Помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде, Александар Богићевић, обишао је пољопривредна газдинства на југу Србије. Том приликом посетио је винарију Стари Дани у селу Раковац.

Циљ посете је ослушкивање пољоприведних прозвођача, како би им држава изашла у сусрет и усмерила их да на прави начин искористе потенцијале које систем субвенцвија даје, истакао је Богићевић и додао се тежи да на тај начин сви делови Србије буду подједнако развијени.

„Конкретно је винарија Стари дани предала пројекат у ИПАРД програму, за меру три која се тиче опреме. Винарија је конкурисала и прошле године за развој вина и виноградарства. Оно што сам заључио из разговора је да је на овом подручју мало људи који користе субвенције“. 

Винарија Стари дани настала је 2006. године на имању породице Стошић, засадом првих чокота винове лозе, након чека су кренули 2008. са производњом вина.

„Тренутно имамо 26 хектара винограда на две локације, са пет сорти грожђа. Капацитет винарије данас је 70.000 литара. Производимо пет врста вина,'' каже Љубиша Стошић, власник винарије Стари дани.

Пољопривредна саветодавна стручна служба у Врању такође обилази пољопривреднике у целом Пчињском региону и усмерава их на који начин да аплицирају како код града тако и у ресорном министарству.

„ Служба се поред едукације бави и информисањем о мерама аграрне политике као и мерама локалних самоуправа,“ каже Небојша Младеновић, директор Пољопривредне стручне службе у Врању.

 По речима помоћника министра Богићевића једна од стратегија је развој винарства и сектора ракије, а све у контексту развоја руралног туризма.

Влада Племић из Сектора за ванредне ситуације каже да се ситуација са поплавама на југу Србије нормализује.

"Престала је киша да пада, што је најбитније. Реке се полако повлаче у своје водотоке. Највећи проблем смо имали са бујичним потоцима и то су потоци који ни на карти нису постојали и они су се услед великих падавина активирали и попунили све депресије и места која су одавно постојала као опасност", објашњава Племић.

Што се тиче узрока поплава, истиче да је то проблем са великом количином падавина 8. и 9. јануара, односно снежним падавинама на планинама.

"Имали смо отопљавање снега и обилну количину кише", наводи Племић и напомиње да нико није могао да предвиди толику количину падавина.

Истиче да овом тренутку нигде није критична ситуација и нигде не прети да буде критична.

Код моста у селу Златокопу код Врања, проглашена је ванредна одбрана од поплава.

Услед пораста водостаја Јужне Мораве дошло је до пробијања дела бедема. Вода се излила из корита реке, поплавила оранице и неколико пољопривредних објеката у том делу села.

Поплављени су и подруми у двадесетак домаћинстава у Врању и Врањској Бањи.

Повлачи се и вода у реке које су се јуче излиле на територији Бујановца и Прешева.

Ситуација се стабилизује и у Владичином Хану, према подацима надлежних, јер није било нових падавина током ноћи.

Из села Мазараћ мештани јављају да вода продире на све већем броју њива и ораница и да су неки објекти угрожени.

 

 

Воћарство је изузетно профитабилна грана пољопривреде на југу Србије, јер агроеколошки услови омогућавају висок род и квалитет воћа процене су стручњака ресорног министарства и Саветодавне службе Врање. Југ Србије има идеалне агроеколошке услове за сектор воћарства, пре свега довољан број сунчаних дана, као и квалитет земљишта, процена је ресорног министарства. То потврђује и овогодишњи род и квалитет воћа добијен у отежаним климатским условима.

Стручњак за воћарство у Пољопривредној саветодавној служби Сузана Јеркић оцењује да воћари имају пуну подршку ресорног министарства  када је у питању подизање нових воћњака. Кроз различите правилнике постављене су основе за доделу подстицајних средстава за подршку у подизању ових засада, за набавку опреме и механизацје, противгардне мреже, као и система за наводњавање. Из године у годину све је више засада шљива и вишања, а полако се стабилизује и заснивање нових површина под малином, чије је подизање претходне две године било у стагнацији. Ради се пре свега о нестабилности откупне цене.

Сузана Јеркић процењује да је уситњеност поседа, са једне стране, уз изузетне агроеколошке услове са друге, натерала произвођаче да се све више окрећу ка воћарству у односу на ратарство. На њихово питање шта је најисплативије гајити не постоји прецизан одговор јер се сваке године мењају и потражња а тиме и цене, што зависи од глобалног тржишта.

Ипак зна се да расту цене ситног јагодичастог воћа, да се релативно стабилизовала цена малине, да је питома боровница веома тражена. Оно што недостаје свакако су капацитети за прераду, којима би воћари финализовали производе и постигли знатно виши профит, оцена је Пољопривредне службе Врање.

Ове године род свих врста воћа на територији града изузетно је добар. У току је берба шљива као и купина, квалитет је добар а безбеђен је и откуп. Шљива се традиционално највише гаји у Србији, а тако је и на подручју Врања и округа. Укупно је хиљаду и 800 хектара засада у округу а на територији  града 950 хектара. Површине се повећавају из године у годину. Сузана Јеркић из Пољопривредне службе Врање напомиње да  у засадима има око 20 одсто чачанских сорти, а преосталих 80 процената су сорте „Стенлеј”. Очекује се род од 15 тона по хектару. Квалитет  рода је добар. Цена обраних шљива на велико је од 25 до 30 динара по килограму, а у малопродаји су око 50 динара. У току је и берба купина. Сузана Јеркић оцењује да су купине обране на  25 одсто површина од укупно 4 хектара колико има засада у околини Врања. Највише су заступљене сорте „Чачанска  бестрна” и „Лок Нес”. Откупна цена на велико чачанских сорти је око 50 динара по килограму, а за сорту „Лок Нес” која је квалитетнија је око 70 динара. На мало, купине се продају по цени од 120 до 150 динара за килограм. Приноси по хетару су до 16 тона, тако да они који су одржавали пуну агротехнику могу да буду задовољни.

Никада више није уложено у реконструкцију и ревитализацију енергетских објеката на подручју Електродистрибуције Врање, него у последњих седам месеци, каже директор Горан Николић. Почело се од Бујановца, преко Ристовца, Врањске Бање, Власа, Врања до Владичиног  Хана. Са изградњом нове трафо станице у Момином Камену држава је уложила преко 500 милиона динара у комплетну рекоснтрукцију и изградњу енергетских објеката на југу. Пад напона, чести прекиди у напајању електричном енергијом за житеље Бујановца и околине, након реконструкције енергетских објеката, постали су прошлост. Уложено је много у реконструкцију трафо станице у Ристовцу, рекао је директор Николић, јер се ради о најзначајнијем објекту између Бујановца и Врања.

„Урађена је рекоснструкција у грађевинском смислу тротоари, оградни зид, фасаде, молерај, а такође и замена прекидача. То је задња реч технике, јер само једна замена кошта 6 милиона динара,  а са радовима још око 800 хиљада”, каже директор Николић.

Коштало је све много више, око 11 милиона динара. Завршена је и реконструисана нисконапонска мрежа у селу Давидовац, рађено је и у Доњем и Горњем Вртогошу и укупно у овом делу земље потрошено је преко 50 милиона динара. Почело се прошле године од трафо станице у Бујановцу, друга је била такозвана Бујановац гробље, затим Светлост, Ристовац, у Врањској Бањи, Власу, Владичином Хану, у центру Врања у Лунгиној улици, у Пролетерских бригада и у кругу Јумка.

„Ради се о објектима који од своје изградње, а рађени су у периоду од пре 20 до 30 година први пут су након изградње у потпуности ревитализовани, реконструисани поред грађевинског дела који ја истичем рађени су и енергетски радови, замене прекидача, фарбања портала, антикорозивна заштита и све то доприноси бољем, успешнијем и безбеднијем поузданијем напајању. Укупна вредност је преко 80 милиона динара.”

Ни врућине, ни време годишњих одмора није разлог да не обиђемо више од десетак локација и покажемо грађанима да је ова власт одговорнa и да се oзбиљно бавимо проблемима грађана. Свима који нас нападају и клевећу одговарамо на овај начин. Одговарамо им тако што радимо у интресу грађана, правимо путеве побољшавамо енергетску стабилност, радимо задружни дом, пут у Ратају, асфалтирамо пут до Криве Феје, Сентић има пет градилишта у Врањској  Бањи. Верујемо да је то најбољи начин да се боримо против мржње, лажи и клевета којима смо изложени. Верујем да су грађани довољно информисани о нашим активностима и овај обилазак је начин да дођу до правих и проверених информација.То је нешто што свако може да провери и све се види. Врање и бања су на добром путу. Држава никада није више улагала у Врање и у југ”, рекао је Славиша Булатовић.

Обилазак градилишта на подручју целе територије града ће се наставити, каже Булатовић јер ова власт неће дозволити да о судбини града и грађана одлучују они са један или два посто подршке.

 

 

 

 

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Све мање оболелих и све више вакцинисаних - Радио Телевизија Врање https://t.co/ZL0gDXFBBh via @tripplesworld https://t.co/4PSpK23cVR
Манифестација''Музеји за 10'' почела изложбом слика ''Фантазмагорија слика '' - Радио Телевизија Врање… https://t.co/ifUH4IJeDJ
Уплата друге рате аконтације пореза на имовину до 15.маја - Радио Телевизија Врање https://t.co/w7NLm9CleK via… https://t.co/LVXnxRFHC1
Follow RTV Vranje on Twitter