Влада Србије предложила је да се минимална зарада за 2022. годину повећа за 9,4 одсто у односу на постојећу. То значи да ће минималац износити око 300 евра, односно преко 35.000 динара најавио је министар финансија Синиша Мали.

Предлог је стигао са седнице Социјално економског савета коме су поред представника министарства финансија присуствовали и представници синдиката и Уније послодаваца. Зарада би требало да се повећа за скоро три хиљаде динара, са 32. 022 динара, на 35. хиљада динара. То је знак континуитета који Влада Републике Србије спроводи од 2017.године када је у питању минимална зарада, рекао је министар Синиша Мали.

“Ово је само наставак разговора које водимо неколико година уназад како да успоставимо одговарајући социјални дијалог и како да се изборимо за што већу минималну зараду, за што вишу просечну плату, а да истовремено подржимо и повећање запослености и отварање нових радних места, што је у интересу послодаваца. Са новим предлогом приближавамо се граници од 300 евра за минималну зараду. Подсећања ради, 2010.године минимална зарада у земљи била је 15. 700 динара, за дупло него више смо дошли до тог нивоа, шт је за нас веома важно јер показује опредељење Владе Републике Србије да се из године у годину минимална зарада повећава брже и више него што је раст нашег БДП-а“, нагласио је Мали.

Додао је да је минимална зарада од 2017. године порасла за 52 одсто, док је у истом периоду забележен раст бруто домаћег производа од 17,3 одсто.

Навео је и да још није довољно да минималац покрије потрошачку корпу, али да смо близу.

"За последње 4 године, минимална зарада је 5 пута брже расла него минимална потрошачка корпа. Подржавамо, јер смо такав договор направили са синдикатима и представницима Уније послодаваца да полако, али сигурно минимална зарада достигне ниво потрошачке корпе. У последње 3, 4, 5 година показали смо да идемо ка томе. У наредном периоду сигурно ћемо успети тај циљ да достигнемо. 2017. године када смо завршили фискалну консолидацију, покривеност потрошачке  корпе минималном зарадом била је око 62 одсто, а 2021. године је 81 одсто", истакао је министар финансија.

Мали је навео да су потпуно посвећени да се постигне задати циљ и да ће, према пројекцијама, 2023. или 2024. минимална потрошачка корпа у потпуности бити покривена минималном зарадом.Истакао је да је минимална зарада главни покретач раста просечне плате која би требало до краја 2025. године да износи 900 евра. Додао је да ће највећи део повећања минималне зараде компензовати држава кроз повећање неопорезивог дела дохотка и смањењем доприноса за ПИО фонд.

Држава ће у понедељак14. јуна исплатити помоћ од по 60 евра за све незапослене, који су закључно са 15. априлом били пријављени на Националној служби за запошљавање, рекао је Танјугу министар финансија Синиша Мали.

Министар је подсетио да је то помоћ у оквиру трећег пакета помоћи.

Од половине августа почеће пријављивање послодаваца и младих који траже посао за програм "Моја прва плата". Са радом за плате које ће делом финансирати држава почело би се од октобра, рекао је за Тањуг министар финансија Синиша Мали.

Држава ће подржати запошљавање 10.000 младих на по девет месеци са 20.000 динара месечно за оне са дипломом средње школе и 24.000 динара за младе раднике са факултетском дипломом.

 

"Ово је прави начин да држава допринесе, и преузме већи део терета прве плате за ове младе на себе. И начин да они дођу до своје прве плате, и свог првог посла. Тако подстичемо њихову запосленост, а смањујемо незапосленост међу младима", рекао је Мали.

Током конкурса фирме ће пријављивати своје потребе за радницима.

 

„Паралелно се могу пријављивати студенти и они који су завршили средњу школу . Тако ће бити формирана листа оних који желе да учествују у програму за који ће само за ову годину бити издвојено две милијарде динара. То није мали новац, али је новац који ће на прави начин бити утрошен, да младим људима сада, у условима кризе када постоји страх због короне дамо могућност и погурамо их напред, да добију прву плату", рекао је министар финсија.

Претпоставка је да ће после девет плата млади остати код истог послодавца, или са искуством лакше наћи други посао, каже Синиша Мали.

„Програм Моја прва плата предвиђа да остатак новца за плату овако запослених младих људи обезбеде послодавци. Првим и другим пакетом мера подршке боримо се да заштитимо нашу привреду“, реако је он.

Програмом Моја прва плата, по речима министра, држава жели да подстакне запошљавање зато што је, како он каже, младима је најтеже да добију први посао.

 

Након посете Врању министар Синиша Мали, у пратњи државног секретара Драгана Стевановића, начелника Пчињског округа Срећка Пејковића и директора Инкубатор центра Немање Глигоријевића обишли су фабрику котлова ФОС у Белом Пољу и Власинску хидроелектрану где су одржали састанак са привредницима овог краја.

У кругу фабрике министар финансија је у разговору са руководиоцима овоог привредног субјекта рекао да је држава увек спремна да помогне развоју привреде што је и показала, како је истакао Синиша Мали, да на својим леђима може изрджати кризу и да помогне привреди. По речима министра идеју требају да имају привредници а држава је ту да идеју  подржи.

Сада идемо са додатним мерама запошљавања, где ће бити пореских обвезница или субвенција за ново запошљавање. Преко Фонда за развој направићемо посебан фонд за развој југа Србије. Југ Србије ће по речима председника Вучића бити за њега приоритет и по питању инфраструктуре али и по питању додатног запошљавања у смислу нових фабрика, рекао је министар.

Након тога, министар Мали је разговарао са грађанима Сурдулице. Нагласио је да подржава спорт али да је привреда приоритет.

Показало се у кризи када исплаћујемо сто евра, подржавамо и исплаћујемо минималне зараде за привреду колико је важно да имате јаку државу и јаку привреду. Спорт је супер али је ово по мени приоритет, казао је Мали.

У просторијама Власинске хидроелектране министар финансија и државни секретар Стевановић одржали су састанак са привредницима.

Ово су привредници који нису сви из Сурдулице али гравитирају у овој општини, упућени смо једни на друге. Представљају најозбиљније компаније у нашем окружењу. Нису сви присустни али су прави репрезент и они могу да кажу министру шта може додатно да се уради од стране државе. Да кажу да ли смо погодили нове мере, да ли смо разумели шта је то потребно после кризе изазване квидом 19, рекао је државни секретар Драган Стевановић.

Мали је на том састанку истакао да су се окупили како би привредници рекли да ли има још неких ствари које треба да се додају на нове економске мере које се већ примењују и додао да су нове мере и урађене у договору са привредницима  и Привредном комором.

Дефинисали смо мере које су погодиле суштину. А то је да је држава Србија први пут изашла са програмом који је усмерен ка подршци приватном сектору. У државном сектору неће бити отпуштања ни смањивања плата. Али смо хтели да помогнемо привреди у смислу приватног сектора који је обично највише погођен оваквом кризом и то, предузетници, микро, мала и средња предузећа. Гледали смо да осмислимо тако да будете ослобођени плаћања пореза за ових пар месеци и да ваши запослени примају минималну зараду током трајања ове пандије. На крају се испоставило да корона вирус траје месец и по дана, наше мере три месеца, дода је Синиша Мали

 Министар је најавио уплату минималне зараде 4. јуна за 1.052.000 радника у Србији чији су послодавци решили да приме ту помоћ.

 

Министар финансија Синиша Мали је у Влади Србије поновио најважније информације о новчаној подршци од 100 евра јер и даље стижу питања грађана о томе, а посебно је напоменуо да се ипак неће давати име и презиме.

Право на једнократну новчану помоћ у износу од 100 евра у динарској противвредности имају сви пунолетни држављани Републике Србије, који на дан ступања на снагу Уредбе (24. април 2020) имају пребивалиште на територији Републике Србије, са важећом личном картом, рекао је министар финансија и додао:

Веома једноставно, за минут, свако ће имати прилику да се пријави. 

Пунолетни држављани Републике Србије ће од 15. маја до 5. јуна 2020. године моћи да се пријаве за исплату новчане помоћи и то искључиво на следећи начин: електронским путем, тачније преко портала Управе за трезор, или путем телефона. О броју телефона грађани ће бити благовремено обавештени, а непосредно пре него што почне да ради контакт-центар.

При пријави, грађани ће давати следеће податке: број личне карте и матични број, као и име банке у којој већ имају рачун, или у којој желе да им се отвори наменски рачун. Посебно је напоменуо да се ипак неће давати име и презиме. Након што се пријаве, надлежне институције ће све обављати за њих, укључујући и отварање наменског рачуна. Пензионери и корисници новчане социјалне помоћи ће бити аутоматски пријављени за исплату новчане помоћи, која ће за њих почети 15. маја 2020. године, рекао је Мали.

Према његовим речима, Србија није једина земља која на овај начин помаже својим грађанима. То раде и много моћније државе од нас као што су Јапан, САД, Сингапур…

На овај начин, ми ћемо тај новац вратити у привредне токове, подстаћи потрошњу, а вама, драги грађани, обезбедити да себи приуштите нешто што можда иначе не бисте могли, истако је министар финансија. 

Има много грађана којима је тај новац и више него потребан. Када погледате једну четворочлану породицу са пунолетном децом, каквих је много у Србији, то је 400 евра по породици, значи једна плата више у кући, рекао је мали и додао:

Подаци грађана ће бити апсолутно заптићени, немамо никакву бојазан за могућност злоупотребе тих података Када исплатимо тих 100 евра тај регистар се брише. Провео сам сате да се направи систем за безбедност и нећемо имати проблем са употребом података", нагласио је Синиша Мали.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Пренос моштију у Спомен костурницу манастира Свети Никола - Радио Телевизија Врање https://t.co/5gSUX729Z3 via… https://t.co/FBVg3Y12m4
Градоначелник: Стадион по УЕФ-а стандардима утицаће на развој града - Радио Телевизија Врање… https://t.co/XImMUgmYUz
Отвара се Школа за мале истраживаче - Радио Телевизија Врање https://t.co/8frrx5gjEL via @tripplesworld https://t.co/TLADecdDPJ
Follow RTV Vranje on Twitter