Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије током септембра, расписаће други Јавни позив за подношење пријава за утврђивање права на коришћење бесповратних средстава у оквиру Пројекта за конкурентну пољопривреду у 2021. години – СКАП пројекат.

Предмет Јавног позива биће инвестиције и прихватљиви трошкови који се односе на унапређење конкурентности сточарске производње.

Директни корисници су физичка лица, носиоци комерцијалних породичних пољопривредних газдинстава, задруге, предузетници, микро, мала и средња предузећа. Фокус је на рањиве групе у пољопривредном сектору у Србији: жене, младе пољопривредне произвођаче у угроженим подручјима (неразвијене/сиромашне општине).

Заинтересовани могу добити бесповратна средства у износу од 50% од укупне вредности инвестиције, 40 % кредитно финансирају из кредита са пословним банкама уз свега 10% сопственог учешћа, за реализацију пројеката којим ће унапредити пољопривредну производњу газдинстава и учествовати у развоју конкурентности пољопривреде у Републици Србији.

„Пројекат конкурентне пољопривреде у Србији“ је заједничка иницијатива Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Светске банке и уводи нови модел финансирања како би се оснажили мали и средњи пољопривредни произвођачи и предузећа, а унапредила пољопривредна производња и конкурентност.

У 2021. години опредељено је 20 милиона евра за реализацију овог пројекта.

 

Почела је берба купина на југу Србије, а ове сезоне откупна цена  је 150 динара за килограм. Због  врелог таласа, процене су да ће род бити умањен за око 30 одсто у односу на прошлу годину.

Због временских услова, ова година дефинитивнио није наклоњена произвођачима јагодичастог воћа.  Сазревање  купина  је почело и  прве количине овог воћа већ се убирају  у засадима у Врањској Бањи, Бресници, Ћуковцу, Купининцу , Катуну и Вртогошу. На почетку бербе откупна цена је 150 динара за килограм, али није искључено да ће цена да расте до 180 динара, ако се  покажу тачним процене да ће род  бити знатно мањи  него прошле године. Због јако високих температура  и дуготрајне суше уочавају се проблеми у купињацима.

Иако далеко отпорнија од других врста јагодичастог воћа, купина тешко подноси  високе температуре, поготову када се ради о више везаних врелих дана и топлотних таласа. Листови и плодови који су директно изложени сунцу, без заштитних мрежа, ће  побелети.  Такви проблеми уочавају се чак и код купињака који се наводњавају.

Температуре ваздуха преко 37 степени код биљке доводе до застоја метаболизма, она више не усваја органску храну , већ покушава да опстане и усваја мало воде. Воћари који су се припремили за овако екстремне услове, уложили су у подизање заштитних мрежа и наводњавање засада, те се могу надати нешто бољем приносу.   

Зато су  откупљивачи јако опрезни у проценама овогодишњих приноса. Сигурно је да ће род бити мањи за 30 одсто  у односу на просечан који се креће од 8 до 10 тона по хектару. Чак и цена од 150 до очекиваних 180 динара по килограму неће донети много већу зараду произвођачима, јер су биљке  већ делимично оштећене. 

Србија је по производњи купина  још увек једна од доминантних земаља у Европи са годишњом производњом  између  30.000 и 40.000 тона. Међутим, због нестабилне откупне цене и непостојања  организоване  прераде овог воћа у Србији,  површине  под  купинама  сваке године све су мање.

У асоцијацији произвођача јагодичастог воћа Србије процењују  да су засади купине само у последњих пет година са шест хиљада пали на хиљаду хектара. Још један проблем мучи произвођаче, а то је нагло повећање присуства азијске воћне мушице. Ова штеточина је ситна, али се брзо размножава и напада неоштећене плодове пред само зрење и они су неупотребљиви за конзумирање.  Што је најгоре за сузбијање може да се употреби само мали број пестицида. 

 

 

Изузетно неповољне временске прилике ове године условиће пад приноса кукуруза, процењују стручњаци. Род би могао да буде мањи од просечних пет тона по хектару.  

Због суше и високих температура, принос кукуруза  на територији Врања и округа  биће значајно смањен ове године. Слична је ситуација и у Србији, јер се само  занемарљиво мали део површина наводњава.У овом тренутку је тешко проценити размере штете,што зависи од кретања температуре и колико ће бити падавина.Уобичајено је да у јуну буде око 70 литара  кише по квадрату, а ове године скоро да није било падавина у том  месецу.

Нада Лазовић Ђоковић подсећа да су се ове године  ратари добро припремили за сетву, али да је због неповољних временских прилика обављена доста касно, тек у мају. Осим тога, ннсу користили препоручене ране хибриде кукуруза, већ средње ране. Сада већ кукуруз  до 15. Августа улази у фазу метличења када му  је потребно бар  50 литара падавина по метру квадратном.

Процене експерата су да се због климатских промена морају предузимати мере адаптације у које спада промена сортимента. Уколико и то  не буде дало резултате предлажу чак и промену сетвених култура.

Нада Лазовић Ђоковић процењује да је на њивама под кукурузом евидентан недостатак влаге. Зона корена је сува, доњи листови су подгорели, мање је листова на стабли кукуруза.То ће сигурно условити проблеме у величини класа, као и броја зрна у класу тако да ћемо имати годину као што су 2012. и 2017. када смо имали доста ниже приносе, чак можда испод просека од пет тона по хектару.

Они ратари који имају значајније површине под кукурузом, у наредним годинама морали би да се припреме и за наводњавање својих њива, ако за то имају услова. И ту има недоумица, јер по једном истраживању за 600 хиљада хектара кукурза било би потребо целокупну воду из Дунава преусмерити на наводњавање њива, у периоду од само 11 дана.    Срећом у Пчињском округу под кукурузом је свега 10 хиљада хектара а на територији Врања око три хиљаде.

 

 

 

Министарство пољопривреде  управо је расписало  јавни позив за подношење захтева за остваривање права на подстицаје за унапређење и развој руралне јавне инфраструктуре.

Држава тиме помаже локалним самоуправама да мештанима у сеоским срединама  пруже боље услове за свакодневни живот и рад.

 Јавним позивом обухваћени су подстицаји  који се односе на изградњу и опремање објеката за снабдевање водом и за путну инфраструктуру.

Право на остваривање подстицаја имају локалне самоуправе, које инвестицију реализују у насељеном месту са мање од 10 хиљада становника, што се потврђује подацима из последњег пописа становништва. Правилником о овој врсти подстицаја прописује се да ниједна радња везана за реализацију инвестиције  не сме бити започета пре доношења решења о одобравању овог права, осим израде техничке документације.

Поред тога, инвестиција би требало да буде у складу са просторним планом јединице локалне смаоуправе, као и да испуњава  друге услове прописане законом којим се уређује планирање и изградња.

Средства се исплаћују након одобравања права на подстицаје, а донетим решењем одређује се и рок у коме је корисник дужан да у потпуности реализује одобрену инвестицију.

Корисник је обавезан да Управи за аграрна плаћања поднесе  документацију којом се доказује реализација инвестиције.

За овај јавни позив држава је определила 200 милиона динара, док је висина подстицаја процентуално 100 одсто од вредности прихватљиве инвестиције.

С обзиром  да се у готово свим сеоским  срединама житељи боре управо са проблемима  путне инфраструктуре и водоснабдевања, овакав обим средстава неће бити довољан, те ће од брзине подношења захтева, лобирања и одговарајуће документације, умногоме зависити одобравање средстава.

Рокови за подношење захтева реалативно су кратки. Захтеви се подносе у периоду од 30. јула до 9. августа Управи за аграрна плаћања.

 

 

Род пшенице и других стрних жита  за десетак одсто је већи него лане, а цена од 22 до 23 динара по килограму, биће довољна да ратари исплате трошкове и да нешто зараде. То ће, вероватно  многе подстаћи да на јесен повећају површине под  ратарским културама.

Овогодишњи приноси стрних жита доста су шаролики у Пчињском округу у зависности од термина сетве, сорте и примењене агроехнике. Жетва се одвија на око 18 хиљада хектара у округу односно на близу три хиљаде хектара на подручју града Врања.

Нада Лазовић Ђоковић из ПССС  каже да су приноси  у просеку 10 одсто већи него прошле године. Жетва је у старту каснила 10-ак дана, али је сада свуда већ на самом крају. У почетку је пшеница имала 18 одсто влаге, а сада се тај проценат спустио на 12  процената, тако да неће морати да се додатно суши. Просечни приноси пшенице крећу се од 3 и по до 4 тоне по хектару.

У ширем региону округа овогодишњи род пшенице достиже од 3 па до 7 тона по хектару. Приноси јечма нешто су бољи у односу на пшеницу и износе од 3,8 до 4,2 тоне на хектар. При крају је и жетва овса, културе која захтева највише времена за сазревање зрна.

Нада Лазовић Ђоковић напомиње да  ће вероватно ратари у јесењој сетви  ове године засејати веће површине под озимим житима. Наиме они који су имали макар просечан принос могу бити задовољни ценом од 22 до 23 динара за килограм пшеничног зрна.Та цена им омогућава  да покрију трошкове производње и да зараде.

Следи заоравање жетвених остатака, као добра припрема за следећу сетву. Стручњаци подсећају да је  при љуштењу стрништа неопходно унети у земљиште 50 килограма УРЕ-е по хектару за исхрану микроорганизама, који ће разложити жетвене остатке. Године искуства потврдиле су да они ратари који то раде имају хумуса на својим њивама, што доприноси да им је род и до 25 одсто већи.

Страна 1 од 14

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Једногласно увојен извештај о раду Градског штаба за ванредне ситуације - Радио Телевизија Врање… https://t.co/HrOK2axIVC
Епидемиолог: Ванредна епидемиолошка ситуација у Пчињском округу - Радио Телевизија Врање https://t.co/xAusmlycHi vi… https://t.co/07OxHIvJvb
Завршен јавни позив за мере енергетске ефикасности - Радио Телевизија Врање https://t.co/7ROlFcneJS via… https://t.co/RBkP0MK8KZ
Follow RTV Vranje on Twitter