У оквиру Локалног акционог плана Града Врања за социјално и економско оснаживање ромске националне мањине и маргинализованих група града Врања и ове године спроведен је Пројекат преквалификације и доквалификације за припаднике наведених категорија становништва. У оквиру пројекта, који је трајао два месеца, обуку је завршило 40 полазника из области неге и лепоте и то за занимања шминкер, масер, фризер и маникир. Градски већник Дејан Јовановић честитао је полазницима на успешно завршеној обуци. ,, Едукација је први корак ка запослењу. Сада сте у могућности да аплицирате за посао или покренете сопствени бизнис. Желим вам пуно успеха у даљем раду”, рекао је Ивановић. Након тога, полазницима су уручени међународно признати сертификати. За ове намене из буџета града издвојена су средства у висини од милион динара.

У градској кући потписани су уговори за субвенције за отпочињање сопственог бизниса које је добило 21 лице. Град је определио по 300 хиљада динара за све који су испунили услове конкурса. Из буџета града издвојено је 6, 3 милиона динара за ове намене.

Задовољство на лицима оних који су добили средства. Кажу да им ова подршка много значи. Сунчица  ће запослити 30 радника Геокса, Катарина покреће посао за који се школовала, а Стеван ће проширити производњу.

„Ја сам већ кренула са радом, отворила сам фирму, радници су почели да раде. Све су то радници Геокса, њих 30 и ја сам 31. Радила сам у Геоксу 8 година, после тога нисам имала други посао, жеља ми је била да имам нешто своје, кренула сам, чула сам за ове субвенције. Зхваљујем се граду. Мало ми значи много у овим тренуцима“, каже Сунчица Милић.

„Што се финансија тиче мени пуно значе зато што ћу уз помоћ њих, поред посла којим се бавим, купити апарате за физикалну медицину и рехабилитацију, па ће суграђани моћи да користе све моје услуге на том пољу“, објашњава Катарина Стаменковић.

„Много ми значи овај подстицај, ова субвенција. Ја сам за овај новац купио машину за заваривање са којом могу да се бавим посебном технологијом за заваривање, коју нисам имао. Уз помоћ ње могу и посао да проширим и запослим још којег радника“, каже Стеван Мандрешевић.

Ова је једна од мера у оквиру Локалног акционог плана за запошљавање која се показала изузетно успешном. Прошле године је 9 особа добило средства, а ове 21. Циљ је да предузетништво заживи и да се људи охрабре да прошире своје пословање или покрену нови посао.

„Ми смо за ову годину определили 6 милиона 300 хиљада динара. Желимо да овуи меру и даље наставимо. Укупно за две године смо определили 58 милиона динара, од тога у овој години 20 милиона, а за следећу 38 милиона. Обухваћене су све 4 мере, јавни радови, стручна пракса, обука на захтев послодавца и ова мера, субвенције за самозапошљавање. Надам се да ћете већ у следећој години моћи да искористите и ову  меру, обуха на захтев послодавца“, истакао је градоначелник Слободан Миленковић.

Градоначелник је свима пожелео успеха у даљем раду и истакао да су мала и средња предузећа носиоци развоја у једној локалној самоуправи и да ће у граду увек имати подршку за напредак и проширење производње.

 

Чланови Градског већа усвојили су на 60. седници Предлог одлуке о додели бесповратних средстава крајњим корисницима за спровођење мера енергетске санације, као и Нацрт Уговора о суфинансирању мера енергетске санације. На седници Већа усвојен је и Предлог Одлуке о висини студентске награде за најуспешније студенте са територије Града Врања за ову годину  као и Текст Јавног позива. Студенти са просеком од 9.25 до 9.50 добиће из буџета Града по 20.000 динара, а они са просеком изнад 9.51 износ од 30.000 динара, уз испуњење осталих услова. Они ће бити наведени у Тексту Јавног позива, који ће током следеће недеље бити објављен на сајту Града Врања.

Приводе се крају радови на чишћењу и уређењу зелених површина и игралишта у  насељу Ледена стена. У једном од највећих насеља у граду, запослени у Комраду већ недељу дана чисте, косе, орезује гране дрвећа и негују биљке којима је то неопходно, јер су већ велике и количине опалог лишћа и суве траве.

Високе температуре лоше утичу и на биљке, не помаже ни редовно заливање, тако да већ има и много сувог лишћа и траве. Оне пате и многе од њих, већ сада, изгледају као да је друга половина септембра.

''Редовно заливамо биљке ван насеља, цревима, ручно. Цистерна је свакодневно на терену и што се тиче травњака, цвећа,  дрворедних садница. Морамо да помогнемо биљкама у овом периоду да преживе,'' каже Наташа Михајловић, шеф градског зеленила.

Михајловићева истиче да је ово већ трећи пут од почетка сезоне да чисте и уређује насеље Ледена стена и да је ангажован велики број радника. Много људи борави у овом насељу, а због зелених површина и игралишта, услед великих врућина и грађани из других делова града ту потраже хладовину. Но, то значи да остане и доста отпада.

''Жао ми је што ћу рећи да смо ми ти који чистимо, косимо. Раније су нам помагали грађани, помагали су око грабуљања, очисте око својих зграда. Има добрих примера, засадили су неки цвеће, чисто је око зграда, али бих волела да их је више,'' додаје наша саговорница.

Након завршетка посла на овој локацији, почеће чишћење ужег градског језгра у сусрет предстојећим манифестацијама.

Готово сваке године, градоносни облаци  нанесу немерљиву штету на биљним културама у неком крају. Иако се суштински  то може спречити  само противградним мрежама,  ипак се мора и може нешто учинити и  онде где их нема, а дошло је до оштећења  воћарских и повртарских култура.

Засади воћа и поврћа оштећени градом морају се  најкасније у року од 24 сата третирати  одговарајућим препаратима, упозоравају стручњаци за заштиту биља. Но најпре се морају уклонити све оштећене биљке.

Дејан Мујакић, стручњак за заштиту биља  у ПССС  истиче да се засади воћа и поврћа оштећени градом морају у року од 12 до најкасније 24 сата третирати бакарним препаратима.  Ради бржег опоравка биљних култура најбоље је комбиновати бакарне и системичне препарате. Употребом бакарних препарата практично се дезинфикују сва оштећења настала дејством града.

Уколико град није довео до потпуног уништења рода требало би комбинацији ова два препарата  додати и аминокиселине, као и неко од фолијарних ђубрива. То ће допринети бржем опоравку биљне масе за ову годину, али ће то бити и добра подлога за наредни период. 

Мујакић напомиње да је у засадима воћа неопходна приемна препарата Каптан уз додатак аминокиселина,ради заштитет од бактерија Сигнум и Свич, као и Ципродекс. Тиме се у потпуности елеминише могућност деловања гљивичних и бактеријских обољења.

Миран сан пољопривредника нема цену. Зато су осигурање усева и  постављање противградних  мрежа  једини  сигуран начин заштите од штете узроковане градом. Међутим, ретко се који пољоривредник на југу Србије одлучио на  уградњу противградних мрежа. Разлог је цена , која по по хектару, уколико је парцела правилна, износи  око 16 хиљада евра, а подразумева најквалитетнију мрежу и стубове. Они који су успели да прикупе  средства да то учине, кажу да се ова инвестиција  исплати  већ за неколико година.

Страна 1 од 5

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Вукане, срећно! - Радио Телевизија Врање https://t.co/WhptdB7oX2 via @tripplesworld https://t.co/Tri7U0y9bO
Концерт за Вукана - Радио Телевизија Врање https://t.co/kARVTSnqNo via @tripplesworld https://t.co/eJcOX3TFrZ
Најбољи баскеташи у Србији. У Француску по још једну медаљу - Радио Телевизија Врање https://t.co/31vCO7ydkO via… https://t.co/fdab5D7Dgo
Follow RTV Vranje on Twitter