Здравље

Здравље

Ове године Национална недеља здравља уста и зуба обележава се од 16. до 22. маја 2022. године под слоганом „Чувам своје зубе, поносим се осмехом”. Био је ово повод да разговарамо са начелником Стоматологије у Здравственом центру доктором Владаном Костићем. Он је указао на значај оралног здравља и на могућност да се применом адекватних мера добро орално здравље може одржати током читавог живота.

Врло је важно да деца од малих ногу створе навику прања зуба, јер је  значај одржавања адекватне оралне хигијене и редовне посете стоматологу велики. Прање зуба ујутро и увече, као и после сваког оброка je од пресудног значаја, што утиче и на смањење могућности обољевања целокупног организма, каже др Владан Костић .

''Ове недеље  акценат је на деци предшколског и школског узраста, радимо систематске прегледе, организујемо едукативна предавања о техници прања зуба и одржавању оралне хигијене, као и о привикавању деце за одлазак код стоматолога. Важно ми је да поручим деци да воде рачуна о оралној хигијени и да редовно перу зубе.  Деца воле да једу слаткише, али треба да знају да одмах након тога треба да перу зубе. Морају да знају да слаткиши остављају трагове и наслаге које се гомилају што може да створи велике проблеме. Као што деца имају оброк, купају се, треба да имају навику и да одлазе  стоматологу и пре него што их зуб заболи. Важно је да деца прилагоде исхрану и када буду у школском узрасту да прихвате протезице на време,'' објашњава др Костић. 

Одлазак код зубара је у многим случајевима баук. Страх од стоматолога је нешто са чим би требало да се малишани изборе на време. Зубари на Дечјој стоматологији су у служби својих малих пацијената. Љубазност , срдачност и уважавање деце од стране нас лекара и медицинских сестара су на првом месту, каже доктор и поручује родитељима и деци да је превентива најважнија и да се придржавају пароле ''Боље спречити него лечити''.

 

Последњи пут измењено четвртак, 19 мај 2022 14:52

Међународни дан физичке активности обележава се сваке године 10. маја под слоганом „КРЕТАЊЕМ ДО ЗДРАВЉА”. Овај датум установљен је 2002. године од стране Светске здравствене организације (СЗО) у циљу подизања свести о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу здравља.

Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије.

Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници.

Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета.

С обзиром да је кретање и обављање свакодневних активности ван куће или радног места  било ограничено због епидемије ЦОВИД-19, важно је сада свакодневно постепено повећавати ниво активности, посебно ако уопште нисмо били активни.

Према препорукама Светске здравствене организације, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умеренеили најмање 75 минута интензивне физичкеактивности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно. Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције), зависи и избор врсте активности(шетња, пливање, трчање, вежбе), њена учесталост и трајање.

Према подацима СЗО у свету једна од четири одрасле особе не испуњава препоруке за бављење физичком активношћу, а од последица физичке неактивности годишње у свету умре око пет милиона људи. Физички неактивне особе имају 30% већи ризик од превремене смрти. Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије из 2019. године, које су спровели Институт за јавно здравље Србије и Републички завод за статистику, становници Србије седе у просеку 4,7 сати током типичног дана, највише становници Београда 5,8 сати, особе узраста 75 година или више 6,1 сат, као и они са вишим и високим образовањем 5,5 сати. Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током уобичајеног дана) је било изложено 23% становништва Србије. У популацији деце узраста од 7 до 14 година забележено је смањење процента деце која се макар једном недељно баве спортом и рекреативним активностима ван школе у односу на 2013. годину (са 82,3% на 71,5%), показало је Истраживање здравља становништва Србије.

Међународни дан физичке активности је и ове године прилика да подсетимо становништво на значај редовне физичке активности и превенцију фактора ризика за настанак најчешћих поремећаја здравља. Поводом обележавања Међународног дана физичке активности планирано је одржавање здравствено-промотивних активности у локалним заједницама као што су: предавања, јавне манифестације, спортски догађаји, базари здравља.

Микробиолог и вирусолог Ветеринарског специјалистичког института Миланко Шеклер рекао је да је узрок хепатитиса који се шири код деце још увек непознат, али да његов настанак нема никакве везе са короном и вакцинацијом, јер већина деце која од њега обољевају нису вакцинисана.

Шеклер каже за Тањуг да је могући узрочник хепатитиса, којим је до сада заражен већи број деце широм света, аденовирус 41.

"Светска здравствена организација је одмах кренула да трага и имали су неке елементе да помисле да је можда узрок аденовирус и то 41 подтип, међутим, ви можете да имате и проблеме са јетром који су неинфективне природе", казао је Шеклер.

Додао је да проблеми са јетром не морају да буду само инфективне природе, већ да њих могу изазвати различити лекови, храна и последице тровања.

"Мистериозно је јер не може са сигурношћу да се каже да је то аденовирус, али ето он је до сада највише осумњичен, треба пратити нова истраживања и резултате тих истраживања", казао је Шеклер.

Kада је реч о начину опоравка деце од хепатитиса, Шеклер каже да је потребно мировање, повећан опрез и квалитетнија исхрана, као и да месецима и недељама буду без физичке активности.

"Једноставно давање шансе организму да се сам избори са тим, нема неке специјалне терапије још увек", казао је он.

Истакао је да, иако је узрок настанка хепатитиса код деце непознат, са сигурносћу може да се каже да нема везе са вирисом корона нити са вакцинацијом.

"Сигуран да нема никаве везе са короном, јер се и то испоставило, а поготово нема никаве везе са вакцином, јер деца која најчешће обољевају нису вакцинисана", истакао је Шеклер.

 

Последњи пут измењено уторак, 10 мај 2022 12:32

Од 3. маја Србија је укинула све мере за улазак у нашу земљу. Пандемија има свој силазни ток зато што је у великој мери постигнут колективни имунитет. Велики допринос томе дао је добар проценат вакцинисаног становништва.

Након две године пандемија се стишава. Биће нових сојева и мутација, али на срећу те мутације дају лакше клиничке слике. Управо је то разлог да се корона посматра другачије и биће третирана као блага респиратора инфекција у будућности, рекао је у оквиру нашег јутањег програма врањски епидемилог др Слађан Станковић.

''Сада је епидемилошка сиуација код нас у земљи и округу, као и у већини земаља у свету под контролом са благим мутацијама и без сојева који дају тешке клиничке слике како је било на почетку пандемије. Пандемија има свој силазни ток, иде према свом крају. Није још увек завршена. Проценат обољевања у последњих месец дана не прелази 10 посто. Нема тежих форми болести. На дневном нивоу је 1 до 2 посто од броја тестираних са упалом плућа“, каже др Станковић.

Велики допринос стагнације ковида 19 је и добар број прокужених, односно вакцинисаних, као и велики број оних који су прележали коронавирусну инфекцију једном или два пута.

''Значајан проценат је вакцинисаних како у Србији тако и у нашем округу. У Пчињском округу је 59 посто заштићеног становништва са две дозе вакцине.“, напомиње врањски епидемилог.

По речима доктора Станковића, вакцинација је била значајно оружје у борби са корона вирусом и треба да се настави зато што имуни одговор након прележане болести не траје дуго. Друга бустер доза, односно четврта доза вакцине, како она наглашава, је препоручена за осетљивије категорије становништва.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Последњи пут измењено среда, 04 мај 2022 13:08

Саобраћајне незгоде, туче, све то је могло са мало разума да се не деси, али се, нажалост, дешавало и у време празника и током ноћи, каже начелник Службе за пријем и збрињавање ургентних стања, доктор Љубиша Стојилковић.

Све службе Здравственог центра биле су ангажоване, не само Служба за пријем ургентних стања, истиче начелник, иако су због празника кадровски биле ослабљење. Тешко повређен човек у јучерашњој тучи у центру града збринут је на одељењу Хирургије, где је дежурао директор Здравственог центра.

''Био је огроман напор, јер је случај био врло компликован. Повреде су биле на два система органа, све су биле тешке телесне повреде и опасне по живот. Пацијент је јутрос, због повреда грудног коша упућен на Универзитетску клинику Клиничког центра Ниш,'' каже начелник др Љубиша Стојилковић. 

Континуитет саобраћајних незгода је константан и није везан само за празничне дане, истиче начелник и ту брину  такозване лакше повреде. Јуче је такође било окретања и слетања возила на путу.

''Најгоре је што из кратке примарне дијагностике могу да промакну неке повреде које касније могу да се појаве, а и кроз живот могу да резултирају тегобама. Тамо где је тешка саобраћајна несрећа, тамо где има мртвих за здравствену службу нема посла. Када су у питању лаке саобраћајне несреће и могућност да мање повреде изазову и накнадана крварења, на то треба обратити пажњу. Највећа превентива је не доживети такву ситуацију, додаје Стојилковић. 

Поред тога,  много је и хроничних пацијената који реагују на учестале промене временских прилика, за које и те како могу да се припреме, јер унапред знају какво време могу да очекују.

''У току ноћи приментан је пораст броја пацијената са бронхијалном астмом и плућним тегобама. Већ имамо неколико њих којима редован терепија није могла да помогне, па је потребна потпора.Тренутно имамо два астматичара на инфузионој терапији. У суштини они морају да узму редовну терапију и да смање утицај негативног времена, да остану код куће. Да оду у набавку када се јутарња температура подигне,'' каже доктор.  

Доктор истиче, да са мало разума један човек не би био у затвору, а други у болници. Исто важи и за саобраћајне незгоде, које су обележиле празничне дане, јер се углавном радило о неприлагођеној брзини условима на путу.

 

 

 

Последњи пут измењено среда, 04 мај 2022 12:04
Страна 1 од 109

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Вукане, срећно! - Радио Телевизија Врање https://t.co/WhptdB7oX2 via @tripplesworld https://t.co/Tri7U0y9bO
Концерт за Вукана - Радио Телевизија Врање https://t.co/kARVTSnqNo via @tripplesworld https://t.co/eJcOX3TFrZ
Најбољи баскеташи у Србији. У Француску по још једну медаљу - Радио Телевизија Врање https://t.co/31vCO7ydkO via… https://t.co/fdab5D7Dgo
Follow RTV Vranje on Twitter