Министарство културе и информисања Републике Србје је на Конкурсу за музејско наслеђе 2020. године одобрило финансирање пројекта под називом „Ризница Св. Прохор Пчињски“ – Прва фаза, Одељења за археологију и нумизматику Народног музеја Врање.

За пројекат конзервације и реконструкције артефаката откривених у манастирској порти током археолошких истраживања од 1982. до 2009. године., издвојено је 700.000,00 динара. Део откривених артефаката био је изложен у сталној поставци Ризнице манастира од 1998. године, а делом у сталној поставци Народног музеја Врање.

Пројекат „Ризница Св. Прохор Пчињски“ – Прва фаза, се реализује на основу дугогодишње сарадње Епархије Врањске и Народног музеја Врање, а у склопу обележавања два велика јубилеја 950 година од изградње манастирске цркве Св. Прохора Пчињског у време византијског цара Романа 4 Диогена и 700 година од обнове цркве од стране краља Милутина.

Циљ је да се артефакта из сталне изложбене поставке конзервирају, реконструишу и заштите, као предуслов за нову сталну изложбену поставку по најсавременијим музеолошким принципима. Реализација пројекта се одвија у сарадњи Народног музеја Врање и Централног института за конзервацију у Београду где су артефакта и транспортована на конзерваторски третман, уз претходно снимање стања и израду Елабората.

Реализација прве фазе пројекта је предвиђена до краја 2020. године.

Напомињем да је Министарство културе и информисања РС и у 2019. години финансирало пројекат „Конзервација археолошког керамичког материјала са средњовековног утврђења Марково Кале“ у износу од 290.000,00 динара.

Са више од 50 слика у уљу и цртежа у Галерији Народног музеја, јавности у Врању први пут се представила сликарка Теодора Стојановић, која живи и ствара у Београду.

Излагала је у земљи и иностранству на самосталним и колективним изложбама. Добитница је бројних међународних награда за сликарство од Италије до Америке.

Митови, који почивају на стварности, порекло постанка и савремени тренутак који проживљава човечанство, све то се срело на сликама Теодоре Стојановић, сликарке која је магистрирала и ликовну уметност и филозофију.

Теодора Стојановић истиче да је менталну основу њених слика чини пре свега грчка митологија. Фантазмагорични ликови и тамна палета, чине снажан магијски слој у позадини њених слика и цртежа.

Изложба под називом „Релативност 6“ садржи радове углавном настале у доба пандемије.

Како каже, то је додатно утицало на помало застрашујуће фигуре на сликама, што је одраз емотивних и духовних стања ове уметнице.

Дипломирала у класи професора Душана  Оташевића, специјалистичке студије завршила је на катедри професора Владимира Велiичковића, чије је сликарство на њу снажно утицало.

Теодора Стојановић каже да када се први пут срела са сликама Владимира Величковића, знала је да је то оно што је одувек желела да слика. Зато признаје да сликар таквог формата, на своје студенте оставља снажан утисак.

Теодора је ове године приредила шест изложби, а верује да ће до краја године приредити још толико.

Осим тога, помаже и младим уметницима да се афирмишу. Аутор је приручника „Како да постанеш успешан уметник“.

Изложбу њених слика и цртежа посетиоци могу да погледају до 20.септембра.

 

У Галерији Народног музеја у Врању сутра  ће у великој сали бити отворена самостална  изложба слика и цртежа ликовне уметнице Теодоре Стојановић, која живи и ствара у Берограду.

Магистрирала је на Академији лепих уметности у класи професора академика Владимира Величковића.

Освојила је више међународних награда за сликарство на такмичењима у Италији, Шпанији, Јужној Kореји, Тајвану, Америци.

Аутор је приручника за младе уметнике „Kако да постанеш успешан уметник“.

Изложба ће бити отворена у 19 сати, уз подршку  Мистартва културе и информисања Републике Србије.

У Народном музеју у Врању ускоро почињу обимни радови на завршном уређењу ентеријера. Почело се и са излагачком делатношћу, заустављеном због епидемије, а интензивирана је и издавачка делатност.

У Народном музеју у Врању ускоро почињу обимни унутрашњи, занатски радови на замени електричних и машинских инсталација, подова као и 10 аутентичних прозора.Они нису замењени 2017. када је то учињено са 12 прозора на фронталном делу зграде Селамлука.

Након што је републичка Дирекција за имовину вратила објекат Харелука  граду, у музеју су направили нови план сталне поставке.

Директор Народног музејa Саша Стаменовић каже да ће у згради Селамлука бити постављен ентеријер  врањске, грађанске куће с краја 19.века. Поред намештаја, посетиоци ће моћи да виде и грађанску одећу из тог периода и предмете за домаћинство који су били у сталној употреби, а продукт су занатске делатности. У објекту Харемлука планира се стална археолошка и историјска поставка.

Након вишемесечне паузе због епидемије, и Галерија Народног музеја почела је са излагачком делатношћу. Отворене су две изложбе, а интензивира се и издавачка делатност.

Стаменковић истиче да је Врање пре Другог светског рата добро функционисало у привредном смислу. Овде је било отворено неколико банака, оснивале су се занатске радионице из којих се касније развијала  индустрија обуће и текстила. О томе ће музеј до краја ове године издати монографију са акцентом на банкарски сектор.

Музеј ће до краја године издати и Врањски гласник, који се последњи пут појавио пре десет година.  

 

Уз подршку ресорног министарства и локалне самоуправе, у Народном музеју биће постављена етнолошка збирка, а у објекту Харемлука, археолошка и историјска збирка, најавио је директор музеја Саша Стаменковић.

Почев с краја 2016. године па све до данас, град и Народни музеј континуирано раде на обнови значајних објеката културе у граду. Након обављене санације и реконструкције објекта самог Народног музеја, град  и музеј добили су значајна средства, укупно 24 милиона динара за постављање сталне етнографске збирке.

Директор Народног музеја Саша Стаменковић  рекао је да се не ради само о уређењу ентеријера и  намештаја у објекту музеја. Ради се о пројекту који је много шири, јер у објекту подигнутом 1765. године стално морају да се раде неке поправке.

Од највећег је значаја то што је републичка Дирекција за имовину вратила  на управљање граду, односно музеју зграду Харемлука, где предстоји санација кровне конструкције. Ово здање представља целину са зградом Селамлука.

Стаменковић каже да су у ходу променили идеју поставке, те ће етнолошка збирка самостално бити постављена у згради Народног музеја, а у објекту Харемлука биће распоређене археолошка и историјска збирка.

Очекује се да прва фаза постављање сталне етнографске збирке буде завршена до краја ове године.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Вукане, срећно! - Радио Телевизија Врање https://t.co/WhptdB7oX2 via @tripplesworld https://t.co/Tri7U0y9bO
Концерт за Вукана - Радио Телевизија Врање https://t.co/kARVTSnqNo via @tripplesworld https://t.co/eJcOX3TFrZ
Најбољи баскеташи у Србији. У Француску по још једну медаљу - Радио Телевизија Врање https://t.co/31vCO7ydkO via… https://t.co/fdab5D7Dgo
Follow RTV Vranje on Twitter