У Галерији Народног музеја у Врању отворена је изложба акварела насталих на 39. акварелистичкој колонији „Сава”  2018. у општини Брод, у Републици Српској. Изложба је први конкретан корак сарадње града  Врања и општине Брод, које су повељу о братимљењу потписале почетком септембра. Изложени акварели део су легата који су уметници оставили општини Брод, сликајући у акварелистичкој колонији „Сава” у овој општини у Републици Српској. Легат садржи хиљаду и 200 слика, чији су аутори афирмисани, као и млади ствараоци из Београда, Панчева, Краљева, републике Хрватске и Републике Српске. Изложба је резултат недавно успостављене братске  сарадња са  Врањем. Председник Скупштине града Дејан Тричковић  да боравак делегације општине Брод говори да се сарадња две братске општине базира на  искреном пријатељству, захваљујући пре свега  борачким организацијама, које су иницирале сарадњу два града. Изразио је наду да ће се у наредном периоду низати нови облици сарадње. Делегација општине Брод захвалила је руководству града на пријему и простору који је град уступио за организовање изложбе. Начелник општине Брод, Илија Јовичић рекао је да 600 километара удаљености општине Брод од Врања није никаква препрека ако се има воље и жеље за сарадњом. Захвални смо што сте нас прихватили јер веже нас тешка прошлост и пијетет према жртвама. Изложене слике  инспирисане су пределима око реке Саве, а сама техника сликања воденим бојама изузетно је захтевна. Начелник општине Брод, Илија Јовичић истакао је да су своју акварелистичку колонију, која траје 40 година, сачували и у најтежим временима. У општини Брод за то време боравило је више стотина стваралаца, који су сликали овом захтевном техником. И сам ренесансни уметник Албрехт Дирер примењивао је технику сликања воденим бојама. Пред врањском публиком, изложени акварели биће до краја новембра.

 

 

У оквиру обележавања  101. годишњице ослобођења Врања у Великом рату, у Галерији Народног музеја отворена је изложба слика и сликарских реквизита из атељеа Паје  Јовановића, једног од најзначајнијих српских сликара. Пред бројним званицама и љубитељима ликовне уметности, најзначајнију овогодишњу изложбу у Врању, отоворио је градоначелник Слободан Миленковић. Градоначелник Слободан Миленковић истакао је да је привилегија  и велика част да је изложба Паје Јовановића дошла у Врање.То није случајно и догађа се у тренутку када почињемо са обележавањем годишњице ослобођења града у Великом рату. Паја Јовановић који је светску славу стекао у иностранству никада није заборавио Србију и Београд, за који је остао трајно везан. Град Врање наставља да у оквиру серијала „Великани у Врању” организује овакве значајне изложбе и на тај начин доприноси унапређењу културног живота града. Овдашња публика моћи ће да види слике, цртеже, скице, сликарски прибор и реквизите из атељеа у Бечу, где је највећим делом свог живота стварао Паја Јовановић. Кустошкиња Музеја града Београда Исидора Савић нагласила је да је Паја Јовановић један од најистакнутијих српских сликара. У каријери дугој седам деценија оставио је преко хиљаду слика, стекавши интернационалну славу. Изложба у Врању део је његовог легата који је педесетих година 20. века оставио музеју Београда. Директор Народног музеја у Врању Саша Стаменковић истакао је значај сарадње са музејом града Београда. Када је реч о великом уметнику Паји Јовановићу рекао је да је он не само један од наших највећих сликара већ и патриота који је на платнима овековечио и неке од најзначајнијих тренутака српске историје. Изложба ће остати  у Врању током октобра.

У петак 13. септембра, у малоj сали Галериjе Народног универзитета, са почетком у 19.30 сати, биће отворена изложба слика Даниjеле Спасић. Изложба носи наслов "Пети елемент" и ово jе прва самостална изложба сликарке из Врања.

У Галерији Народног универзитета у Врању отворена је изложба слика насталих на овогодишњој  Ликовној колонији. Укупно је изложено 27 слика, као и попрсје  Јустина Поповића. Интернационална Ликовна Колонија „Врање 2019.” Ове године окупила  је највећи број гостујућих сликара. Њих седморо - из Француске, Хрватске, Бугарске и Македоније стварало је у Врању. Сада су њихови и радови  врањских сликара који су им се придружили у Колонији, изложени у Галерији Народног универзитета.

Директорка Народног Универзитета Гордана Димитријевић истакла је да је изложено 27 ликовних радова а 28. експонат је биста у гипсу, попорсје Светог Јустина Ћелијског и Врањског, рад вајара Велимира Каравелића. Врло брзо биће завршен и постамент на коме ће биста бити постављена. Сликари су имали прилику и да упознају град и нађу инспирацију у богатом културно историјском наслеђу. Ева Мештровић из Хрватске истакла је да су кроз  своје радове сликари оставили граду део себе. Боравак је био предиван, садржајан, јер су осетили дух и културу града. Вајар из Врања Марјан Станковић асистирао је реномиераном вајару Велимиру Каравелићу што је било непроцењиво искуство.

Марјан Станковић потврдио је да је Каравелић не само велики уметник већ човек пре свега. Током стварања изашли су из оквира теорије и показао му је практичне вештине, те му је захвалан на учењу и подршци у раду. Седам сликара оставило је граду 19 слика, од чега ће шест бити даровано у хуманитарне сврхе. Љубитељи ликовног стваралаштва моћи ће да погледају изложбу до 4. октобра.

Градоначелник Слободан Миленковић отворио је изложбу докумената и фотографија поводом 75. годишњице ослобођења Врања у Другом светском рату. Изложбу са 83 фотографије људи и догађаја, постављену у Галерији народног музеја,  припремио је  Историјски архив „31. јануар” у сарадњи са Градским одбором СУБНОР-а. На овом немирном тлу, српски народ одувек је морао борбом и жртвовањем да себи обезбеди слободу. Тако је било и у Другом светском рату, једном од најкрвавијих догађаја  у светској историји. Врањанци су слободу дочекали 7. септембра 1944. године. Фотографије и документа на изложби сведоче о том  периоду.

Градоначелник Слободан Миленковић истакао је да  је од највећег значаја за нашу будућност очување колективног сећања на хероје и жртве тог времена. Српска држава темељи се на духу патриотизма, а наша људска и морална обавеза је да чувамо сећања на људе који су нам омогућили живот у слободи. Слободарски дух српског народа и одбрана земље имали су своју цену, рекао је Боривоје Мансијевић, директор Историјског архива, „31.јануар” који су приредили изложбу.

Манасијевић је  истакао да су жртве српског народа биле несразмерно велике у односу на број становника. Они су ослобађали не само Србију већ и друге крајеве Југославије, који су сада постали друге државе. У тој својој ширини били су спремни да ослобађају и Трст. Ова документа су управо извор истине у односу на историју коју данас многи желе да прекрајају.

Ову изложбу Историјски архив приредио је у сарадњи са градским одбором Субнор-а. Мирољуб Стојчић један од аутора изложбе из Историјског архива истакао је да изложба садржи 83 експоната. Већи део власништво је архиве  Добривоја Јовановића, а део потиче из Војноисторијског института, као и Историјског архива у Врању. Изложена документа и фотографије трајно су сведочанство о слободарској и антифашистичкој традицији народа југа Србије.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Највећи Сајам запошавања до сада у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/bXVkLwXZ0c via @tripplesworld https://t.co/jBlqdyzN9y
У Врању дозвољена ванпијачна продаја - Радио Телевизија Врање https://t.co/nGBE4PhWwb via @tripplesworld https://t.co/mp6BARhUud
У част чувеном Врањанцу: Научна конференција посвећена Ђорђу Тасићу - Радио Телевизија Врање… https://t.co/wGnQTPWop0
Follow RTV Vranje on Twitter