Општина Сурдулица налази се на југоистоку Србије и део је Пчињског региона. По својој просторној структури састоји се из три целине: равничарског дела који обухвата градско насеље и села у околини погодна за развој повртарства, побрђа, идеалним за воћарство и планинског дела са пашњацима и ливадама, за сточарство.

Становници су се управо тако и определили када је у питању пољопривреда. У равничарским селима се баве повртарством и делимично воћарством, у брдским селима воћарством и сточарством, а у планинским селима, која су у највећој мери, опустела или насељена претежно старачким домаћинствима, заступљено је сточарство, али и остале гране, неопходне за опстанак на селу.

У циљу развоја пољопривреде, опстанка становништва у селима и очувања села, из општинског буџета се годинама издвајају средства за подстицај пољопртивредној производњи. Ове године плаирана су већа средства упркос тешкој ситуацији на глобалном нивоу због пандемије коронавируса.

Јасмина Петровић, самостални саетник за послове пољопривреде у Општинској управи Сурдулице каже да на територији има тренутно нешто више од 1500 регистрованих пољопривредних газдинстава.

„Сваке године, кроз програм мера подршке пољопривредне политике и руралног развоја општина издваја значајна средства као подстицаје, односно бесповратна средства, за помоћ пољопривредницима. На годишњем нивоу, општина подржи око хиљаду газдинстава са око 20 милиона динара бесповратних средстава. Из године у годину повећавамо субвенције са циљем да се производња модернизује и повећа продуктивност на њиховим газдинствима“, каже Петровић.

Она објашњава да су пољопривредници највише заинтертесовани за подизање засада воћарских култура, набавку опреме и механизације, повећање сточног фонда.

Прошле године подршку општине имало је око 1200 газдинстава, а за ову годину моћи ће да конкуришу и више. У градском буџету планиран је 31 милион динара за субвенције у пољопривреди.

На територији општине је и државно земљиште значајан ресурс, истиче Јасмина Петровић, оно може да буде и потенцијални извор прихода за локалну самоуправу, а може се користити и као важан инструмент да би пољопривредници повећали своје засаде и специјализовали производњу.

„У 2021.годни планирано је да се изда у закуп нешто мање од 3000 хектара државног земљишта“, каже Петровић.

То су углавном пашњаци и ливаде у равничарским, а посебно брдско-планинским селима, што је повољно за развој сточарства. За сада су заинтересовани само појединци, и то за мање површине, а има наговештаја и за заинтересованост страних инвеститора.

 

 

Министарство пољопривреде обjавило jе Правилник о ИПАРД подстицаjима пољопривредним газдинставима за развој руралног туризма.

Подршка је намењена jе пре свега физичким лицима–носиоцима или члановима регистрованих пољопривредних газдинстава, као и предузетницима, микро и малим правним лицима.

Висина подстицаја износи 65% вредности прихватљивих трошкова инвестициjе.

Корисник може да оствари право на  подстицаjе у износу од наjмање 5.000 евра, а наjвише 300.000 евра.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Завршен јавни позив за мере енергетске ефикасности - Радио Телевизија Врање https://t.co/7ROlFcneJS via… https://t.co/RBkP0MK8KZ
Сајам запошљавања понудио 366 радних места - Радио Телевизија Врање https://t.co/C4KQGYGDGe via @tripplesworld https://t.co/8s5So52oeq
Средњошколци од понедељка по комбинованом моделу - Радио Телевизија Врање https://t.co/Dgfgyl6zbU via @tripplesworld https://t.co/oz7itshnTa
Follow RTV Vranje on Twitter