
Аматерско позориште ''Барја'' из Сурдулице и Дом културе ''Зарја’’ из места Правец у Бугарској, извели су перформанс под називом ''Традиционалне свечаности код комшије''. Пројекат је подржала Европска унија.
Глумци из Сурдулице представили су се вођени непревазиђеним Шекспиром. Овога пута младожења је из Сурдулице, а млада из Правеца. Перформанс је изведен у порти Храма Свете Тројице у Врању, а циљ је, кажу организатори повезивање два народа.
''Осмишљено је да се на неки начин повеже позориште и фолклор и да се повежу традиције два народа кроз један нови језик. То нам је био циљ. Иначе не долази до додира фолкора и театра, па смо хтели неки новитет да спроведемо,'' каже Александра Глигоров, пројектни менаџер.
‘’Традиционалне свечаности код комшије,’’ настављене су наступом фолкорног ансамбла и вокалних солиста Дома културе ‘’Зарја’’ из Правеца у Бугарској, што је наишло на одобравање публике.
Савез књижевника у отаџбини и расејању, огранак у Врању, обележио је Дан Савеза, доделом годишњих награда, промоцијом збирке песама и хуманитарном продаја књига чланова СКОР-а за Вукана Стојиљковића.
Моја звезда’’, назив је првенца Душке Стојковић, дугогодишње раднице Здравственог центра. Како каже, пише од малих ногу, али тек сада је успела уз помоћ добрих људи и колега да изда збирку песама.
''Пишем када се све смири ноћу, када је мирно и тихо. Инспирација су ми ноћ, звезде, месечина,'' каже ауторка.
Ауторка истиче да књига садржи 60 песама, за све узрасте. До сада је поклањала књигу пријатељима, а сада поклања за Вукана, са жељом да оздрави.
‘’Моја звезда’’ је обљављена у издању Савеза књижевника у отаџбини и расејању, који је обележио 22 године постојања, а Огранак у Врању је имао још један разлог за славље.
''Ово је први пут да је огранак у Врању добио пехар, после 22 године постојања Савеза. Препознат је као најуспешнији у 2021. години и заиста је ово свечани тренутак за све нас. Срећни смо због награде која је заједничко достигнуће, јер Савез окупља десетак чланова и сви смо активни на пољу књижевнсоти и културне,'' рекла је Ана Митић-Стошић, председница огранка.
Ана Митић Стошић добила је највеће признање ‘’Златну медаљу Вере Александрић,’’ оснивача удружења, за дугогодишњи допринос. Била је ово прилика и да се доделе захвалницe, онима који су у протеклом периоду помагали огранку у Врању.