У Сремским Карловцима данас je централни догађаји поводом обележавања стогодишњице успостављања Српске патријаршије. Заседа Свети Архијерејски сабор, а у подне ће на тргу бити одржана свечана академија. Прослава значајног јубилеја почела је синоћ дочеком српског патријарха Порфирија.

"Карловци и својом спољашном материјалном културом и својом духовном културом сведоче о чињеници да је наша Црква прожета са нашим народом и да заправо наш народ јесте у исто време и наша Црква, а са друге стране и наша Црква јесте наш народ. Ми себе препознајемо као православни народ и само у тој самоспознаји можемо препознати сазвежђе свих народа, а у исто време једино тако можемо бити и звезда у том сазвежђу", поручио је патријарх Порфирије.

Прослава великог црквено-историјског јубилеја, стогодишњице васпостављања Српске Патријаршије, почелa јe 14. маја 2022. године у Сремским Карловцима.

 

По свечаном дочеку, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије у 17 часова служио је вечерње богослужење у Саборном храму Светог оца Николаја, а затим је у знаменитом Патријаршијском двору отворио мултимедијалну изложбу под називом „Један век од васпостављања Српске Патријаршије 1920–2020“.

 

Извор: СПЦ                                                                                        

Педагошки факултет у Врању традиционално је на Благовести обележио годишњицу постојања и рада. Након тешког периода рада у пандемији и двогодишње паузе у обележавању Дана факултета на традиционални начин, ове године професори и студенти потрудили су се да пригодним програмом обележе 29-ту годишњицу. ''Надамо се да ћемо наредну годишњицу и јубилеј, 30 година рада, обележити кадровски ојачани, програмски проширени и са много студената", поручила је деканица факултета Драгана Станојевић. 

Негујући традицију образовања учитеља и васпитача, а од недавно и професора технике и информатике, Педагошки факултет у Врању наставља свој рад уз иновирање наставног процеса. Након двогодишње паузе у окупљањима поводом Дан факултета због короне, ове године професори и студенти уприличили су скроман програм, како би представили разултате свог рада у претходном периоду.

''Ми смо негде после паузе од две године започели да на онај уобичајени начин прослављамо свој дан факултета, тако да се у том смислу враћамо у неки колосек. Непосредно присуство студената овде нам је омогућило да ове године припремимо врло скроман уметнички програм за разлику од неких ранијих година када смо умели да на један импресиван начин то све организујемо, али ове године успели смо да залагањем професора и студената започемо обележавање дана факултета расписивањем конкурса ликовног и литерарног и у области информатике и рачунарства и он је био расписан за ученике средњих школа јужне и источне Србије. Одзив је био јако велики и наше комисије су изабрале најуспешније радове. Након тога отворили смо Монтесори учионицу на коју смо јако поносни, јер смо један од пар факултета у Србији који поседује вежбаоницу такве врсте под својим кровом. Организовали смо и бројне радионице и  хуманитарне акције. У претходних пар месеци остварили смо јако запажене резултате на многим пољима, поред текућих активности", каже деканица факултета Драгана Станојевић.

''Задовољни смо резултатима који су постигнути, они су виши од наших очекивања, али то и  даље није онај ниво који бисмо ми желели, те ћемо се у складу са својом традицијом потрудити да у наредном периоду још интензивније доприносимо развоју овог факултета", рекла је деканица. Поред бројних активности, научних скупова, акција и радионица, факултет је одржао сарадњу са бројним факултетима у земљи и иностранству и успоставио и нове. Трудећи се да ова високошколска установа буде подједнако атрактивна и у наредном периоду припремају и нове студијске програме.

''У претходном периоду је факултет успешно акредитован као установа, такође смо успешно акредитовали наше традиционалне студијске програме, учитељ и васпитач на оба студијска нивоа, у завршној је фази и акредитација студијског смера мастер професор технике и информатике, а припремамо се да ширимо лепезу образовних профила које нудимо како бисмо изашли у сусрет тржишту рада и понудили више могућности младима у нашем округу и шире, Припремамо акредитацију мастер студијског програма менаџмент у образовању, затим за образовање васпитача у Неготину и неколико кратких програма у области друштвено хуманистичких наука", додаје Станојевић.

Ово је била и прилика да се награђеним ученицима на поменутом конкурсу у области ликовног, литерарног и ИТ стваралаштва уруче награде.

''Радила сам презентацију на тему Сајбер насиља, надала сам се награди, али ме је изненадила,'' каже Тамара Илић из Економске школе у Бору.

''Конкурс је дошао до школе и ја сам послала прозни текст на дијалекту и заиста је то толико било спонтано и неочекивано, када је стигла награда одушевљење је било максимално, а и овај пут у Врање је добродошао свима нама", додаје Маја Станковић, ученица Техничке школе у Прокупљу. 

''Цртала сам, јавила сам се на ликовни конкурс, нисам очекивала награду, радила сам на тему ''Мој све(мир),'' каже Тамара Стевановић из Гимназије у Прокупљу.

Укупно је додељено девет награда, а студенти овог факултета, поред поетских хуманитарних вечери припремају и једну представу, која ће након премијере на факултету, бити доступна и широј јавности. Циљ је да се представи широки спектар образовања и вештина које стичу студенти ове високообразовне установе.

Звуцима сирена, интонирањем државне химне, минутом ћутања и полагањем венаца и цвећа на споменик погинулима у оружаним акцијама и НАТО бомбардовању у Врању је обележена 23. годишњица од почетка агресије на Савезну републику Југославију.

Церемонија обележавања годишњице бомбардовања почела је звуцима сирена и црквених звона, након чега је уследило интонирање државне химне и парастос преминулима у НАТО агресији.

 

   

Врање и Пчињски округ у НАТО агресији претрпели су велике губитке, о чему сведочи и податак да је срушено или оштећено чак 4.500 стамбених објеката и страдало много невиних људи, војника и цивила.

''Због тога се сваке године, 24. марта окупљамо овде, како би одали дужно поштовање погинулима. Чинимо то испред споменика који симболизује вечност, клањајући се сенима трагично настрадалих. Тиме указујемо и на сву апсурдност злочиначког бомбардовања, које је трајало пуних 78 дана. Наш народ је увек био на ветрометини и изложен бројним притисцима. Одолевали су Срби, али је наша историја исписана крвљу и великим бројем жртава. Пред њима, пред овим спомеником на којем су имена 95 погинулих стојимо само са једном жељом, коју, сигуран сам, данас сви имамо, а то је мир и живот у слободи, али не по цену жртава и огромних разарања, већ као резултат вођења мудре дипломатије. То је оно за шта се Србија увек залагала и чему ће тежити и у овим немирним временима, чији смо сведоци,'' рекао је градоначелник Врања на церемонији обележавања годишњице. 

Венце и цвеће положили су градоначелник Врања са сарадницима, представници Министарства одбране и Војске Србије, градске општине Врањска Бања, Полицијске управе у Врању, БИА-е, породице погинулих, представници Удружења: СУБНОР, Потомака ратника ослободилачких ратова до 1918. године, покрет ветерана Врања, војних пензионера и представници васпитно-образовних установа.

Песму ''Било им је мало'' Стевана Милошевића рецитовао је глумац Марко Петричевић, а на свечаности је певао хор Музичке школе.

 

 

Упркос бројним проблемима и медијским реформама које су довеле до гашења многих медија у Србији, наш Радио Врање траје.

Радио Врање већ 41 годину, попут правог хроничара, педантно бележи све оно што се догађа на друштвеној, културној и свакој другој сцени нашег краја.

Много тога је за нама. Мноштво одрађених послова, испуњених снова, разочарења, нервозе... И после сваког бродолома градили смо чвршћи, издржљивији брод којим смо пловили немирним таласима новинарства и продукције. И колико год нас шибали ледени ветрови, огромни таласи, ми и даље пловимо.  За то нам дају снагу и наше зреле године. Већ 41 година Радио Врања и 26 година Телевизије Врање.

Радио Врање основан je 7. септембра 1980. Тада је у етар отишао сигнал тридесете, у том тренутку најмлађе радио станице, данас једне од најстаријих у Србији. Кренула је шпица која је убрзо постала заштитни знак нашег радија. Њен аутор, композитор Миленко Продановић, био је инспирисан познатом карасевдалинком ''Да знајеш мори моме''....

Петнаест година касније, 20. новембра 1995. године на иницијативу Скупштине општине Врање, почела је са радом Телевизија Врање. Од мале редакције, Радио телевизија Врање је постала озбиљан регионални медиј.

Преданим радом Радио и Телевизија Врање препознати су као озбиљни такмаци свим другим радио и телевизијски станицама у Србији, што доказују бројне награде. Знамо да још пуно треба да учимо и да се развијамо. Наша улога је да информишемо све људе ... што наравно може да изазове и бујицу приговора. 

Није било лако одржати енергију и оптимизам у годинама најтежег медијског пропадања. Приватизацију смо, те 2015. дочекали спремни, али... Тада су се појавили натписи у медијима „Како је држава преварила новинаре у Врању“

„Агенција за приватизацију изиграла медијску реформу. Био би скандал да тако и остане“ „Министарство информисања на страни запослених“...

Упркос бројним подметањима и саплитањима, победили смо! Запослени су добили бесплатне уделе и постали власници, а после само неколико месеци добили смо једног власника.

Телевизија Врање емитује више од 60 % програма сопствене продукције.

Свака седница Скупштине града директно иде у етар. Дирекно преносимо и свечане и духовне академије. Настављамо и информисање о догађајима у другим општинама Пчињског округа. Имамо и емисију на ромском језику.

Радимо и аудио продукцију, афирмишемо благо Радио Врања на саунд клауду, чувамо богату аудио архиву и тонске записе од 1980. до данас....

Ниједна културно- туристичка или културно-просветна манифестација није организована у нашем крају, а да камере регионалне РТВ нису забележиле догађај. На десетине концерата преносили смо уживо из Врања и Врањске Бање.

Протеклих година били смо организатори бројних концерата, промоција, хуманитарних аукција слика...

Радио телевизија Врање је прва у Србији међу регионалним и локалним емитерима која од 31. јануара 2014. свој програм емитује у дигиталној технологији. Наш сигнал се види и чује у делу Косовског Поморавља и делу Македоније, до Куманова.

Константно водимо рачуна и о унапређењу радијског програма. Музика различитих жанрова пажљиво распоређена задовољава пробирљиве укусе слушалаца.Од изворне народне музике, поп-рок хитова, модерног звука различитих музичких праваца до чежњивог карасевдаха врањске песме. На сваки сат, слушаоци могу чути најважније вести из града, околине и важне националне вести.

Портал Радио телевизије Врање је на веб адреси www.rtv-vranje.rs. Почели смо са радом 2011. Одмах смо били запаженији онлајн медиј у Србији. Тренутно бележимо више хиљада јединствених посета дневно. У 2020. имали смо  више од 1.000.000 посета, прегледано је 5.752,890 страна. Имамо посетиоце из целог света, 29% посета је из иностранства, а највише из Руске федерације и САД.  Направљена је велика база података о дешавањима у региону, огромна  фото галерија са различитих догађаја, док видео архива већ броји више од  40.000 прилога. Вести са сајта пласирамо и преко друштвених мрежа Фејсбук и Твитер.

У годинама када медији слични нама једва преживљавају или се гасе, ми се својски трудимо да одржимо корак са техничко-технолошким напретком.

Резултати константних истраживања показују да је РТВ Врање успела да се по видљивости код грађана избори за друго место, иза националних емитера и претекне по гледаности све остале етарске и кабловске телевизије. На подручју Пчињског округа смо убедљиво најгледанији. Према истраживањима ИПСОС-а, укупни удео наше гледаности, на територији коју покривамо износи 38%.

Програм Телевизије Врање  путем Телекомове ИПТВ МТС телевизије дистрибуира се и видљив је на територији целе Србије на каналу 619.

Нашим људима у иностранству доступни смо посредством апликације GO4TV

Програм РТВ Врање из године у годину је све квалитетнији и гледанији, односно слушанији, што оглашивачи, а посебно велике маркетиншке агенције препознају.

Безброј награда отишло је у руке наших колега новинара и техничара. Набројаћемо само неке, еснафске, добијене у последњих неколико година.

РТВ Врање уручено Специјално признање Министарства одбране у 2020. за продукцију документарно-игране емисије «Хероји из Рељана».

На 25. Интерферу у Београду (2020.)  репортажа Радио Врања «Они су победили» награђена другим местом. Награду „Цвет једнакости“ доделило нам је 2019.удружење дистрофичара златиборског округа за медијске садржаје намењене ОСИ.

На Интерферу 2019. награђени смо за радијску репортажу «Мост љубави». На том истом фестивалу али у конкуренцији Тв репортажа припало нам је друго место за репортажу „One man show“.

На 22. Интернационалном фестивалу репортаже и медија “Интерфер” Златна НИКА 2017. одржаном у Београду, репортажа Радио Врања “Старо ми дајте” освојила је другу награду.

Вредно је напоменути да смо покретачи и организатори Меморијалне награде „Пера Стојановић Туман“ за хумористично-сатирични текст. Посебност ове награде је што се најбољи текст и екранизује и приказује нашим гледаоцима у новогодишњој ноћи.

Власник, директор и главни и одговорни уредник РТВ Врање од 2016. године је Зоран Величковић, дипломирани економиста. Од приватизације до данас, био је менаџер у више од 40 медијских пројеката. Активни је члан Удружења новинара Србије (УНС) од 2004. а колеге из целе Србије изабрале су га 2017. за председника Професионалног удружења новинара Србије (ПРОУНС).

Члан је председништва групације за радио дифузију Привредне коморе Србије. Председник Комисија за оцену медијских пројеката у многим градовима и општинама, а од 2018. и у Комисијама при Министарству културе и информисања. Ове године изабран је за члана Радне групе за израду радне верзије Нацрта закона о изменама и допунама Закона о јавном информисању и медијима.

 

 

 

 

 

 

Минутом ћутања и полагањем венаца и цвећа на Споменик палим борцима на Видиковцу у Врањској Бањи, обележена  77-годишњица од ослобођења овог места у Другом светском рату.

Председник Градске општине, Драган Сентић, честитао је годишњицу ослобођења свим мештанима Бање, нагласивши да је за време Другог светског рата Србија била земља страдања и патње, а да ни југ није био изузетак.

,,Окупатор је желео да избрише сваки траг који сведочи о националном имену Врањске Бање, Врања и читавог југа. Жесток отпор бугарском окупатору на просторима врањског краја пружале су формације Народноослободилачке војске Југославије. Данас се сећамо свих оних који су дали животе за слободу. Мир и слобода су непроцењиве вредности и никоме нећемо дозволити да угрози слободу стечену гробовима наших предака. Увек ћемо се свом снагом одупирати злу, слободни да одлучујемо о својој будућности, свесни одговорности коју имамо према нашим потомцима”,рекао је Драган Сентић преседник градске општине Врањска Бања.

Градоначелник Слободан Миленковић је истакао да Врањска Бања данас слави слободу и да се храброст и пожртвованост наших предака  никада не смеју заборавити.

,,На данашњи дан пре 77 година, идеал слободе је достигнут и омогућен живот у миру и спокоју. Извојевана је слобода против много јачег и надмоћнијег непријатеља. Због свега што мир и слобода доносе много дугујемо нашим прецима. Оставили су нам слободу као највећу вредност. Наш задатак је да се у слободи развијамо, да унапређујемо своје градове, државу. Морамо да градимо инфраструктуру и да реализујемо пројекте у свим областима, како би унапредили квалитет живота грађана. И то је најмање што дугујемо нашим прецима“, рекао је на свећаностиградоначелник.

Крај споменика палим борцима о патњама народа овог краја и храбрости предака у Другом светском рату говорио је и Стојан Младеновић председник СУБНОР-а Врање.

„Може се без дилеме рећи да је ослобођење бање било непосредни увод у особођење Врања. Са овог места на коме одајемо почаст страдалима честитам Бањчанима Дан ослобођења у Другом светском рату и желим Врањској Бањи убрзани развој и просперитет“река је Младеновић.

На Споменик палим борцима  венце и цвеће положили су народни посланик Славиша Булатовић, начелник Пчињског округа Срећко Пејковић, градоначелник Врања др Слободан Миленковић, председник ГО Врањска Бања Драган Сентић са сарадницима, делегација 4. бригаде Копнене војске Србије и Министарства одбране, представници СУБНОР-а и омладина Општинског одбора СНС Врањска Бања.

 

 

 

 

Страна 1 од 4

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Како ће млади Врањанци потрошити својих 100 евра од државе? - Радио Телевизија Врање https://t.co/kUEPv2I5qR via… https://t.co/K3f1WhVASR
Председник Вучић у Врању са избеглима из Украјине - Радио Телевизија Врање https://t.co/JhiC04WNsH via… https://t.co/kYJWlg2jA6
Малине из овогодишњег рода око 700 динара за килограм - Радио Телевизија Врање https://t.co/6d9hG5WSEo via… https://t.co/5muHCVBzMc
Follow RTV Vranje on Twitter