Градско веће расписало је Јавни позив за подношење захтева за доделу подстицајних средстава у пољопривреди у 2021. години на територији града Врања.

Право на подстицаје, под условима и на начин утврђен Програмом, имају пољопривредна газдинства која су уписана у Регистар пољопривредних газдинстава, са активним статусом, у складу са законом којим се уређује пољопривреда.

Средства за подстицање развоја пољопривреде могу да се користе  као финансијска подршка регистрованим пољопривредним газдинствима у унапређењу и проширењу пољопривредне производње за инвестирање у регрес за репродуктивни материјал или за унапређење и развој руралне инфраструктуре и услуга.

Пчеларство је у општини Сурдулица у експанзији. Томе доприносе природни услови којима располаже овај део Србије, односно сурдулички крај. Сурдулица има изузетно јако удружење пчелара „Матица“ које окупља чланове из ове, али и општина у окружењу. Удружење је основано 1979.године и ради без прекида. Имају више од 100 чланова и преко 4000 кошница.

И ако им временске прилике нису посебно наклоњене последњих година, када је било великих штета на друштвима, подстицаји које издваја локална самоуправа и разни пројекти сарадње са општинама и градовима у окружењу, доприносе да се број пчелара повећава, истиче Ивица Костић, председник Удружења пчелара „Матица“ и члан Савеза пчеларских организација Србије за Јабланичко- Пчињски и Косовско – Метохијски округ.

Климатске промене условиле су да прошла година, по питању приноса, буде катастрофална. Успело се само да се пчелиње заједнице очувају.

Костић објашњава да се пчеле морају гајити и чувати и када има и када нема уноса нектара и других пчелињих производа. „То су жива бића, ми са њима живимо. Не може свако бити пчелар. То може само онај ко их заиста воли“.

Захваљујући општини и пријатељима пчеларство доживљава експанзију, потенцира председник Удружења „Матица“. Успели су у претходном периоду да ураде заштиту географске ознаке за „Власински мед“. У току је процес сертификације чиме ће бити заокружен комнплетан процес и Сурдулица ће имати свој бренд, односно заштићен производ, који ће моћи да се продаје и ван граница наше земље. 

Реч је о ливадском меду, који се производи у заштићеном подручју на котама вишим од 700 метара где нема другог биља. Такав мед је јединствен у свету по заступљености одређених биљних врста на Власинској висоравни.

Број чланова Удружења се из године у годину повећава. Радује што је међу њима 15- так жена и млађих људи. То охрабрује и даје подстрек и другима да се упусте у бављење пчеларством, објашњава Костић. Имају праве рекордере када је у питању број пчелињих друштава. Сам Костић је један од најозбиљнијих пчелара. У Мачкатици око 200 друштава има Зоран Илић, исто толико поседује и Зоран Филиповић из Владичиног Хана. На подручју Стрезимировца води Димитар Михајлов са више од 100 кошница, а у Топлом Долу Новица Цветков са 150.

Костић каже да: „Општина у свакој нашој акцији види свој интерес. Омогућава нам подстицаје за набавку опреме, прибора, алата, кошница и самих заједница. Кроз активности које се односе на заштиту географске ознаке урађен је план за изградњу објекта у селу Калабовце где би се сирови мед са тог подручја прихватао, врцао, паковао и продавао као готов производ. У производњи меда је важна следљивост, односно  унутрашња и спољашња контрола и комплетан поступак, од кошнице до паковања и зато настојимо да реализујемо овај план“.

Још један занимљив пројекат се припрема, а то је изградња „Центра за апи релаксацију“, по угледу на сличне у Европи. У склопу центра би биле изграђене апи коморе, где би људи могли да удишу ваздух из кошница, да се релаксирају и одморе.

Костић наводи да чланови Удружења кроз сталне контакте, учешће на сајмовима и предавања прате новине из области пчеларства и настоје да држе корак са светом. Већ се усталило да на традиционалној манифестацији „Власинско лето“ имају своју презентацију на „Данима власинског меда“, где долазе и пријатељи из других земаља. Што се квалитета меда тиче, за то се одавно побринула природа која у Сурдулици и околини, а посебно на Власини, нуди оно што многима недостаје, а то је аутентично природно окружење, квалитетан ваздух, лековито биље и водно богатство.

            

Општина Владичин Хан за наредну годину планирала је више од 10 милиона динара за помоћ најугроженијим категоријама становништва и онима којима је то потребно, како би обезбедили услове за самозапошљавање, покренули и одржали се у новим пословима.

Из локалног буџета и уз помоћ ресорних министарстава, издваја се за финансирање стручне праксе, покретање нових бизниса, развој услужних делатности, пољопривреде.

Кроз локални акциони план запошљавања годинама уназад помажу се различите категорије становништва.

У овом делу подршку имају и од Министарства за рад и запошљавање.

Прошле године је из буџета издвојено 5,5 милиона динара, а министарство је помогло са 8 милиона 750 хиљада.

План је реализован кроз четири мере активне политике за запошљавање.

"Прва мера је стручна пракса, на коју годинама обраћамо највећу пажњу, јер се односи на младе који су стекли високо или више образовање и који нису имали радног искуства у струци, а налазе се на евиденцији НЗС. Ове године смо потписали уговоре са 25 лица. Раније је тај број био много већи, док смо дошли до овог стадијума. По 80 и више уговора смо имали, јер је било људи који су 20-так година били на евиденцији. Сада буквално у истој години када дипломирају добијају могућност да заврше стручну праксу", каже Владимир Костић, заменик председника општине Владичин Хан.

18 лица из теже запошљивих категорија упошљено је посредством јавних радова, што је такође била једна од мера.Осам особа је добило по 250 хиљада динара за покретање сопственог посла, а у оквиру четврте мере помоћи послодавцима који упошљавају лица из теже запошљивих категорија на новоотвореним радним местима, помоћ је добило 16 незапослених.

Са дугогодишњим партнерима подељено је више од 80 економских грантова, за развој пољопривредних делатности и разних других у овој години.

Сличне мере планиране су и за наредну годину.

Већ су потписани уговори са 30 особа које су добиле шансу да реализује своје бизнис идеје.

"Потписали смо уговор са 30 корисника међу којима је 15- так младих, који су се одлучили да по први пут покрену своју привредну делатност што ми је посебно драго".

Костић истиче да је задовољан што су се отварала нова радна места и запошљавале и млађе и особе из теже запошљивих категорија, јер је тешка ситуација и многи послодавци због пандемије нису радили као пре.

Очекује да у наредној години буде још бољих резултата.

 

 

У Владичином Хану је око 40 пољопривредника добило бесповратна средства као подршка државе и локалне самоуправе у циљу оснаживања пољопривредних газдинстава и подстицања наталитета. Вредност пројекта је око 9 милиона динара.

Ради се о додели бесповратних средстава за спровођење мера и активности подршке привреди и пољопривреди кроз економско оснажење породичних пољопривредних газдинстава, у циљу подстицања наталитета, кроз отварање Агробизнис центра за развој воћарства и повртарства. На конкурс се пријавило 53-оје носиоца пољопривредних газдинстава, али због непотпуне документације и других пропуста, нису сви добили субвенције већ њих 40.

Они који су добили позитиван одговор потписали су уговоре о додели средстава. Сами су одлучили шта им је најпотребније од механизације и опреме и навели у пријавном формулару.

Највећи број се дуги низ година бави пољопривредом, а било је и оних који су по први пут одлучили да се окушају и у новим пословима. Сви се слажу да ће им ова помоћ веома значити и захвални су локалној самоуправи.

''Kонкурисао сам за машину ради лакшег брања вишања. Имам засад вишања на око 1,7 хектара. Учествујем са 11 посто суфинансирања. Ради се о тресачу за вишње тако да на тај начин вршим економичност у поступку брања и остаје ми већа зарада на основу тога,'' каже Томислав Тошић, пољопривредник из Прекодолца.

Јован Стошић, пољопривредник из Репинца додаје:

''Конкурисао сам за машине за израду вина од купине и малине. Имам малињак и купињак. Од ове године планирамо мало озбиљнију производњу вина.''

Сузана Величковић, пољопривредница из Прибоја Врањског каже да је добила око 62 хиљаде: ''Планирамо садњу јагода. Конкурисали смо за набавку фолије, мотора и система за наводњавање. Веома ће нам значити ова подршка.''

Председник општине Горан Младеновић указао је на значај оваквих пројеката и најавио даља улагања у овој области.

''Ради се о заједничком пројекту министарства за популациону политику и општине Владичин Хан. Министарство је учествовало са 7 милиона динара, локална самоуправа са милион 245 хиљада динара, а учесници, односно носиоци пољопривредних газдинстава са милион 798 хиљада динара. Практично око 9 милиона је вредност пољопривредне опреме, механизације и опреме за производњу која ће у значајној мери помоћи оснаживању пољопривредних газдинстава. Вредност грантова је од 60 хиљада до 200 хиљада динара,'' каже Горан Младеновић, председник општине.

У општини се надају да ће се отварање Агробизнис центра показати  одличним, јер примери добре праксе говоре у прилог томе. Град Нови Сад је  на тај начин дуплирао средства за помоћ пољопривредницима. И у Хану ће бити спремни да повећају субвенције пољопривредницима уколико министарство настави да помаже и даље, каже Младеновић.

Министарство пољопривреде ускоро ће расписати конкурс за улагања у развој сеоског туризма. Финансирање се односи на изградњу, реконструкцију, као и адаптацију већ постојећих базичних и пратећих туристичких објеката. Право да конкуришу имаће физичка лица, пољопривредна газдинства, мала и средња предузећа. Етно туризам у Србији постаје са годинама све популарнији нарочито међу страним туристима. Сада има регистровано неколико хиљада сеоских домаћинстава која се баве овим видом туризма. Најмање их је на југу Србије, а највише у срединама које имају уређену инфраструктуру. Европска Унија и ресорно министарство препознали су етно туризам као недовољно искоришћени ресурс, поготову у руралним срединама где само од „чисте“ пољопривредне производње, једно газдинство не може да опстане.

Роберт Ширтов из Пољопривредне службе Врање истиче да ће се инвестиције кроз конкурс односити на изградњу, реконструкцију, као и адаптацију већ постојећих базичних и пратећих туристичких објеката. Од добијених средстава може се улагати у опрему у ресторане, смештајне капацитете, пратеће објекте за рекреацију.

Рачуница показује да би једно домаћинство са осам до 12 лежајева могло да се бави сеоским туризмом, потребно је у старту да уложи од 10 до 15 хиљада евра како би кућу адаптирали за госте. То подразумева изградњу савремене кухиње, реконструкцију соба и уградњу купатила, као и система за грејање. Оваква инвестиција исплати се након треће године, а зарада, када су пуни капацитети, износи од 9 хиљада евра за туристичку сезону. За отварање једног ресторана у сеоској средини потребна су минимална улагања од 3.000 ЕУР за савремену кухињу, као и инвентар. Додатна предност је што се у припреми јела користи сопствено воће и поврће, па и то снижава трошкове.

Ширтов напомиње да је максимални износ враћених средстава у односу на уложена 65 одсто, односно од пет хиљада до 300 хиљада евра. Право да конкуришу имаће  физичка лица, пољопривредна газдинства, мала и средња предузећа. Добра ствар је да на овај конкурс имају право да се јаве и лица која се тренутно не баве овим послом, али то намеравају.

Оног тренутка када буде прихваћен и одобрен њихов захтев, тада су сигурни да ће им бити враћен део уложених средстава и тада могу да крену у реализацију посла и најпре изврше категоризацију смештајних капацитета.

 

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Укинута ванредна ситуација - Радио Телевизија Врање https://t.co/9xUB5T2oXw via @tripplesworld https://t.co/MBhXCrklrm
Милица и Катарина на Републичком такмичењу младих талената - Радио Телевизија Врање https://t.co/fST75lNBhZ via… https://t.co/AYGcmoBABb
Јако невреме у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/ViPTAmme7n via @tripplesworld https://t.co/v1o4t0owov
Follow RTV Vranje on Twitter