Жене данас због тога што одлуче да постану мајке могу бити радно дискриминисане или у најгорем случају остати без посла. Мајчинство захтева дуже време одсуства са посла и из пословног окружења и света, што женама отежава, јер се осећају искљученим из друштва.

Устав РС гарантује равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности (члан 15). У члану 21 Устав експлицитно предвиђа забрану дискриминације. Према тексту Устава, сви грађани су једнаки пред Уставом и законом, па свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације. Устав начелно забрањује сваки вид дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Забрана дискриминације садржана је и у низу других уставних одредби којима се гарантују људска права и слободе. Тако у члану 60. Устав предвиђа да држава јемчи право на рад сходно законским прописима. С тим у вези предвиђа се да свако има право на слободан избор рада и да су свима доступна сва радна места под једнаким условима. Најзад, Устав предвиђа и обавезу пружања посебне заштите појединим категоријама лица, у које се сврставају жене, омладина и инвалиди. Њима се мора обезбедити посебна заштита на раду и посебни услови рада. Међутим, све наведене одредбе су само начелног карактера и њих је потребно разрадити у одговарајућим законским текстовима. Поред тога, Устав не садржи дефиницију дискриминације; не дефинише посредну и непосредну дискриминацију, нити њене поједине појавне облике, па то треба да буде учињено кроз одговарајуће законске текстове. Стога се за сузбијање и заштиту од дискриминације посебно важним чини тзв. антидискриминационо законодавство, али и антидискриминационе одредбе садржане у другим законима.

Најчешће дискриминисане групе у друштву, рекла би већина међу нама, јесу Роми и припадници ЛГБТ популације. Међутим, за осам месеци рада повереника за заштиту равноправности велики број притужби стигао је и у области рада и запошљавања. Честа мета те врсте дискриминације су жене које о томе не желе да говоре јавно. Иако са једном од најнижих стопа наталитета у Европи, мајкама и онима које то желе да постану ситуација у друштву, каже статистика, не иде на руку. Али, немојмо да нам то буде још један од изговора за одлагање рађања. Угледајмо се на позитивне примере, јер смо ми углавном наишли на такве. Како одгајати дете, а притом задржати посао? Или како одгајати дете, а притом студирати, а затим и наћи посао? Јована Јовић је пример позитивне праксе, има само 25 година и ћерку од 4 године. Она каже да су сви, од факултета до места где обавља стручну праксу имали само речи подршке за то што је млада мајка и да је чак због тога често наилазила и на позитивну дискриминацију, у смислу да јој је доста тога било олакшано.

Верујемо да има и другачијих примера, али још чвршће верујемо да је порука наше саговорнице права порука младим људима и будућим мамама.

Када говоримо о родној дискриминацији у једном онлајн истраживању испитаници који су попунили анкету показали су да су упознати са тим да је иста забрањена Законом у Србији. Међутим, ту се појавио један други проблем – а то је да људи не умеју увек да препознају видове родне дискриминације. Они, на пример, исту не разликују од мобинга.

О којој год врсти дискриминације да се ради, разликовали је или не, ваља још једном нагласити, да је иста у Србији забрањена по било ком основу, а треба информисати грађане и на који начин да је препознају, и што је још важније - где да је пријаве, али то је тема за неку другу врсту емисије.

 

Пројекат Радио Врања ''Гледај да чујеш'' суфинансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

У Врању одржана трибина под називом „Украдена безбедност“  у циљу борбе против педофилије, трговине људима и других опасности које деци прете на интернету. Педофилија је, у Србији у експанзији, управо због тога што још увек нисмо дорасли интернет технологији, али морамо да радимо на том, истакао је оснивач Фондације ,,Тијана Јурић'' , Игор Јурић на трибини у пуној сали Дома војске у Врању. Трибини је присуствовао и градоначелник  Слободан Миленковић са сарадницима.

Као део превентивних едукативних програма, трибина је окупила родитеље, стручњаке који брину о безбедности деце, као и младе. На трибини је говорио Игор Јурић, оснивач Фондације ,,Тијана Јурић'' упозоривши на друштвене мреже које представљају опасност за децу. Он је истакао да је кроз разговор са младима недвосмислено стекао утисак да они највећи део времена проводе на интернету јер су и њихови родитељи обузети друштвеним мрежама, мало времена посвећују разговору са децом. Препоручио је да бар пола сата током дана посвете управо комуникацији са својом породицом.

Чак на 27 друштвених мрежа објављују се садржаји непримерени деци, којој одавно најчешће коришћени Фејсбук и Инстаграм, нису више интересантни. У Србији је прошле године нестало 1.594 деце, што је званични податак Министарства унутрашњих послова. Једанаесторо деце није пронађено до краја године.

Јурић је саветовао родитељима и да морају да буду активни на друштвеним мрежама како би могли да прате шта њихова деца тамо раде, са ким и како комуницирају и да онда реагују. Педофилија је такође у Србији у експанзији, управо због тога што ми још увек нисмо дорасли интернет технологији, али морамо да радимо на томе, истакао је оснивач фондације Игор Јурић на трибини у пуној сали Дома војске у Врању. 

Постоји велики број деце која имају проблем са трећим крајником. Код већине деце он је нормалних димензија и не прави значајније проблеме. Међутим, када се увећа, најчешће због запаљења, може да узрокује извесне проблеме, нарочито деци у првим годинама живота. О овом проблему, оперативном процесу и опоравку који следи након интервенције,  разговарали смо са др Маријом Стефановић, начелницом ОРЛ одељења.

Педијатар може да наслути да дете има хронично увећан трећи крајник. Таква деца обично ноћу хрчу, имају честе инфекције грла, а неретко имају учестале упале средњег уха. Ако је трећи крајник дуго увећан, дете поприма карактеристичне црте лица-отворена уста, изражени подочњаци, бледа кожа јасно указују да дете није добро. Ипак, праву дијагнозу може да постави само специјалиста за болести уха, грла и носа који ће видети да ли је трећи крајник заиста увећан.

''Постоји много фактора који доводе до појаве трећег крајника код деце. Има ту и генетике, начин исхране, боравак у колективу, честе прехладе. Трећи крајник се јавља са рођењем и до 18. године живота он има тенденцију да трофира. Свако дете има трећи крајник али код неке не прави проблеме, не изазива потешкоће приликом дисања, не доводи до упале ува. Са друге стране има деце код којих се стално слива секрет, долази до честих прехлада и то је знак да је операција неопходна. Болесни крајници могу да изазову поремећај код рада срца, болове у зглобовима, опадање косе. Опоравак после операције је брз. Већ истог дана дете напуста болницу с тим што се наредних десетак дана води рачуна о режиму исхране'', каже др Марија Стефановић, начелница ОРЛ.

Свака интервенција носи одређене ризике, али операција трећег крајника спада у оне са минималним могућим компликацијама, каже Стефановићева. Искусан ОРЛ специјалиста ће за релативно кратко време извадити трећи крајник и решити дете мука.

 

 

Колико смо у прилици да помогнемо другима? Да ли заиста немамо довољно или једноставно нисмо довољно емпатични за таква дела? У наставку доносимо причу Анастаса Скакоског који је одрастао у дому због немаштине и сиромаштва, а данас он помаже прихватилиштима за децу и свима којима је помоћ неопходна. Са четрнаест година Анастаса Скакоског из Београда су због сиромаштва сместили у дом на Вождовцу. Одведен је по налогу Службе за социјални рад, јер су живели у страшном сиромаштву. Он је данас отац двоје деце, ожењен, ради и што је најважније помаже онима који се налазе у сличној ситуацији у којој је он био као дете.

''1973. године сам отишао са непуних 14 година у дом, нисам отишао као судски случај, већ по одлуци Центра за социјални рад. Отишли смо зато што нисмо имали средстава за живот, нас четири брата је одрасло са мајком, мајка није живела са оцем, живели смо у условима испод људског достојанства, без струје, воде, без услова за живот", каже Анастас Скакоски, хуманитарац.

Скакоски себе назива статистичком грешком, његов је циљ да покаже онима који деле његову судбину да упорношћу и радом могу да успеју у животу. Школу је завршио у дому, након чега је обављао праксу, учио занат, а касније се у истој фирми и запослио. Оженио се, а касније и остварио као родитељ.

''Статистика каже да ни једно дете из дома не може да успе, а ево ја сам жив пример да може. Мали је број људи који хоће да помогну тој деци. Не кажем да нема људи који нису успели у животу, а из дома су, мени није потребно експонирање, али желим да скренем пажњу друштву. Окупљам круг пријатеља који верују мом хуманом раду, ми се окупљамо и заједно носимо помоћ, или је носим сам својим аутом", каже Анастас Скакоски, хуманитарац.

Скакоски годинама посећује дом у коме је одрастао. Увек је спреман да сопственим средствима и уз помоћ пријатеља деци купи и однесе поклоне, да поразговара са њима и да им исприча своја искуства. Он би могао бити одличан пример свима нама да будемо хумани и да помогнемо свима којима је помоћ потребна, онолико колико смо у могућности, али и добар пример деци која одрастају у дому да се упорношћу и радом може постати и део позитивне статистике.

Jавну библиотеку „Бора Станковић”, посетили су ученици сва три одељења четвртог разреда Основне школе „Jован Jовановић Змаj” из Врања. Они су том приликом разговарали о дечjим правима и дискутовали о књигама коjе се баве овом темом. Деца су, такође, била у прилици да се упознаjу са радом Библиотеке и Дечjег одељења, као и са актуелним октобарским попустом на упис у Библиотеку коjи jе снижен за 50%. Упис за децу jе 150, а породични упис jе 300 динара и траjе годину дана.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Проценат новозаражених у односу на број тестираних је 6 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/KjMKziqhYV via… https://t.co/RqyoermMkY
Смех и дружење подижу имунитет и чувају здравље - Радио Телевизија Врање https://t.co/zXVxnr421U via @tripplesworld https://t.co/4jZonOti5E
У Врању 10 новозаражених - Радио Телевизија Врање https://t.co/9oQ3AxUu8g via @tripplesworld https://t.co/kZVoRtsA76
Follow RTV Vranje on Twitter