У склопу обележавања Дана града, гост Врања је Љубивоје Ршумовић, познати дечји песник. Он је са малишанима из врањских вртића и ученицима школа у позоришту "Бора Станковић" разговарао о Светом Сави и свакодневним стварима везаним за њихов узраст. Читао им је своју поезију, а малишани су, на себи својствен начин, спонтано, постављали и одговарали на његова питања.

Љубивоје Ршумовић, писац за све узрасте и генерације. Малишани у сали, али и њихови васпитачи и учитељи, уживали су у његовим песмама и занимљивим досеткама. Неки су знали за његово име, а неки се први пут сусрећу са његовим стваралаштвом. У својој богатој каријери Љубивоје Ршумовић написао је 15 хиљада песама. Почео је са 12 година. Цео живот посветио је деци и љубави према њима.

"Осећам се као љубимац деце. Деца поред маме и тате, васпитача, учитеља, морају да имају некога из ове професије, да га воле. Ја знам да та нека моја слава потиче од тога што сам дуго радио на телевизији. То остаје", каже Љубивоје Ршумовић. 

Написао је велики број књига, каже да им не зна број. Ствара и даље. Ускоро треба да изађе нова, трећа по реду „Фазони и форе“. Издаје и у Републици српској. Награде више не броји. Тренутно је ангажован на писању једног занимљивог драмског текста.

У Врање је долазио много пута. Обилазио тадашње културне и образовне институције и велике привредна предузећа. Поклањали су књиге фабрикама у намери да формирају мини библиотеке. Што је наишло на добар одзив. Воли да дође овде, јер се увек пријатно осећа. Разговор завршавамо песмом..А како би друго.

Једног зеленог дана, оног зеленог лета, када је бела рада одлучила да цвета, неко је неком рекао, најлепши сан сам стекао, поделимо га на двоје. Сад пола сна је твоје. Спавајмо, сањајмо и довиђења...

Са писцима на ти

јануар 24, 2020

У оквиру програма обележавања Светосавске недеље, библиотека „Бора Станковић“ организовала је дружење са писцима за децу. Малишани из неколико сеоских и градских школа били су у прилици да разговарају са писцима Горданом Влајић из Панчева, Виолетом Јовић из Ниша и Жикицом Димитријевићем и Стеваном Милошевићем из Врања.

Гордана Влајић понеће лепе утиске из Врања. Деца са којима су разговарали и у сеоским и у градским школама била су дивна, упозната са делом Светог Саве, са српском књижевношћу и отворена за нова знања. Колико год времена да се посвети Светом Сави није довољно с обзиром на значај његовог дела и свега онога што је урадио за српски народ, каже Влајић. Она поздравља иницијативу града и библиотеке за оваквим дружењима. Њој посебно значе јер је лепе успомене вежу за овај крај, где је и рођена.  

"Изузетно сам пријатно изненађена, рекла бих духовно окрепљена, посвећеношћу наставника према деци. Окрепљена сам њиховим знањем о Светом сави и нећу ништа да преувеличам да сам и сам нешто научила од деце у Власу, у Врању, Врањској Бањи", каже Гордана Влајић.

Влајић је деци представила своју књигу „Зедси“ која је прошле године на „Змајевим данима“ у Новом Саду проглашена најбољим романом за децу.

Посебна пажња посвећена је и домаћим, врањским писцима. Жикица Димитријевић каже да је то леп потез града и да у том правцу треба наставити. Деца треба да познају своју, да би упознала и другу књижевност.

"Деца су била изузетна. Повучена, мирна, пуна знања. Тај несташлук кога има је врцав и са њима може да се сарађује. У свакој смо школи певали химну Светом Сави, рецитовали, разговарали", каже Жикица Димитријевић, писац за децу.

Библиотека "Бора Станковић“ направила је још један искорак поводом Светосавске недеље. До суботе важи симболична цена упис у библиотеку од 200 динара.

 

 

Смањен број деце у вртићима и школама, знак је да вируси владају. Смештајни капацитети на Дечјем одељењу врањске болнице скоро су попуњени. Вируси најчешће нападају респираторне органе, а нису ретки ни стомачни вируси. Повећан је прилив пацијената са вирусним инфекцијама и око 90 посто је таквих пацијената. Зимски месеци су предиспонирани за развој респираторних обољења, због боравка у затвореном простору, деца су у колективима, где је увек неко дете болесно, што омогућава брзо ширење инфекције.

"На данашњи дан на Дечијем одељењу је хоспитализовано 42 детета са родитељима. Ми радимо 24 сата и у ноћној смени буде по двадесетак прегледа, а од седам до 10 пријема. Исто толико је и у дневној смени, тако да је баш велики проток пацијената", каже доктор Никола Поповић, начелник Дечијег одељења.

Вирусне инфекције се најчешће преносе капљичним путем преко кијања, кашљања, а могу и контактом, преко прљавих руку, марамица, пешкира, упозорава доктор. Оно што највише плаши родитеље су високе температуре које трају и по неколико дана.

"Најчешће због чега код нас долазе пацијенти, кажу не пада му температура. Она не пада зато што се даје неадекватна доза антипиретика. Лекови против повишене температуре морају да се дозирају у адекватној дози да би имали ефекта. Због тога често долазе код нас са температурама које по цео дан не падају. Друго у раној фази болести је та температура интензивнија, како иде повољан ток болести температура се јавља на све веће временске интервале".

Доктор сaветује да не треба по сваку цену обарати температуру, јер је она одбрамбени механизам, као и кашаљ. Лекови против кашља не треба да се дају у дечијем узрасту, препоручују се лекови који разводњавају секрет, олакшавају искашљавање, али лекови који сузбијају кашаљ нису добри.

 

Економски моменат

децембар 19, 2019

Родитељи данас тешко живе. Троше новац који немају, плаћају кредите, кредитне картице, отплаћују чекове, враћају позајмљени новац и тако у круг. Економски моменат је често разлог за одлагање родитељства и то због тога што будући родитељи желе да деци приуште све могуће услове за правилан раст и развој, и то, чак, како сведоче нека истраживања, људи који су успешнији у послу више се и преиспитују, јер желе да буду подједнако успешни и као родитељи. Положај родитеља често је данас обележен незапосленошћу, малим или чак нередовним платама, а често и нерешеним стамбеним питањем. У свему овоме треба наћи мотивацију за заснивање породице, а држава се последњих година труди да финансијски помогне. Чини се да из перспективе будућих родитеља и то није довољно. Циљ државе је повећање наталитета, или бар да се не рађа мање беба него претходних година. Да би се то остварило 11 посто жена треба да има једно дете, 44 посто жена треба да имају двоје деце, а 45 одсто троје деце, док данас 52 одсто жена има једно дете, 38 одсто двоје деце, а само осам одсто троје и више деце.

Економски моменат јесте важан, али није пресудан за рађање деце, нагласила је једном приликом министарка Славица Ђукић Дејановић. Она је додала да то потврђује пример скандинавских земаља које су врло богате а имају проблем са наталитетом. Подсећамо, држава је усвојила Закон о финансијској подршци породици који је ступио на снагу, а који, између осталог, доноси одредбу да за свако новорођено дете родитељи добијају 100 хиљада динара финансијске помоћи.

Брига родитеља се не завршава рађањем и одгајањем детета док је беба, или детета до школског узраста. Када говоримо о економском моменту, не смемо да заборавимо и финансијске изазове када дете крене у школу, а пре тога и у вртић. Када смо код вртића треба рећи да је једно истраживање показало да је више од 50 посто испитаних жена изјавило да им је била потребна веза да би обезбедиле место за своје дете (51%), а од укупног броја жена 36,7 одсто је тражило "везу" . То говори о недовољним капацитетима који отежавају враћање или излазак жена на тржиште рада, што последично доводи до привилегованости оних друштвених слојева са већим економским и социјалним капиталом. Такође, при упису детета у вртић, предност имају запослени родитељи, што онемогућава незапослене да активно траже посао и не даје им могућност проналаска посла. Они онда морају да се ослањају на неформалне системе подршке – бабе, деде, родбину или плаћену помоћ.

Родитељи немају капацитет да се изборе са свим финансијским изазовима који су пред њима, а поред тога и да балансирају између приватног живота и посла. Оба родитеља морају да раде да би обезбедили економску егзистенцију, а често и то није довољно.

Држава се труди да мерама популационе политике допринесе бољем економском статусу породице, али је потребно време како би ове мере дале и видљиве резултате. ''Потребно је и да психолошку цену родитељства снизимо кроз веће учешће оба партнера у свакодневном животу, да јединице локалне самоуправе организују што већи број сервисних активности,'' подсетила је министарка Славица Ђукић Дејановић у једној изјави.

 

Пројекат Радио Врања ''Гледај да чујеш'' суфинансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Већник за спорт, Ненад Ђорђевић, отворио је ново игралиште за децу у улици ''4. јул''. Ово модерно игралиште вредно је 4,5 милиона динара, а изграђено је на иницијативу Министарства омладине и спорта и Министарства финансија. И пре свечаног отварања игралишта у улици 4. јул малишани су похрлили у сусрет новим играчкама. Кажу да већ пар дана већину времена након или пре школе проводе управо овде.

''Много је боље него раније, нове су играчке, највише ми се свиђају љуљашке и тобогани јер то нисмо имали'', каже Реља Јовановић.

''Љуљашке су биле искидане, нисмо имали тобогане, сада је одлично, задовољан сам, баш сам био срећан када сам видео да се гради", каже Вук Поповић.

''Веома ми се допада, и љуљашке и овај тобоган, имали смо ми игралиште, али није било овакво", каже Матеја Димић.

Врање је један од 11 градова у Србији који су добили оваква игралишта, а укупно је донирано  27 истих.

''Ми смо као Град добили два игралишта, једно смо сместили овде, непосредно поред Месне заједнице 4. јули, а друго је у Врањској Бањи, тако да користим прилику да се захвалим и Влади Републике Србије и свим актерима који су допринели да наш град добије једно овакво игралиште, где ће наша деца пре свега моћи безбедно да одрастају и да се играју. Надам се да ће у наредном периоду бити још оваквих дечјих игралишта и још спортских терена, где ће бити услова за безбедно одрастање деце'', каже Ненад Ђорђевић, већник за спорт.

Град Врање такође улаже у спортску инфраструктуру, посебно у игралишта за децу, са циљем да сваки део града добије барем по једно игралиште. Тако је и донета одлука о локацији новог игралишта.

''Трудимо се да у сваком делу града деца имају безбедан простор за игру. Знамо да смо од 2016. године изградили 6 дечјих игралишта и да је вођено рачуна да свако игралиште буде у различитом делу града'', каже Ненад Ђорђевић, већник за спорт.

Осим овог, Врање је добило још једно идентично игралиште које је смештено у Врањској Бањи.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Проценат новозаражених у односу на број тестираних је 6 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/KjMKziqhYV via… https://t.co/RqyoermMkY
Смех и дружење подижу имунитет и чувају здравље - Радио Телевизија Врање https://t.co/zXVxnr421U via @tripplesworld https://t.co/4jZonOti5E
У Врању 10 новозаражених - Радио Телевизија Врање https://t.co/9oQ3AxUu8g via @tripplesworld https://t.co/kZVoRtsA76
Follow RTV Vranje on Twitter