Сурдулица је прва у округу и једна од малобројних општина у земљи која је урадила Студију о ратним меморијалима на територији општине. Радио телевизија Врање имала је значајну улогу у покретању ове идеје, јер је прошле године указала на непостојање евиденције ратних меморијала.

Поменути пројекат Сурдулица је реализовала у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе из Ниша. Истовремено у току је изградња меморијалног парка уз парнерство са Републиком Бугарском.

На тај начин испуњена је и законска обавеза прописана Законом о ратним меморијалима, чланом 12. којим свака локална самоуправа мора да уради евиденцију ратних меморијала на својој територији. Кроз Студију је сагледан цео споменички фонд ратних меморијала и на основу тога ће моћи да се планирају активности на њиховој заштити, одржавању и презентацији.

„Ово је испуњење обавезе коју је локална самоуправа узела на себе поштујући све жртве и страдања на територији општине, кроз заиста дугу историју. Ми ћемо као одговорна локална самоуправа наставити да чувамо своју традицију поштујући пропшлост, поштујући жртве и на тај начин ћемо онемогућити да нам се историја понавља,'' каже Александра Поповић, председница општине.

“Завод за заштиту споменика културе Ниш  је на основу сарадње са општином Сурдулица провео на терену од новембра до марта радећи на истраживању и сагледавању стања ратних мемморијала на територији ове локалне самоуправе. Након тог опсежног рада и захваљујући доброј сарадњи, ми смо извршили преглед и урадили Студију о ратним меморијалима,'' додаје Ђорђе Стошић, стручњак Завода за заштиту споменика културе из Ниша.

Студија ће послужити за допуну планске документације општине и постати званичан документ којег ће сви субјекти морати да се придржавају, каже Драган Мицић помоћник председнице општине, који је дао посебан допринос завршетку овог важног посла.

„Када је овај проблем у једном моменту кулминирао са причом о томе да неко уништава стратиште Дубока долина, које је из времена Првог светског рата, ми смо у општини одлучили да овај проблем решимо на тај начин што ћемо израдити Студију о ратним меморијалима,'' додаје Мицић.

Студија је урађена студиозно, на истраживачки начин, уз коришћење података са терена, форензичких података, доступне литературе и других историјских података, каже Мицић. Додаје да ће овим бити разрешене све дилеме по овим питањима и Сурдулица неће имати више потребу да се на било ком нивоу сукобљава око тога.

Истовремено,у градском парку је у току изградња меморијалног комплекса који је састављен из две целине и стално се надограђује. У једном делу су смештени монументални споменици и обележја, а други је отворен и носи слободу кретања у 21.веку.

 

Пчеларство је у општини Сурдулица у експанзији. Томе доприносе природни услови којима располаже овај део Србије, односно сурдулички крај. Сурдулица има изузетно јако удружење пчелара „Матица“ које окупља чланове из ове, али и општина у окружењу. Удружење је основано 1979.године и ради без прекида. Имају више од 100 чланова и преко 4000 кошница.

И ако им временске прилике нису посебно наклоњене последњих година, када је било великих штета на друштвима, подстицаји које издваја локална самоуправа и разни пројекти сарадње са општинама и градовима у окружењу, доприносе да се број пчелара повећава, истиче Ивица Костић, председник Удружења пчелара „Матица“ и члан Савеза пчеларских организација Србије за Јабланичко- Пчињски и Косовско – Метохијски округ.

Климатске промене условиле су да прошла година, по питању приноса, буде катастрофална. Успело се само да се пчелиње заједнице очувају.

Костић објашњава да се пчеле морају гајити и чувати и када има и када нема уноса нектара и других пчелињих производа. „То су жива бића, ми са њима живимо. Не може свако бити пчелар. То може само онај ко их заиста воли“.

Захваљујући општини и пријатељима пчеларство доживљава експанзију, потенцира председник Удружења „Матица“. Успели су у претходном периоду да ураде заштиту географске ознаке за „Власински мед“. У току је процес сертификације чиме ће бити заокружен комнплетан процес и Сурдулица ће имати свој бренд, односно заштићен производ, који ће моћи да се продаје и ван граница наше земље. 

Реч је о ливадском меду, који се производи у заштићеном подручју на котама вишим од 700 метара где нема другог биља. Такав мед је јединствен у свету по заступљености одређених биљних врста на Власинској висоравни.

Број чланова Удружења се из године у годину повећава. Радује што је међу њима 15- так жена и млађих људи. То охрабрује и даје подстрек и другима да се упусте у бављење пчеларством, објашњава Костић. Имају праве рекордере када је у питању број пчелињих друштава. Сам Костић је један од најозбиљнијих пчелара. У Мачкатици око 200 друштава има Зоран Илић, исто толико поседује и Зоран Филиповић из Владичиног Хана. На подручју Стрезимировца води Димитар Михајлов са више од 100 кошница, а у Топлом Долу Новица Цветков са 150.

Костић каже да: „Општина у свакој нашој акцији види свој интерес. Омогућава нам подстицаје за набавку опреме, прибора, алата, кошница и самих заједница. Кроз активности које се односе на заштиту географске ознаке урађен је план за изградњу објекта у селу Калабовце где би се сирови мед са тог подручја прихватао, врцао, паковао и продавао као готов производ. У производњи меда је важна следљивост, односно  унутрашња и спољашња контрола и комплетан поступак, од кошнице до паковања и зато настојимо да реализујемо овај план“.

Још један занимљив пројекат се припрема, а то је изградња „Центра за апи релаксацију“, по угледу на сличне у Европи. У склопу центра би биле изграђене апи коморе, где би људи могли да удишу ваздух из кошница, да се релаксирају и одморе.

Костић наводи да чланови Удружења кроз сталне контакте, учешће на сајмовима и предавања прате новине из области пчеларства и настоје да држе корак са светом. Већ се усталило да на традиционалној манифестацији „Власинско лето“ имају своју презентацију на „Данима власинског меда“, где долазе и пријатељи из других земаља. Што се квалитета меда тиче, за то се одавно побринула природа која у Сурдулици и околини, а посебно на Власини, нуди оно што многима недостаје, а то је аутентично природно окружење, квалитетан ваздух, лековито биље и водно богатство.

            

Општина Сурдулица из локалног буџета подстиче све секторе пољопривреде, који су заступљени на територији ове локалне самоуправе. Посебно се издвајају пиодстицаји у воћарству јер је то грана која је комнерцијално најразвијенија на тој територији.

„Од укупног броја подстицаја, за воћарство конкурише отприлике око 80 процената свих газдинстава којима се одобре средства“, објашњава инжењер сточарства Марко Симић, сарадник на пословима пољопривреде.

Воћарство се субвенционише у два смера, за набавку опреме за наводњавање воћних засада и за подизање вишегодишњих засада, односно набавку садног материјала.

За опрему за наводњавање у просеку конкурише око 60 процената од укупног броја пријављених пољопривредних газдинстава, односно власника, на општинском конкурсу, а за набавку садног материјала око 20 процената.
„Ове мере су уродиле плодом, јер се на годишњем нивоу повећава површина воћњака који се наводњавају за око 90 хектара. Нови засади се подигну на површини од 25 – 30 хектара“, каже Симић.

Друга грана, која је за општину препозната као важна, је сточарство и значајна средства се издвајају и на том пољу.

Субвенционише се набавка приплодних грла, говеда и оваца. За ту меру се јави око 10 процената газдинстава.

„Та мера код нас, осим економског има и социјални карактер, јер се ми трудимо да на сваки начин охрабримо и задржимо то постојеће становништво, да настави да се бави сточарством, као и због одрживог коришћења пољопривредног земљишта, ливада и пашњака, да би се целокупан визуелни предео сачувап такав какав јесте“, истиче Симић.

              

У Фонду за пољопривреду има средстава и за оне који желе да се баве повртарством у затвореном простору, односно под пластеницима и пчеларством за набавку пчелињих друштава. Пчеларство је јако развијена грана на територији општине.

Од воћарских култура, што се тиче тржишно орјентисане производње најзаступљенија је  малина. Претпоставља се да је око 120 хектара под малињацима, следи вишња, која се гаји у равничарским селима. Остало су мешани засади осталих воћних култура.

Као повоља тренд је примећен да се све већи број младих одлучује за подизање воћњака, углавном малине јер има економске исплативости. То се уклапа и у стратегију општине, да задржи становништво у селима и охрабри оне који желе да улажу у ову грану.

„Наши људи су вредни и хоће да раде, али желе да за оно што ураде имају и обезбеђен сигуран пласман, адекватну цену и тржиште, објашњава Марко Симић. Малина, за сада, доноси солидне приходе онимна који се озбиљно баве тим послом.

И ако сточарство, као други приоритет није у толикој мери развијено, у локланој самоуправи настоје да очувају постојећи сточни фонд и увећају га. Води се рачуна о становништву, које је углавном старије доби, излази им се у сусрет око поправке локалних, макадамских путева до пашњака, зими се чисти снег, обилазе домаћинства.

И ако за учешће на конкурсу за подстицаје у пољопривреди морају да се испуне прописани услови, у ресорној служби кажу да они нису сложени и да свако ко има документацију и добије средства. настоје да сагледају свекоји се пријаве на конкурс.

Ученици основне школе Бора Станковић у Јелашници још увек нису добили бесплатну ужину. С обзиром на социјални статус ученика ове школе, који су претежно ромске националности, Општина Сурдулица је годинама уназад финансирала ужину, што је ове школске године изостало. Директор школе тврди да је два пута слао захтев општини.

Након смене пет директора основних и средњих школа у Сурдулици и постављања нових локална самоуправа почела је, како кажу новопостављени директори, да избегава обавезе које је прихватала у претходном периоду, и то баш у школама које су добиле ново руководство.

''Ученици основне школе Бора Станковић у Јелашници су годинама уназад добијали бесплатну ужину због њиховог тешког материјалног статуса. Већина деце, на жалост, јесу корисници социјалне помоћи. Из тог разлога је Општина сваке године обезбеђивала средства на основу којих су рађене јавне набавке на основу којих је деци дистрибуирана ужина. Све то је рађено до ове године док није дошло до промене директора ове школе,'' тврди директор ове школе Милош Стојановић.

Председница Општине Сурдулица, Александра Поповић, по питању бесплатне ужине каже: ''Годинама уназад директори школа знају и знали су како се финансирају бесплатне ужине за децу која потичу из социјално угрожених средина. На основу извештаја који нам дају учитељи и разредне старешине, а све то усмеравају ка директорима школа, директори школа се обраћају локалној самоуправи.''

Стојановић додаје да је 3. септембра упутио први захтев Општини: ''Ја сам упутио захтев Општини за наставак сарадње, са образложењем да знам да нису у законској обавези да финансирају ужину, али с обзиром да су финансирали свих ових година уназад, а да је исти материјални статус деце, ако не и гори, да наставимо са том праксом. Овде је око 80 посто ученика ромске националности. Мени до данашњег дана никакав одговор није стигао,'' објашњава Стојановић.

''Ми имамо Уредбу Кризног штаба, Уредбу струке која се бави спречавањем ширења епидемије и сходно томе ће локална самоуправа као и свих ових година улагати у бесплатне ужине и у сва социјална давања,'' наглашава председница Општине.

Директор школе додаје да је пре само пар дана упутио још један захтев, где је предао и петицију коју су родитељи потписали, где су сагласни да њихова деца примају бесплатну ужину и у време пандемије, као што су добијали претходних година. ''Чак су представници локалне самоуправе ишли до Ромске махале и рекли родитељима ''Ви ћете да добијете ужину ако нам помогнете да истерамо директора који је сад, што је крајњи безобразлук,'' истакао је Стојановић и на крају додао: ''Ја сам нашао спонзоре који ће финансирати бесплатну ужину, али мени сада треба јасна одлука локалне самоуправе, да ли они желе или не желе да сарађују по питању бесплатне ужине. Ако не желе нека пошаљу одговор на мој захтев и ја ћу деци сам обезбедити бесплатну ужину.''

Законом о ратним меморијалима свака општина на територији Србије била је дужна да до новембра 2018. године достави списак ратних меморијала на својој територији. Сурдулица то није урадила, а знамо да је подручје ове општине карактеристично по бројним ратним стратиштима и локацијама где су страдали, не само Срби, већ и остали народи. Једна од таквих је и Дубока долина, где је забележен чак покушај градње пословног комплекса, тик уз ову локацију. Да ли је намера затирање истине или прикривање жртава или пак нешто треће?

Дубока долина у Сурдулици симбол је страдања Срба, али и других народа током Великог рата. Број жртава никада није прецизиран, али се процењује на хиљаде конкретно на овој локацији и на десетине хиљада на простору целе Сурдулице. Ова локација, осим што није обележена као спомен место, у великом делу је у приватном власништву.

Законом о ратним меморијалима свака општина на територији Србије била је дужна да до новембра 2018. године Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања достави списак ратних меморијала на територији своје општине. Сурдулица то није урадила.

- Ми тај извештај нисмо комплетирали јер нам недостаје одговарајућа документација што се тиче, пре свега, ратних меморијала који су везани за догађаје из Првог светског рата. Сви ми морамо да признамо чињеницу да је о ратним догађајима у току Првог светског рата било стварно мало информација и да смо се у нашој држави изузетно мало бавили том проблематиком, објашњава Драган Мицић, помоћник председнице општине Сурдулица.

Питање Дубоке долине  покренуто је са мртве тачке када су мештани Сурдулице приметили да се на подручју овог локалитета који спада у ратне меморијале, припрема терен за извођење грађевинских радова.

Убрзо се на сајту Општине, 9. јуна, појавио и план урбанистичког пројекта за градњу пословно - услужног објекта на земљишту које је у приватној својини, а налази се тик уз Дубоку долину.

На последњој седници Скупштине дат је и предлог од стране одборника да се разматра питање пописивања ратних меморијала на територији општине и разлози кашњења.  

- У конкретном случају локалитета Дубока долина дешава се то да приватно лице изводи радове и припрема терен за изградњу тржног центра. Урбанистички пројекат је наишао на неслагање Завода за заштиту споменика који је реаговао, упутио допис Општини где је истакао да предметна локација јесте део меморијалног комплекса и као такав не може да буде простор на коме ће се такви радови изводити. Сходно томе, ми смо и покренули овакву иницијативу, јер сматрамо да ипак сагласност свих одборника по овом питању јесте добродошла, пре свега имајући у виду историјски значај онога што се дешавало, каже Немања Глигоријевић, заменик шефа одборничке групе СНС-а.

Ова допуна дневног реда одбијена је са објашњењем да то није тема за општинско заседање.

- Према Закону том темом се углавном баве републички органи. Општинска управа је задужена за достављање извештаја према републичким институцијама и оно што је у домену локалног парламента, ми то радимо изричит је Зоран Митић, председник СО Сурдулица.

Након објављивања урбанистичког пројекта за градњу уследио је допис Завода за заштиту споменика културе Ниш 18. јуна у коме јасно стоји да није дозвољена изградња објеката чија намена није примерена, како на простору ратног меморијала, тако и у његовој околини. Урбанистички пројекат је након тога одбијен од стране општине, са напоменом да треба да се ''доради.''

Како тврде у општини, 20. јула су послали допис надлежном Министарству како би заказали састанак на тему ратних меморијала на територији општине, али је то било након свих поменутих догађаја и након што се подигла целокупна бура јавности у вези са овом темом.

Драган Мицић, помоћник председнице општине Сурдулица појашњава да треба да се уради одговарајућа студија која ће јасно да дефинише границе обухвата тог подручја заштитне зоне и све радње у смислу истраживања да би општина Сурдулица у сарадњи са надлежним Заводом и Министарством тај простор привела намени и кроз одговарајућу планску документацију створила услове да се земљиште које припада том обухвату приведе јавној намени тј. прогласи јавним интересом и да се то земљиште најпре изузме из поседа приватних власника.

А да ли је могуће тачно и прецизно дефинисати границе једне овакве локације, која је од изузетног, националног и историјског значаја разговарали смо и са свештеником Петровим.

- Неколико хиљада људи је ту страдало и крајње је дрско да сад лицитирамо да ли је било 5 метара или 10 метара, лево, десно, горе или доле, у ствари ми и сад потврђујемо један немар и нашу небригу и наших предака, а и нас данас, кад не желимо да то обележимо. Заиста Дубока долина је Јасеновац Сурдулице, рекао је Никола Петров, архијерејски намесник сурдулички.

Сурдулица има низ оваквих стратишта којима је неопходно посветити адекватну пажњу и пописати их као ратие меморијале, о чијем редовном одржавању, према Закону о ратним меморијалима, треба да се стара јединица локалне самоуправе.

Питање жртава у Сурдулици покренуто је са нулте позиције 2017. године када је Српска православна црква канонизовала Сурдуличке мученике страдале од стране бугарских окупатора у ред светих.

Остаје питање да ли је намера локалних власти општине Сурдулица затирање истине, прикривање жртава или пак нешто треће?

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Укинута ванредна ситуација - Радио Телевизија Врање https://t.co/9xUB5T2oXw via @tripplesworld https://t.co/MBhXCrklrm
Милица и Катарина на Републичком такмичењу младих талената - Радио Телевизија Врање https://t.co/fST75lNBhZ via… https://t.co/AYGcmoBABb
Јако невреме у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/ViPTAmme7n via @tripplesworld https://t.co/v1o4t0owov
Follow RTV Vranje on Twitter