Пчеларство је у општини Сурдулица у експанзији. Томе доприносе природни услови којима располаже овај део Србије, односно сурдулички крај. Сурдулица има изузетно јако удружење пчелара „Матица“ које окупља чланове из ове, али и општина у окружењу. Удружење је основано 1979.године и ради без прекида. Имају више од 100 чланова и преко 4000 кошница.

И ако им временске прилике нису посебно наклоњене последњих година, када је било великих штета на друштвима, подстицаји које издваја локална самоуправа и разни пројекти сарадње са општинама и градовима у окружењу, доприносе да се број пчелара повећава, истиче Ивица Костић, председник Удружења пчелара „Матица“ и члан Савеза пчеларских организација Србије за Јабланичко- Пчињски и Косовско – Метохијски округ.

Климатске промене условиле су да прошла година, по питању приноса, буде катастрофална. Успело се само да се пчелиње заједнице очувају.

Костић објашњава да се пчеле морају гајити и чувати и када има и када нема уноса нектара и других пчелињих производа. „То су жива бића, ми са њима живимо. Не може свако бити пчелар. То може само онај ко их заиста воли“.

Захваљујући општини и пријатељима пчеларство доживљава експанзију, потенцира председник Удружења „Матица“. Успели су у претходном периоду да ураде заштиту географске ознаке за „Власински мед“. У току је процес сертификације чиме ће бити заокружен комнплетан процес и Сурдулица ће имати свој бренд, односно заштићен производ, који ће моћи да се продаје и ван граница наше земље. 

Реч је о ливадском меду, који се производи у заштићеном подручју на котама вишим од 700 метара где нема другог биља. Такав мед је јединствен у свету по заступљености одређених биљних врста на Власинској висоравни.

Број чланова Удружења се из године у годину повећава. Радује што је међу њима 15- так жена и млађих људи. То охрабрује и даје подстрек и другима да се упусте у бављење пчеларством, објашњава Костић. Имају праве рекордере када је у питању број пчелињих друштава. Сам Костић је један од најозбиљнијих пчелара. У Мачкатици око 200 друштава има Зоран Илић, исто толико поседује и Зоран Филиповић из Владичиног Хана. На подручју Стрезимировца води Димитар Михајлов са више од 100 кошница, а у Топлом Долу Новица Цветков са 150.

Костић каже да: „Општина у свакој нашој акцији види свој интерес. Омогућава нам подстицаје за набавку опреме, прибора, алата, кошница и самих заједница. Кроз активности које се односе на заштиту географске ознаке урађен је план за изградњу објекта у селу Калабовце где би се сирови мед са тог подручја прихватао, врцао, паковао и продавао као готов производ. У производњи меда је важна следљивост, односно  унутрашња и спољашња контрола и комплетан поступак, од кошнице до паковања и зато настојимо да реализујемо овај план“.

Још један занимљив пројекат се припрема, а то је изградња „Центра за апи релаксацију“, по угледу на сличне у Европи. У склопу центра би биле изграђене апи коморе, где би људи могли да удишу ваздух из кошница, да се релаксирају и одморе.

Костић наводи да чланови Удружења кроз сталне контакте, учешће на сајмовима и предавања прате новине из области пчеларства и настоје да држе корак са светом. Већ се усталило да на традиционалној манифестацији „Власинско лето“ имају своју презентацију на „Данима власинског меда“, где долазе и пријатељи из других земаља. Што се квалитета меда тиче, за то се одавно побринула природа која у Сурдулици и околини, а посебно на Власини, нуди оно што многима недостаје, а то је аутентично природно окружење, квалитетан ваздух, лековито биље и водно богатство.

            

Пчелари са југа Србије ове године неће имати багремов мед. Укупни принос свих врста меда, ове године биће умањен и до 80 одсто у односу на просек, процена је Савеза пчеларских организација Србије.

Порменљиве временске прилике, највише мраз и киша у време цветања багрема, и ове године су одузеле пчелама могућност да уберу мед. Касније  су падавине лоше утицале и на цветање ливадских биљака,тако да је ова година за пчеларе на југу Србије изгубљена. Пчелар Зоран Арсић који има пчелињак у селу Тибужде каже да  су пчелари били лоше среће и у претходне четири године.

Зоран Арсић подсећа да је овог пролећа мраз потпуно уништио багрем у време цветања, а за наше пчеле најважније је прикупљање меда са ове медоносне биљке. Касније је због сталних киша изостало и прикупљање ливадског меда.

Арсић има око 80 кошница и каже да су улагања велика. Само велика љубав према овом најважнијем инсекту на планети одржава пчелиње заједнице које су угрожене  временским приликама и болестима.

Арсић истиче да је сада најважнија припрема пчелињих друштава за предстојећу зиму како не би страдале због недостатка хране. Такође је важно заштитити их од болести, а поготову крпеља.

Због слабих приноса меда из Савеза пчеларских организација упозоравају да ће се на тржишту највероватније појавити веће количине лажног меда. Због тога потрошачима препоручују да је најсигурније набављати га од  пчелара које познају.

 

Савез пчеларских организација Србије најавио је могућност да цена багремовог меда буде нешто виша од 5,81 евро по килограму. Толико се сада исплаћује пчелару, власнику платинасте картице лојалности овом Савезу. Цена шумског меда односно медљиковца такође је јако висока и креће се до 6,03 евра по килограму. Процена је да је принос меда ове године мањи за преко 80 одсто у односу на вишегодишњи просек.

Tече рок за подношење захтева за остваривање права на подстицаје по кошници пчела и трајаће до 31. маја ове године. Подстицаји се остварују у износу од 720 динара по кошници пчела. Пчелари су први који ће моћи да поднесу захтев електронским путем, уколико  имају регистрован електронски потпис. Решење поводом овог захтева биће им такође прослеђено електронским путем.

Приближава се рок за подношење захтева за подстицаје у пчеларству у 2019. години. Захваљујући иницијативи самих пчелара, на југу Србије у протеклим годинама значајно је порастао њихов  број, а још је значајније да се млади све више укључују у овај посао. Протекле године нису медоносне, али упорност и љубав према овом послу, одржала је пчелињаке. Подстицаји су начин да се пчеларима помогне да развију посао и увећају број кошница.

Министарство пољопривреде   препознало је пчеларство као грану пољопривреде која даје велики допринос српском аграру и стога  додељује различите врсте подстицаја пчеларима. Реч је подстицајима по кошници пчела и субвенцијама за куповину опреме и пчелињих матица, преко подстицаја за органску производњу, прераду и маркетинг, па до улагања у мале пољопривреднике.

Подстицаји по регистрованој кошници пчела додељују се у износу од 720 динара. Подноси се  образац захтева за текућу годину  у термину од 15. априла до 31. маја. Препорука је да се захтев поднесе што раније, јер се средства додељују према редоследу пријава. Према постигнутом договору са министром пољопривреде  распон за доделу подстицаја  у овој години биће од 20 до 1.000 регистрованих кошница.

Минимална вредност инвестиција биће 50 хиљада,  а износ појединачног рачуна за опрему најмање 20 хиљада динара, при чему ће опрема моћи да се комбинује. Највиши укупни износ подстицаја за набавку опреме у пчеларству који корисник може остварити у једној календарској години је милион и 500 хиљада динара.

Када је реч о органској  производњи у пчеларству, захтев за подстицаје  подноси се једном годишње и то од 3. маја до 30. јуна. Право на ове подстицаје може да оствари лице са најмање десет кошница пчела. Износ подстицаја је за 40% већи у односу на конвенционално пчеларство, односно хиљаду и 8 динара по кошници. У оквиру ове врсте подстицаја, корисник може остварити максимално 55 милиона динара у току једне године.

 

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Укинута ванредна ситуација - Радио Телевизија Врање https://t.co/9xUB5T2oXw via @tripplesworld https://t.co/MBhXCrklrm
Милица и Катарина на Републичком такмичењу младих талената - Радио Телевизија Врање https://t.co/fST75lNBhZ via… https://t.co/AYGcmoBABb
Јако невреме у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/ViPTAmme7n via @tripplesworld https://t.co/v1o4t0owov
Follow RTV Vranje on Twitter